U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Jasmina Elesković

 

Jasmina Elesković

ŠTA ZA DECU ZNAČE LJUDSKA PRAVA?

Šta za decu znače ljudska prava i  koliko je bosanski jezik bitan u obrazovanju bile su teme radionice  koja je održana u OŠ Meša Selimović u Ribaricima.

12178976_1200737586620167_930180018_n

“Cilj ove radionice jeste da se podigne svest građana tačnije  manjina u Srbiji  ,da znaju koja si njihova prava I kako ih primeniti u praksi”, istakla je jedna od kordinatorki ove radionice Jasmina Elesković.

 

U radionici su učestvovali  učenici trćeg razreda  ove škole.

“Interakcija dece bila odlicna i veoma smo  zadovoljne jer su deca radoznala  I želela su da čuju  sadrzaj koji je van školskog plana i programa” rekla je za Glas Sandžaka koordinatorka radionice Edina Elesković.

12179884_1200737619953497_1850610364_n12179515_1200737666620159_1644502141_n

Ova radionica je deo projekta”Branitelji i branitelji ljudskih i manjinskih prava”u organizaciji Omladinskog odbora  za obrazovanje.

Pravo i upotreba Bosanskog jezika u postupcima pred sudom

Pravo na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina jeste među pravima kojima je uređena kulturna autonomija nacionalnih manjina u Srbiji kao osnova zaštite i očuvanja identiteta. Pravo na službenu upotrebu maternjeg jezika, u različitim aspektima, uzdignuto je na rang ustavnog prava, a detaljnije je regulisano nizom zakona i propisa. Obaveza države na pošt vanje prava na službenu upotrebu jezika nacionalnih manjina ima i međunarodnopravni karakter, jer se temelji kako na konvencijama Saveta Evrope – Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima i Okvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnih manjina, tako i na bilateralnim ugovorima o zaštiti nacionalnih manjina zaključenim sa susednim državama. Uprkos tome što je u pravnom poretku Srbije pravo na službenu upotrebu jezika nacionalnih manjina uređeno u skladu s međunarodnopravnim standardima, u primeni ovog prava primetni su određeni nedostaci.

Službena upotreba jezika nacionalnih manjina pred sudovima ostvaruje se kroz vođenje sudskog postupka na jeziku nacionalne manjine ili, kada se postupak ne vodi na tom jeziku, njegovim korišćenjem upostupku. Vođenje sudskih postupaka na jezicima nacionalnih manjina, kao i upotreba ovih jezika u sudskim postupcima digniti su na nivo Ustavom zagarantovanih prava, s tim što postoje izvesne razlike u njihovom regulisanju. Mogućnost da se sudski postupak vodi na nekom drugom jeziku osim na srpskom otvorena je samo za jezike nacionalnih manjina, pri čemu se vezuje za sredine u kojima pripadnici nacionalnih manjina čine značajnu populaciju (član 79. stav 1. Ustava). Pravo na upotrebu svog jezika u sudskom postupku, sa druge strane, nije rezervisano samo za pripadnike nacionalnih manjina već ga može ostvariti svako o čijem se pravu ili obavezi u postupku rešava (član 199. stav 1. Ustava). Ustav u članu 32. stav 2 svakom jemči pravo na besplatnog prevodioca u slučaju da ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu. Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina omogućava upotrebu jezika nacionalnih manjina pred sudovima u najširemsmislu, jer učlanu 11. stav 4. predviđa kako korišćenje jezika nacionalnih manjina u sudskom postupku, tako i vođenje sudskog postupka na tom jeziku. Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama predviđa da se prvostepeni krivični, parnični ili drugi postupak (na primer:vanparnični ili prekršajni) u kome se rešava o pravima i obavezama građana može voditi i na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u sudu. Ukoliko je na području suda u službenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine (jedan ili više njih), sud je dužan dao tome upozna stranku/stranke i da od njih zatraži da se izjasne nakom će se jeziku voditi postupak, što mora naznačiti u zapisniku.Pitanje jezika na kome će se voditi postupak jeste prethodno pitanje o kome odlučuje sud, koji je, međutim, u dobroj meri ograničen odredbama o službenoj upotrebi jezika i pisama. Zakon u članu 12. st. 4–6.određuje pravila za utvrđivanje jezika na kome će se voditi postupak.

