U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Izveštaj sa debate „Ko štiti prava građana?“

Nedostaje podela vlasti i nezavisno sudstvo, dominantna je izvršna vlast koju niko ne kontroliše, generalni je zaključak debate

U Kragujevcu je 20. novembra održana debata pod nazivom „Ko štiti prava građana?“. Debatu je organizovao Institut za evropske poslove u okviru projekta „Ko brani branitelje“ koji se sprovodi u saradnji sa švedskom organizacijom Civil Rights Defenders uz finansijsku podršku Evropske unije. Govornici su bili Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti; Miloš Janković, zamenik Zaštitnika građana i Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, a moderatorka debate je bila novinarka Olja Bećković. Fokus debate bio je na pitanjima ko štiti prava građana kada je država ta koja ih krši, šta uraditi kada sistem zakaže i koja je uloga nezavisnih institucija u očuvanju osvojenih sloboda.

Rodoljub Šabić je istakao da u Srbiji nedostaju podela vlasti, nezavisno pravosuđe i parlamentarna kontrola izvršne vlasti. Prema njegovim rečima, postojanje nezavisnih institucija gubi smisao ukoliko izvršna vlast u njima pozicionira bliske ljude. Pobeda na izborima ne sme dati mogućnost kršenja zakona i sklapanja tajnih ugovora, gde je pomenuo slučaj Alibabe, Kopernikusa i PKB-a, istakavši takođe da bi nerasvetljenost slučaja Savamale u glavnom gradu jedne uređene države bio potpuno nezamisliv. Za kraj, izrazio je zabrinutost, ocenjujući da je ceo društveni prostor redukovan na arenu za bespoštedne partijske obračune.

Miloš Janković je naglasio da ima utisak da vlast ne shvata pravu ulogu Ombudsmana već da svaku kritiku tumači kao napad na državu i etiketira kritičare kao političke protivnike. Janković je, u kontekstu podele vlasti, ukazao na to da strukturalno nije moguće govoriti o nezavisnosti sudstva. Osvrnuo se na povredu pretpostavke nevinosti izjavama visokih državnih funkcionera o hapšenjima i očekivanim presudama koje stvaraju pritisak na rad sudija. Janković je zaključio da se većina zakona donosi po hitnom postupku, da postoji veliki nedostatak javnih rasprava i dolazi do koncentracije velike većine vlasti u izvršnoj vlasti.

Miodrag Majić, nadovezavši se na izjave svojih sagovornika, ocenio je da sudstvo u Srbiji nikada nije u potpunosti bilo razvijeno kao treća grana vlasti već da izvršna vlast ima primat u svemu. Majić smatra da se to posebno može videti po uticaju politike na izbor sudija. Osvrnuvši se na njihov položaj, istakao je da je na svakom sudiji da odluči da li će odgovorno i po zakonu obavljati svoj posao, s obzirom na to da se mnogi od njih nalaze pod pritiskom mogućnosti gubitka posla i drugih neprijatnosti. Do problema dolazi ako sudija nije spreman da se bavi nekim drugim poslom sem sudijskim jer je tada podložniji pritiscima. Odgovorivši na prethodne ocene slučaja Savamala, naveo je da ga vidi kao slom pravne države. Majić je za kraj naglasio da je najgore po sudstvo prihvatiti funkciju i kompromisima urušavati dostojanstvo sudijske fukcije.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Show Buttons
Hide Buttons