U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Omladinski ambasadori pomirenja

Antonija Vidaković, studentkinja četvrte godine Fakulteta bezbednosti, Univerziteta u Beogradu. Učestvovala na mnogobrojnim konferencijama na temu ljudskih prava, evropskih integracija, ali i razvoja veština poslovanja, javnog nastupa i pregovaranja. Bila stipendista Italijanskog kulturnog centra u Beogradu za učenje italijanskog jezika u Rimu. Volontira na Evropskom filmskom festivalu Palić. Odnedavno i omladinski ambasador pomirenja.

Darko: Ko su omladinski ambasadori pomirenja?

Antonija: Omladinski ambasadori pomirenja su društveno aktivni ljudi između 18 i 30 godina, koji dolaze iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije i UNMIK. OAP je program Omladinskog odbora za obrazovanje, finansiran od strane ambasade Velike Britanije u Beogradu. Ideja programa je bila da okupi mlade profesionalce iz regiona koji su razmenjivali iskustva svojih zajednica sa procesom pomirenja i tranzicije u regionu, u odnosu na evropske integracije.

Darko: Pa kako napreduje proces pomirenja? Koliko sam upoznat, do sada je dosta zapinjalo. Recimo, dosadašnji pokušaji uglavnom su se svodili na to da se iznesu podaci o svim dosadašnjim žrtvama i zločinima, a onda niko nije hteo da prizna tuđe žrtve i svoje zločine. Da li vaš program ima drugačiji pristup i kakav?

Antonija: Tačno je da proces pomirenja i dalje „zapinje“, međutim, učinjeni su neki značajni koraci. Npr. pre samo nekoliko dana u Beogradu je otvorena izložba posvećena albanskoj porodici koju su masakrirale srpske paravojne snage, i predsednik Vlade Srbije je prisustvovao otvaranju ove izložbe, što je svakako korak bliže suočavanju sa prošlošću i istinom. Naš program se prvenstveno zasniva na informisanju šire javnosti o onome što smo mi čuli i o čemu se pričalo u tih nekoliko dana seminara. Upravo iz tog razloga, program podrazumeva po završetku seminara da svaki ambasador u svojoj zajednici, putem medija i održavanjem grupne diskusije, prenese svoja znanja, i da radi na tome da šira javnost postane svesna istine, koliko god ona bolna bila.

Darko: Možda se vremena ipak menjaju… Da li ćeš i ti biti, ili već jesi, omladinski ambasador?

Antonija: Da, od 13. decembra, i ja sam zvanično omladinski ambasador pomirenja u regionu. Spadam u 4. generaciju ambasadora pomirenja, i, računajući našu generaciju, za sada nas je ukupno 75.

Darko: Čestitam i želim ti uspešan rad! Možeš li nas ukratko uputiti u dešavanja na proteklom seminaru u Beogradu? (Link: www.iea.rs/omladinski-ambasadori-pomirenja/)

Antonija: Osnovne teme oko kojih se diskutovalo odnosile su se na Istoriju i ljudska prava, Ljudska prava i konflikte, Evropu i stvarnost i Etiku i odgovornost. Tokom šestodnevne posete, imali smo priliku da posetimo Centar za humanitarno pravo gde smo sa Katarinom Janković razgovarali o ulozi centra u procesu tranzicione pravde i ljudskim pravima. Pored toga, posetili smo i Tužilaštvo za ratne zločine, gde smo razgovarali sa Vučo Novakom. U Rezidenciji Evropske unije u Beogradu, ugostio nas je ambasador Majkl Devenport, koji je govorio o procesu integracija u Srbiji i regionu. O iskustvu Hrvatske u procesu integracija razgovarali smo sa Hrvatskim ambasadorom Gordanom Markotićem, dok nas je u Narodnoj skupštini Republike Srbije ugostio Žarko Korać. Ministar Branko Ružić bio je naš domaćin u Vladi Republike Srbije, i govorio je o važnosti saradnje u regionu. Razgovarali smo još i sa Dušanom Jovanovićem iz Misije OEBS-a u Srbiji, Milanom Pajevićem, direktorom ISAC fonda, Jelenom Milić iz Centra za Evro-atlantske studije i Vladanom Avramovićem iz Ambasade Velike Britanije. Veliko oduševljenje među nama izazvalo je i predavanje prof. Dubravke Stojanović, koja je govorila o političkoj zloupotrebi istorijskih udžbenika, i o projektu istoričara Evrope koji sastavljaju nove udžbenike iz istorije, posebno se baveći spornim istorijskim događajima koje svaki narod tumači drugačije. Osim toga, uz prisustvo Dominic-Haydn Braithwaitea i učesnika prethodnih generacija ovog programa, obeležili smo i Međunarodni dan ljudskih prava.