Postupak će se voditi na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u sudu ukoliko u njemu učestvuje samo jedna stranka i ona zahteva da se postupak vodi na tom jeziku. Postupak se može voditi na jeziku manjine koji je u službenoj upotrebi u sudu i ukoliko u njemu

učestvuje više stranaka, pod uslovom da se stranke sporazumeju da se postupak vodi na tom jeziku. Ukoliko do takvog sporazuma ne dođe, a jedna od stranaka zahteva da se postupak vodi na srpskom jeziku, postupak će se voditi na srpskom jeziku. Stoga sud u principu ima pravo

da odlučuje o jeziku na kome će se voditi postupak samo u slučaju da se stranke o tome ne mogu sporazumeti i da ni jedna od njih ne zahteva da se postupak vodi na srpskom jeziku.

Ukoliko se prvostepeni postupak vodi na jeziku nacionalne manjine, stranka/stranke upućuju sve podneske na tom jeziku, sud im dostavlja sudska pismena na tom jeziku, a zapisnik i odluke u prvostepenom postupku i u vezi s njim izrađuju se kao autentični tekstovi na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine na kome se postupak vodi.Drugostepeni postupak se uvek vodi na srpskom jeziku, a stranke u postupku, pripadnici nacionalnih manjina, imaju pravo da u tom postupku koriste svoj jezik. Pismena u drugostepenom postupkui u vezi s njim prevodi na jezik na kome je vođen prvostepeni postupak prvostepeni sud. Ukoliko se postupak ne vodi na njenom jeziku, stranka, pripadnik nacionalne manjine, ima pravo da u postupku koristi svoj jezik. Procesni zakoni predviđaju obavezu suda da pouči stranke i druge učesnike u postupku da mogu na svom jeziku, i to posredstvom tumača, pratiti usmeni postupak pred sudom. U zapisnik se unosi zabeleška da je pouka data, a unose se i izjave stranaka, odnosno učesnika.71 Prema Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama (član 16. stav 1. tač. 1–3) državni organi (u ovom slučaju sudovi) u kojima jezik nacionalne manjine nije u službenoj upotrebi imaju obavezu da pripadnicima nacionalnih manjina koji kod njih ostvaruju svoja prava i obaveze obezbede da

upotrebljavaju svoj jezik i pismo u postupku, da na tom jeziku podnose tužbe, žalbe, molbe i druge predstavke, da im se na njihov zahtev na njihovom jeziku dostavljaju otpravci rešenja, presuda i drugih akata kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama. Isti zakon u članu

17. stav 1. omogućava da se zapisnik ili pojedini njegovi delovi prevedu na jezik nacionalne manjine ukoliko to zahteva pripadnik nacionalne manjine, koji je učesnik u postupku. Pored toga, pripadnik nacionalne manjine, koji je učesnik u postupku, može zahtevati da se izjave

stranaka, svedoka, veštaka i drugih lica koja učestvuju u postupku, date na srpskom jeziku prevedu na njegov jezik (član 17. stav 2). Procesni zakoni predviđaju da se, ukoliko stranka ili drugi učesnik u postupku upotrebljava svoj jezik (na kome se ne vodi postupak), usmeno prevodi ono što se u postupku iznosi, kao i isprave i drugi pisani dokazni materijal.72 Prema članu 98. stav 1. Zakona o parničnom postupku članu 8. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, tužbe, žalbe i drugi podnesci upućuju se sudu na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu.

