U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Bojana Barać

 

Bojana Barać

„БРАНИТЕЉИ И БРАНИТЕЉКЕ МАЊИНСКИХ ПРАВА У СРБИЈИ“ КРЕНУЛИ ИЗ СОМБОРА

У Сомбору је у периоду од 30. јуна до 5. јула организован семинар „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији”. Примарни циљ овог пројекта јесте да се млади правници и адвокати обавесте, а онда и укључе у побољшање људских права у држави.

За време трајања овог семинара полазници су се бавили разумевањам и повредом људских права, питањем једнакости, као и жртвама кршења ових права. На радионицама Демира Мекића ове теме су обрађене на креативан и занимљив начин, а своја искуства и знање са полазницима су поделили и Бобан Стојановић, Милан Антонијевић и Ади Синани. У пројекту је учествовала је наша суграђанка Бојана Бараћ, која је била и једина учесница из Војводине а она сматра да јој је ово искуство драгоцено и да ће јој сигурно користити у будућности.

– Захваљујући овом пројекту проширила сам своје видике и почела сам много више да се занимам за област људских права. Верујем да ће ми стечено знање доста користити у пракси, пошто сам имала прилику да стекнем нове контакте и чујем искуства стручњака са терена. На овом семинару сам стекла професионална знања, али и нове пријатеље, па бих га дефинитивно препоручила свакоме – каже Бараћева.

Млади правници и адвокати имали су прилику да посете Жупанију и Основни суд у Сомбору, као и да поразговарају са Заштитницом грађана и Повереницом за заштиту равноправности, а наш град је само један у низу, у којима ће се овај програм спроводити.

Следећи семинар чији су организатори су Омладински одбор за образовање и Бранитељи људских права одржаће се од 8. – 13. септембра у Новом Саду.

Сви који желе да виде како изгледа борба за људска права у стварности и да стекну нова и корисна знања, могу да се пријаве за семинар „Бранитељи и бранитељке мањинских права у Србији”. Програм је намењен искључиво студентима завршних година и постдипломских студија  Правног факултета, дипломираним правницима и младим адвокатима а пријавни формулар се може преузети ОВДЕ.

Nepostojanje zakonske regulative kojom se definiše status majki sa troje ili više dece

Srbija, kao država sa izrazito niskom stopom nataliteta, trebalo bi da više obrati pažnju pri zakonskom regulisanju statusa žena koje su majke i koje su podigle ili podižu veći broj dece.

Mnoge žene delimično ili potpuno zapostave karijeru i zaposlenje kada postanu majke jer jednostavno poslovnu i porodičnu situaciju ne mogu da usklade ili je veoma teško usklade. Potrebno je napomenuti da u ovoj situaciji, uslovno rečeno biraju između porodice, dece i karijere. U ovaj položaj najčešće dolaze žene koje su visoko obrazovane. Tada, pod pritiskom sredine i veoma često i sopstvene porodice i bračnog druga, one napuštaju posao i posvećuju se porodici i deci. Tada njihova karijera prestaje a dolaskom drugog, trećeg ili četvrtog deteta potpuno se i gasi u velikom broju slučajeva.

U Republici Srbiji je zakonom regulisano pravo na primanje decijeg dodatka i to pravo ostvaruje jedan od roditelja, odnosno staratelja ili hranitelja za prvo četvoro dece pod uslovom da o njima neposredno brine od dana podnetog zahteva. Podrazumeva se da je taj koji brine o detetu državljanin Republike Srbije, da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i zdravstveno je osiguran preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Iz zakonske regulative može se videti da ne postoji finansijska podrška za decu posle četvrtog deteta, iako roditelji moraju i njima da obezbede finansijska sredstva za život i školovanje. U ovako velikim porodicama skoro je uvek slučaj da radi samo jedan roditelj, u većini slučajeva otac, a da majka uglavnom napušta posao da bi brinula o deci.

Deca koja ostvaruju pravo na ovaj dodatak ne mogu biti starija od 19 godina i moraju redovno ići u školu u sistemu škola Republike Srbije. Podnosilac zahteva i članovi porodice osim odgovarajućeg stambenog prostora u kojem žive koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećane za još jednu sobu, ne smeju posedovati druge nepokretnosti, kao ni poljoprivredno zemljište koje ne prelazi dva hektara po članu domaćinstva, ni novčana, ni druga likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa 30 dečijih dodataka po članu porodice u momentu podnošenja zahteva. Iz ovog zakonskog rešenja možemo zaključiti da ta novčana primanja nisu dovoljna da podmire potrebe dece u današnje vreme, a posebno ne dece koja se nalaze na redovnom školovanju.

Takođe u AP Vojvodini postoji zakonska regulativa koja se odnosi na pomoć porodicama u kojima se rodi treće dete. U sklopu realizacije Programa demografskog razvoja AP Vojvodine sa merama za njegovo sprovođenje, Pokrajinska vlada je 2013. godine donela Odluku o ostvarivanju novčane pomoći porodici u kojoj se rodi treće dete.