Darko: Možeš li nešto više da nam ispričaš o toj političkoj zloupotrebi istorijskih udžbenika?

Antonija: Prof. Stojanović je jedna od članova udruženja istoričara Evrope koji su, nakon što su poredili školske udžbenike u zemljama u regionu, došli do zaključka da nijedan nije napisan objektivno, već u duhu podsticanja netrpeljivosti ka okolnim državama i narodima. Stoga su se odlučili na sastavljanje novih istorijskih udžbenika, sa posebnim osvrtom na sporne istorijske dogadjaje.

Darko: Hm… Sećam se projekta koji je davno započet, ne znam ima li veze sa ovim, ali možda bi trebalo da pogledaš: www.cdsee.org/projects/jhp. Kako vi mladi gledate na situaciju u regionu (koju ste zatekli)? Ima li još mnogo posla?

Antonija: Dosta posla je pred nama, ali moram da istaknem da je dosta toga već i učinjeno. Međutim, ono što smo shvatili, i na šta konkretno možemo da utičemo, jeste neophodnost podizanja svesti mladih o potrebi pomirenja i saradnje u regionu, i sprečavanje razvoja netrepeljivosti koje se zasnivaju na nedovoljnoj informisanosti.

Darko: Koga treba izmiriti u Subotici?

Antonija: Uvek ponosno ističem da potičem iz multikulturalne sredine na svakoj konferenciji na kojoj učestvujem. Smatram da Subotica može da predstavlja primer pojedinim gradovima u regionu kako različite nacionalnosti žive i sarađuju u jednoj zajednici.

Darko: A sa čim se treba pomiriti?

Antonija: Treba se pomiriti sa prošlošću. Sa svim stvarima koje su se dešavale u poslednjoj deceniji prethodnog veka, izaći iz uloge žrtve i pogledati stvari iz drugačije perspektive, različite od one koja nam se svakodnevno plasira, a koja predstavlja pogodnu osnovu za razvoj netrepeljivosti medju državljanima susednih država.

Darko: Studentkinja si Fakulteta bezbednosti u Beogradu. Kakvi profesionalni profili se razvijaju tamo?

Antonija: Po završetku Fakulteta bezbednosti stičem zvanje menadžera bezbednosti. Osim rada u državnim institucijama, to podrazumeva i mogućnost zaposlenja u nevladinom i privatnom sektoru.

Darko: Dobro, ali menadžer bezbednosti čega? Imovine i lica, hrane i pića, saobraćaja :), podataka, nešto drugo ili sve ovo pomalo?

Antonija: Fakultet pokriva sociološke, pravne, političke, etičke, humanitarne, civilno-vojne i druge aspekte bezbednosti, odbrane, ljudskih resursa, civilne zaštite i zaštite životne sredine. Od svega pomenutog, lično se najviše pronalazim u segmentu međunarodne bezbednosti i međunarodnih odnosa, mirovnih i konfliktnih studija.

Darko: Hoće li bezbednost biti najdinamičnija poslovna grana u narednoj dekadi?

Antonija: Smatram da razvoj tehnologije, kao grane koja se najdinamičnije razvija, svakako utiče i na razvoj bezbednosti. Svakodnevni konflikti u različitim delovima sveta, nažalost, govore u prilog tome da će bezbednost ostati izuzetno dinamična, ako ne i najdinamičnija poslovna grana i u budućnosti.

Darko: Smem li da pitam vidiš li svoju budućnost u Subotici, ili će te profesija odvesti u svet?

Antonija: Mislim da je prerano da govorim o tome gde se vidim u budućnosti. Po završetku fakulteta nadam se da ću da upišem master studije u inostranstvu, kako bih iskustvo stečeno u inostranstvu mogla da primenim na pitanja koja kod nas još uvek nisu rešena. U svakom slučaju, volela bih da jednog dana mogu da kažem da sam na neki način doprinela svom gradu i njegovim stanovnicima.

Izvor: Subotica.info

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Show Buttons
Hide Buttons