Pri tome, Zakon o parničnom postupku, u članu 98. stav 2, predviđa da stranke i drugi učesnici u postupku mogu upućivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih manjina koji nije u službenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom. Zakonik o krivičnom postupku ne sadrži takvu odredbu. Sud svoja pismena upućuje strankama i drugim učesnicima u postupku na srpskom jeziku; strankama i učesnicima u postupku koji su pripadnici nacionalne manjine sud pismena dostavlja na jeziku manjine kojim se u postupku služe, pod uslovom da je taj jezik u službenoj upotrebi u sudu.73 Odredbe ova dva procesna zakona i Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama nisu usaglašene jer,kao što je već navedeno, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisamapredviđa u članu 16. stav 1. tačka 3. obavezu organa, u kojima jezik nacionalne manjine nije u službenoj upotrebi, da pripadniku nacionalne manjine, koji to zahteva, dostave otpravke rešenja presuda i drugih akata kojima se rešava o njegovom pravu i obavezi na njegovom jeziku.Prevođenje u sudskom postupku sa jezika i na jezike nacionalnih manjina obavljaju tumači.74 Troškovi prevođenja padaju na teret sredstava suda.75. Razlozi zbog kojih je mali broj postupaka koji se vode na jeziku nacionalne manjine različiti su. Prvo, prema Zakonu o službenoj upotrebi jezika i pisama sudski postupak se može voditi na jeziku nacionalne manjine samo ukoliko u njemu učestvuje jedna stranka (na primer: u vanparničnom postupku), a kada učestvuje više stranaka (što je i pravilo u sudskom postupanju) samo ukoliko neka od njih ne zahteva da se postupak vodi na srpskom jeziku. Drugo, vođenje postupka na jeziku manjine otežavaju i kadrovski problemi. Da bi se postupak vodio na jeziku nacionalne manjine, neophodno je da sudija, zapisničar i advokati mogu da preduzimaju procesne radnje na tom jeziku. S obzirom na to da u obrazovnom sistemu nije razvijena nastava,učenje i usavršavanje pravne terminologije na jezicima nacionalnih manjina, kao i na to da nisu utvrđeni kriterijumi i načini provere znanja jezika nacionalnih manjina, otežana je primena jezika nacionalnih manjina u sudovima. Treće, prisutni su i tehnički problemi,koji se ogledaju u tome da važni zakoni (i materijalni i procesni) koje u postupcima treba primenjivati nisu prevedeni na manjinske jezike, što bitno otežava rad. Uz to, s obzirom da se postupci koji se vode na jeziku manjine u spisima (zapisnici, odluke) vode dvojezično, ovo dodatno usložnjava postupak. Četvrto, imajući na umu nameru da do pravde dođe što je moguće pre, stranke ne ističu zahtev da se postupci vode na manjinskom jeziku. Štaviše, ovakvi zahtevi se najčešće i ističu onda kada se želi odugovlačenje postupka.U pogledu ostvarivanja prava na upotrebu jezika nacionalnemanjine u postupku, situacija je bolja. Budući da je povreda prava na upotrebu jezika bitna povreda postupka, zbog koje presuda može biti ukinuta, sudije poučavaju stranku da ima pravo da se služi svojim jezikom. Postavlja se pitanje da li sudije na pravi način predočavaj stranci to pravo i da li je pouka nekad i sugestivna, ali to i nije od velikog značaja kada stranka ima advokata. Ukoliko se stranka ili drugi učesnik u postupku izjasni da želi da se služi svojim jezikom, sud angažuje tumača. Upotreba jezika u postupku se prevashodno odnosi na usmenu komunikaciju na ročištu, odnosno pretresu. Pismena se po pravilu dostavljaju na srpskom jeziku, a većina sudova ne raspolaže višejezičnim standardnim obrascima. Jedan od problema u implementaciji prava na upotrebu manjinskog jezika u postupku je finansijske prirode. Troškovi tumačenja i prevođenja padaju na teret sredstava suda, pri čemu se u izradi sudskog budžeta često ne uzima ili nedovoljno uzima u obzir višejezičnost sredine.

Po poslednji popisu stanovnistva iz 2011.godine stanje po nacionalnoj strukturi stanje u sandzackim opstinama stoji

Prijepolje 2011 Ukupno : 37.059

Srbi : 19.496 (-3.906) ( 52.6%)
Bosnjaci : 12.792 (-317) (34.52%)
Muslimani : 3.543 (-269) (9.56%)
Crnogorci : 89 (-182) (0.24%)
Ostali i nepoznato : 895 (+301) (2.42%)

