U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Državne institucije su nevidljive na internetu

Iako je premijerka Brnabić, kao jedan od prioriteta Vlade Srbije, naglasila digitalizaciju državne uprave i unapređenje elektronskih usluga koje će se koristiti na jednostavan i brz način kako bi se poboljšao kvalitet života građana i unapredila ekonomija, istraživanje Instituta za evropske poslove pokazalo je da je su internet stranice i nalozi institucija na društvenim mrežama, uz izuzetke, nedovoljno razvijeni, neprilagođeni korisnicima, često bez osnovnih informacija i neažurirani, a komunikacija sa građanima gotovo nepostojeća.

Institut za evropske poslove sproveo je istraživanje o vidljivosti institucija političkog sistema Republike Srbije na osnovu njihovih zvaničnih Internet prezentacija i naloga na društvenim mrežama. Istraživanje je obuhvatilo trideset državnih institucija, koje su zadužene za neometano funkcionisanje javne uprave i sprovođenje ustavnih i zakonskih načela. Parametri koji su proveravani su: postojanje i preglednost internet prezentacije i naloga na društvenim mrežama Twitter, Facebook, Instagram i YouTube; ažurnost prilikom odgovora na upite upućene na društvenim mrežama; postojanje i ažuriranost Informatora o radu; ažuriranost vesti, aktuelnosti i saopštenja; dostupnost direktnih kontakata i dostupnost prezentacija na drugim jezicima.

Zaključak je istraživanja da su internet prezentacije državnih institucija neuredne, nepregledne, neažurirane i često bez jasnog kontakta kome se obratiti za pomoć. Na upućene elektronske poruke se često ne odgovara, a do odgovorne osobe u instituciji je gotovo nemoguće doći. Suprotno zakonu, Informatori o radu se često ne objavljuju jednom godišnje i informacije u Informatoru i na sajtu se razlikuju. Svaka druga osoba u Srbiji na jednoj je od društvenih mreža, međutim, većina institucija nije prisutna na njima, a one koji jesu nemaju gotovo nikakvu komunikaciju sa građanima.

Kao institucije sa odgovornijim stavom prema digitalizaciji, kada je u pitanju internet prezentacija, izdvajaju se Narodna skupština, koju po ovom kriterijumu slede i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo spoljnih poslova. Sa druge strane, zanimljiva, ali i paradoksalna činjenica jeste da Kabinet ministra bez portfelja, zadužen za inovacije i tehnologiju, nema zvaničnu internet stranicu niti naloge na društvenim mrežama.

Internet stranice ostalih institucija se prilično razlikuju jedna od druge u pogledu sadržaja, ažurnosti i otvorenosti prema građanima. Ipak, zajednički im je manjak operativnih mehanizama koji mogu biti od pomoći građanima i manjak dvostranih kanala komunikacija sa institucijama. Iako većina internet stranica ima odeljak sa kontaktima, podaci do kojih se došlo tokom istraživanja pokazali su da su to najčešće najosnovniji i nepotpuni kontakti, koji građane upućuju na centralu ili zahteva da popune formu za koju se ne zna kome se šalje, da li i ko je čita.

Iako je ažuriranje Informatora o radu jednom godišnje zakonska obaveza institucija, u slučaju Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na internet stranici nalazi se informator koji datira iz 2014. godine. Imajući u vidu da informatori sadrže informacije o zaposlenima, organizacionoj strukturi, kontakte i druge značajne podatke za rad institucije, pitanje je da li su te informacije važeće, s obzirom na to da informatori nekih institucija nisu ažurirani i po više godina. Samim tim se ni građani ne mogu osloniti na verodostojnost podataka koja stoje na zvaničnoj stranici institucije. Na ovaj način se troši vreme građana i privrede dok pokušavaju da dođu do određene informacije koja im je značajna, a mogla se naći u Informatoru o radu ili na samoj internet prezentaciji.

Iako se mogu pronaći internet prezentacije sa redovnim ažuriranjem vesti, saopštenja ili najava, retke su one institucije koje obraćaju pažnju redovno na sve tri rubrike. Izuzetak je internet stranica Vlade Srbije, koja redovno objavljuje saopštenja i ažurira informacije na svojoj stranici, ali je ta stranica stara već nekoliko vlada. Imajući u vidu koliko je važno da se građani informišu o aktivnostima institucije ili promenama koje se u njoj dešavaju, nije neophodno navoditi važnost adekvatne ažuriranosti ove rubrike. Sa druge strane, neke od internet stranica institucija odlikuju se velikom nepreglednošću, u čemu prednjači stranica Ministarstva zdravlja.

Sedam ministarstva nema odeljak sajta na engleskom jeziku, a višejezičnost, uključujući i jezike nacionalnih manjina je retkost.

Imajući u vidu da oko polovina građana Srbije vesti na internetu prati putem društvenih mreža, od svih analiziranih institucija, svega šest prisutno je na Facebook-u, Twitter-u, Instagram-u i YouTube-u. Čini se da nijedna od institucija nije još uvek pojmila važnost i raspostranjenost društvenih mreža u svim porama društva, te shodno tome iskoristila njihov domet. Primetno je i zamenjivanje ličnih naloga ministara na društvenim mrežama, sa zvaničnim nalozima ministarstava. Tako Ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj koristi svoj lični Twitter nalog gde objavljuje fotografije i informacije o njegovim aktivnostima, i povremeno tekst ili video klip o inovacijama, dok njegov kabinet nema ni internet stranicu niti ijedan nalog na društvenim mrežama.

Ministarstvo unutrašnjih poslova najviše je praćeno na svim društvenim mrežama, posebno je primetno na Instagramu. Ministarstva pravde, odbrane i državne uprave aktivna su na Twitter-u, a Ministarstvo za evropske integracije na Facebook-u.

Pet institucija nema nalog ni na jednoj društvenoj mreži – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo građavinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća i Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnologiju. Upravo od tih ministarstava, privreda i građani očekuje verodnostojne, blagovremene i lako dostupne informacije i usluge.

Celo istraživanje možete preuzeti ovde

Beograd, 7.6.2018

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Show Buttons
Hide Buttons