U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

SRBIJA TEK NA TREĆINI PUTA KA EVROPSKOJ UNIJI; 2025. NE DELUJE KAO REALNOST ZBOG SPORIH REFORMI U OKVIRU PREGOVARAČKOG PROCESA

Institut za evropske poslove pozdravlja otvaranje dva poglavlja u pregovorima o članstvu Srbije u EU – Poglavlje 6 o pravu privrednih društava i 30 o ekonomskim odnosima s inostranstvom. Harmonizacija zakonodavstva sa propisima EU o osnivanju i delovanju privrednih društava dovešće do jednakog tretmana i konkurentnosti srpskih privrednih društava na tržištu EU. U okviru Zajedničke trgovinske politike, naša zemlja će kao deo carinske unije primenjivati sve sporazume o slobodnoj trgovini i ugovore EU sa trećim zemljama. Neophodno je da Srbija pre pristupanja postane članica Svetske trgovinske organizacije, čime će se integrisati u moderne međunarodne ekonomske tokove. Sa željom da se ubrza napredak pregovaračkog procesa, pozivamo nadležne institucije da preduzmu mere za jačanje tehničkih i stručnih kapaciteta za podršku sprovođenja reformi u okviru pregovaračkog procesa kako bi 2025. bila realnost za članstvo u EU.

Institut za evropske poslove sproveo je komparativnu analizu pregovaračkog procesa 12 zemalja sa Evropskom unijom – od toga 7 zemalja članica i 5 zemalja koje trenutno imaju status kandidata za prijem u članstvo. Rezultati ove analize nisu nimalo ohrabrujući u smislu dinamike napredovanja Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

Zemlje koje su postale članice EU u okviru velikog proširenja 2004. godine – Slovenija, Češka, Slovačka, Poljska, kao i Rumunija i Bugarska koje su dobile status članica 2007. godine, ali i najmlađa članica EU – Hrvatska, već u prve dve do tri godine pregovaračkog procesa otvorile su sva poglavlja. Sa izuzetkom Hrvatske, kod koje je taj proces trajao 6 godina, sve ostale države članice su uspele da za četiri godine otvore i zatvore sva pregovaračka poglavlja, time završivši pregovarački proces i ispunivši sve uslove za prijem u članstvo.

Nasuprot tome, za pune četiri godine koliko traje pregovarački proces između Srbije i Evropske unije, zbog sporih reformi, stanja u pravosuđu, velike korupcije i fokusa na pregovorima sa Prištinom, Srbija je uspela da otvori samo dvanaest poglavlja, uključujući dva poglavlja otvorena danas što je jedva trećina od ukupno 35 poglavlja. Poređenja radi, iako su rezultati skrining procesa bili povoljniji za Srbiju nego za Crnu Goru, ona je uspela da u prve četiri godine pregovaračkog procesa otvori 22 poglavlja – deset više nego Srbija. Ukoliko se otvaranje poglavlja nastavi ovom dinamikom, otvaranje svih poglavlja može se očekivati do kraja 2025. godine, dok njihovo zatvaranje ostaje neizvesno.

Beograd,
11.12.2017.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Show Buttons
Hide Buttons