U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Šta građani Srbije misle o Kosovu?

O tome da li je Kosovo izgubljeno i da li Srbija može ponovo da ima suverenitet građani su podeljeni, ali i neinformisani o pregovorima i untrašnjem dijalogu o Kosovu. Podelu podržava trećina, dok se polovina protivi toj ideji. Od ove i sledeće vlade većina ne očekuje priznanje i ne bi prihvatili nezavisnost iako bi to ubrzalo proces EU integracija.

Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom sproveo je u periodu od 16. do 20. marta istraživanje javnog mnjenja o Kosovu. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1203 ispitanika. Teme istraživanja su bile: da li je Kosovo izgubljeno, unutrašnji dijalog, podela Kosova, priznavanje nezavisnosti, i povratak institucija Srbije na Kosovo.

Stavovi građana o tome da li je Kosovo izgubljeno su gotovo savršeno podeljeni između onih koji smatraju da jeste i onih koji se ne slažu s tim. 45% građana je stava da Kosovo za Srbiju nije izgubljeno, 43% građana smatra da ipak jeste. Sa porastom stepena obrazovanja raste broj građana koji smatraju da je Kosovo izgubljeno, i to za 50% njih. Kosovo je definitivno izgubljeno za samo 30% starijih građana iz grupe 60+ godina. Mlađi građani u većoj meri smatraju da je Kosovo izgubljeno.

Svega 3,4% građana kaže da je učestvovalo u unutrašnjem dijalogu o Kosovu, dok 94% nije. Takođe se uočava da porastom stepena obrazovanja raste broj onih koji su učestvovali u dijalogu.

Trećina građana Srbije bi podržala podelu Kosova, dok 56% ne bi. Da se Kosovo podeli između Srba i Albanaca slažu se više stariji građani, dok sa porastom stepena obrazovanja takođe raste broj onih koji smatraju da Kosovo treba podeliti.

Priznavanje Kosova, od strane ove ili neke sledeće Vlade za 55% građana se neće desiti, dok četvrtina smatra da će ova ili sledeća Vlada priznati nezavisnost. Sa porastom godina starosti opada broj, a sa porastom stepena obrazovanja raste broj građana koji misle da će ova Vlada priznati Kosovo.

81% građana ne bi podržalo nezavisnost Kosova čak ni kao uslov za članstvo u Evropskoj Uniji, dok 11% bi podržalo. Muškarci za 9% više od žena smatraju da ne bi trebalo priznati nezavisnost kao uslov za EU. Značajne su razlike i u starnosnoj dobi. Mlađi građani do 44 godine su skloniji u proseku za 10% više da podrže nezavisnost od starijih od 45 godina. Priznanje nezavisnosti Kosova ako je to uslov za EU i pozitivan stav o tome lagano raste sa porastom stepena obrazovanja.

Konačno, potpuna podeljenost građana Srbije i prema stavu da li je ostvarivo da Srbija opet u budućnosti ima punu kontrolu i suverenitet na Kosovu. 45% smatra da nije moguće da Srbija ikada ima punu suverenitet na Kosovu, a 42% ispitanika smatra da je to moguće.

Detaljni zaključci i rezultati istraživanja sa grafičkim prikazom podataka mogu se pronaći na veb stranici Instituta za evropske poslove i u prilogu.

Beograd, 28.3.2018. g.

Celokupno istraživanje možete preuzeti ovde

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Show Buttons
Hide Buttons