U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

ANALIZA: 20 GODINA OD NATO BOMBARDOVANJA, SARADNJA NIKAD BOLJA, DA LI JE VREME ZA ČLANSTVO?

Iako je skorašnji dolazak i doček predsednika Ruske federacije mogao da ostavi utisak da među Srbijom i Rusijom postoji opsežna saradnja koja prevazilazi sve druge obime saradnje Srbije sa ostalim faktorima na međunarodnom planu, podaci govore drugačije. Na polju vojne saradnje, Srbija ubedljivo najviše sarađuje sa državama članicama NATO-a, kao i sa samim NATO-om.

Institut za evropske poslove sproveo je istraživanje o saradnji Ministarstva odbrane sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, posebno se fokusiravši na tri kategorije: donacije stranih aktera Ministarstvu odbrane i Vojsci RS; zajedničke vojne vežbe i učešće Vojske RS u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Istovremeno, prezentujemo i stavove građana o NATO iz 2018.

Obrađen je period od 2005. do 2017. godine, s obzirom na to da je Ministarstvo odbrane izjavilo da ne raspolaže podacima za period od 2001. do 2004. godine. Rezultati istraživanja pokazali su da su najveći pojedinačni donator odbrambenom sistemu Srbije Sjedinjene Američke Države. Srbija je sa SAD od 2008. do 2017. godine potpisala 46 sporazuma kroz koje je Ministarstvo odbrane kroz opremu i pomoć primilo približno 20.445.956 evra. Sledeće na listi najvećih donatora su Narodna Republika Kina (10.376.800 evra) i Republika Turska (10.000.000 evra), a prate ih i Kraljevina Norveška (4.013.172 evra) i Kraljevina Danska (2.399.401). Što se tiče država koje su najmanje donirale, na toj listi nalaze se Rusija (približno 45.000€), Češka (30.000€), Grčka (nešto više od 19.000€), Francuska (približno 18.000€), Holandija (10.000€) i Švajcarska (nešto više od 6.000€).

Srbija se pokazala vrlo aktivnom na polju međunarodnih vojnih vežbi, posebno tokom poslednjih šest godina. U periodu od 2012. do 2018. godine, Vojska RS učestvovala je u 11 međunarodnih vojnih vežbi u saradnji sa NATO-om, kao i u 98 međunarodnih vojnih vežbi u saradnji sa državama članicama NATO-a. Dve najveće vežbe sprovedene u okviru ove saradnje su Srbija 2018 i REGEX. Ministarstvo odbrane nije dostavilo podatke o broju vojnih vežbi u kojima je učestvovala Vojska RS u saradnji sa državama članicama OUKB-a.

Angažman Ministarstva odbrane bio je aktivan i na polju međunarodnih misija pa su pripadnici/e Vojske RS u periodu od 2003. do 2018. godine učestvovali u sedam mirovnih misija Ujedinjenih nacija (dve završene, pet u toku) i šest mirovnih misija Evropske unije (dve završene, četiri u toku.) U periodu od 2012. do juna 2018. godine, u ovim mirovnim misijama bilo je angažovano 2866 pripadnika i 316 pripadnica Vojske RS.

Podsećamo, u toku 2018. godine, Institut za evropske poslove je u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom sproveo i istraživanje javnog mnjenja u okviru kojeg su ispitivani stavovi građana Srbije prema NATO-u. Prema rezultatima, podršku članstva Srbije u NATO daje 10% građana Srbije, dok je 84% protiv. Kada su u pitanju razlozi NATO bombardovanja, najveći broj građana navodi politiku Slobodana Miloševića, dok dve trećine građana smatra da se NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije ipak moglo izbeći, petina ima suprotan stav. Trećina ispitanika prihvatila bi izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja, dok se 62% ne slaže sa time. Građani ocenjuju odnose Srbije i NATO prosečnom dovoljnom ocenom 2,01. Kada se radi o konkretnoj saradnji sa NATO i koristima od nje, dve trećine ispitanika je protiv bilo kakve saradnje (66%), dok je 26% podržava saradnju.

U odgovoru na pitanje iz naslova „Da li je vreme za članstvo u NATO“ – ako gledamo nivo saradnje, jeste. Međutim, iako Srbija najviše sarađuje sa NATO zemljama članicama u odbrambenoj politici, od njih prima najveće donacije za svoju vojsku, sa njima je rame uz rame u misijama UN i EU širom sveta, građani to ne znaju.

Celo istraživanje možete preuzeti na stranici Instituta

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Show Buttons
Hide Buttons