Ovom Odlukom utvrđen je viši stepen zaštite porodice u vidu novčane pomoći koja se isplaćuje mesečno do navršene druge godine deteta, pre svega sa ciljem da se ovom merom u narednim godinama poveća broj dece trećeg reda rođenja, obzirom da više decenija u opštinama Vojvodine postoje ozbiljni poremećaji u razvitku stanovništva pre svega u nedovoljnom rađanju.

Nominalni iznos novčane pomoći utvrđuje se rešenjem Pokrajinske vlade za svaku kalendarsku godinu.Na sednici Pokrajinske vlade, doneto je rešenje kojim je utvrđeno da će i u 2015. godini nominalni iznos novčane pomoći porodici u kojoj se rodi treće dete biti 12.000,00 dinara mesečno.

Novčanu pomoć može da ostvari majka koja rodi treće dete koja u trenutku rođenja trećeg deteta ima prebivalište najmanje godinu dana na teritoriji Vojvodine, a ovu nadoknadu roditelji imaju prvo da koriste naredna 24 meseca. Međutim, iako je ovo rešenje dobro, probem je u tome što se njim reguliše status roditelja koji su dete dobili od 2013. godine, ali ne i onih koji već imaju troje ili više dece i kojima je takođe potrebna pomoć.

Majke koje su rodile troje ili više dece u Republici Srbiji ostaju na margini društva, potpuno nevidljive, jer u principu, niko njihovo stanje ne vidi kao problem, nego ih tretiraju kao domaćice koje nemaju pametnijeg posla nego da sede u kući i gledaju serije. Tada dolazimo u situaciju da jedna žena koja je završila fakultet ili srednju školu i koja je bila zaposlena, ali je posao napustila da bi odgajala decu, ostaje bez finansijke podloge, da zavisi veoma često od novca koji zaradi partner ili da uopšte ne odlučuje o finansijama jer ne ostvaruje prihode, a rad koji ulaže u odgajanje i vaspitanje dece se podrazumeva i ne vrednuje.

S obzirom na to da Srbija pretenduje na to da postane članica Evropske unije, potrebno je i da svoje zakone prilagodi potrebama ove kategorije društva, da ove žene ne ostanu samo domaćice u kućama, nevidljive i neprimetne, nego da se njihov trud i rad vrednuju i cene, tako da one ostanu obezbeđene i u starosti.

Mnoge države koje su članice Evropske unije regulisale su ovo pitanje zakonski tako što su pripadnicama ove kategorije obezbedile nacionalne plate i penzije, kao i mnoge druge olakšice i pogodnost i time mnogo poboljšale njihov položaj.

Skandinavske zemlje su po pitanjima žaštite porodice otišle veoma daleko, a kao najbolji primer može da posluži Švedska, koja je u prvi plan stavila razvoj svesti građana o potrebi ostavljanja potomstva. Zahvaljujući tome, ova skandinavska zemlja dostigla je nivo da prosečna žena rađa 1,9 dece, što je u samom evropskom vrhu. Tamošnja demografska politika već godinama se bazira na stvaranju što boljih uslova za formiranje što veće porodice. Majke, a sve češće i očevi, tako, imaju čitav niz povlastica koje se tiču posla, radnog vremena, primanja, zdravstvene zaštite i dečijeg dodatka.

Zahvaljujući državnoj politici, Rusija, koja je gubila i oko milion stanovnika godišnje, prvi put je posle dužeg vremena uspela da izbalansira odnos broja rođenih i umrlih. Suština državne intervencije u demografiji jeste „materinski kapital“ – novčani iznos namenjen majkama koje rode drugo dete. Iznos svake godine raste, a od prošle godine je oko 10.000 evra. Lestvica koju je predsednik Putin postavio kao cilj jeste da prosečna ruska porodice bude sa troje dece. Plan je da se novčano stimulisanje nastavi do 2016. godine, posle čega bi trebalo da počne druga faza mera – poboljšanje uslova života u kojima dolazak bebe na svet ne bi bilo opterećenje za prosečnog građanina.

Iz svega priloženog nameće se zaključak da bi država kao što je Srbija trebalo da obrati pažnju na ovo pitanje. Dakle ženama koje su rodile troje ili više dece trebalo bi dodeliti nacionalnu platu jer se brinu o porodici koja je još uvek osnovna ćelija društva i koja je dovoljno velika da doprinese uvećanju populacije u Republici Srbiji i realno je da one u većini slučajeva moraju da odustanu od zaposlenja i karijere jer je napornije i odgovornije brinuti se o većem broju dece.

Nacionalna plata za majke troje ili više dece trebalo bi da iznosi onoliko koliko iznosi prosečan lični dohodak za građane Republike Srbije. Nakon dovoljnog broja godina, trebalo bi im dodeliti nacionalnu penziju i na taj način obezbediti njihovu egzistenciju i u starosti, a ne ostavljati ih da zavise od drugih ljudi ili od socijalne pomoći. Definitivno, ovaj problem je potrebno zakonski detaljno urediti, a ne ignorisati ga.

Show Buttons
Hide Buttons