Nova Varos 2011:16 638 Stanovnika

Srba 14 899

Bosnjaka 788

Muslimana 526

Sjenica 2011:26 392 Stanovnika

Srba 5264

Bosnjaka 19 498

Muslimana 1234

Novi Pazar 2011:100 410 Stanovnika

Srba 16 234

Bosnjaka 77 443

Muslimana 4102

Tutin 2011:31 155 Stanovnika

Srba 1090

Bosnjaka 28 041

Muslimana 1092

Priboj 2011:27 133 Stanovnika

Srba 20 582

Bosnjaka 3811

Muslimana 1944

Prijepolje – Sudstvo u Prijepolju za pojedine krivične, prekršajne pa i parnične predmete, u čijem postupku žitelji ovog kraja bošnjačke nacionalnosti zahtevaju prevodioca sa srpskog na bosanski, već nekoliko godina nema rešenje. Sud ostavlja predmete da miruju, odlaže ih, čekajući da se obezbedi ovlašćeni sudski tumač za bosanski jezik. Ali njega godinama nema. A nešto im ne ide ni sa onim Miloradom Bejatovićem, jedinim zvaničnim prevodiocem za bosanski o kome je naš list pisao. Pat-pozicija traje poput kakve „rupe u zakonu”. Nerešeni sporovi se gomilaju i zastarevaju. U ovdašnjem osnovnom sudu već je oko 60 takvih nerešenih predmeta, u Prekršajnom čak 250. Dešavaju se, zbog „nerazumevanja jezika”, i ovakvi sudski „epilozi”: posvađala se pre nekoliko godina dvojica na železničkoj stanici u Prijepolju, pa jedan potegao nož i ubo drugog, nanevši mu teške povrede. Istraga je obavljena, optužnica protiv napadača podignuta, ali kada je trebalo da mu se sudi, okrivljeni koji je bošnjačke nacionalnosti zatražio je sudskog tumača za bosanski jezik. A tumača nema i, naravno, taj predmet sada stoji. Slično je i kod krađa, tuča.Ovo zamešateljstvo oko bosanskog jezika opterećuje i usporava rad prijepoljskih sudova, gura ih u neažurnost. Mileta Bezarević, vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Prijepolju, to potvrđuje podsećajući da je početkom 2009. godine, u skladu sa zakonom, na području opštine u službenu upotrebu, uz srpski, ušao i bosanski jezik, budući da je u ovdašnjem življu više od 15 odsto Bošnjaka. Već naredne godine ovde je došlo do prvih sudskih postupaka u kome se tražio tumač za bosanski. Prvi put je advokat bošnjačke nacionalnosti tražio da se postupak vodi na bosanskom jeziku u sporu oko sukoba pristalica Islamske zajednice Srbije (Zilkić) sa onima koji podržavaju Islamsku zajednicu u Srbiji (Zukorlić). Ili da se, ukoliko sud izabere vođenje postupka na srpskom, njemu i njegovim klijentima obezbedi ovlašćeni sudski tumač za bosanski jezik sa liste Ministarstva pravde, te da im se obezbedi prevod spisa tog predmeta na bosanski – seća se Bezarević. Znajući propis da je sud osobama koje ne razumeju jezik dužan da obezbedi sudskog tumača, iz Osnovnog suda u Prijepolju obratili su se tada Ministarstvu pravde s pitanjem: ima li na listi registrovanih sudskih tumača za bosanski jezik. Dobijeni odgovor bio je negativan. Zato je pomenuti predmet bio odložen, dok se tumač ne pronađe. Nakon toga učestali su slični zahtevi pojedinih osoba bošnjačke nacionalnosti okrivljenih u krivičnim predmetima. Opet smo pitali ministarstvo i dobijali isti odgovor. U svim tim slučajevima predmeti su odlagani dok se tumač ne obezbedi. Kasnije su, istina ređe, stranke i u parničnim postupcima izlazile s tim zahtevom. Imali smo, na primer, slučaj vođenja postupka protiv vozača bugarskog autobusa kad je vozilo puno đaka pre deceniju kod Gostuna sletelo u Lim ili u nekim predmetima protiv Albanaca iz Albanije koji nisu znali srpski. Za tumače smo tada koristili osobe iz Prijepolja koje su znale bugarski ili albanski, pa su postupci uredno završavani a da niko nije pravio problem što ti prevodioci nisu ovlašćeni sudski tumači – seća se predsednik prijepoljskog suda. Bilo je ovde i slučajeva, navodi Bezarević, gde je okrivljeni tokom istrage davao iskaze ne tražeći tumača, da bi nakon podizanja optužnog akta, kad dođe suđenje, najednom istakao zahtev za bosanski jezik. Našao sam se i u situaciji da je osumnjičeni u istražnim radnjama tražio da se postupak vodi na bosanskom. Rekao sam mu da razumem bosanski i doneo rešenje da se ispitivanje obavi na tom jeziku. No on, kad je to čuo, zatražio je da mu spise predmeta prevede na bosanski ovlašćeni sudski tumač. Dalje ga nisam ispitivao, ali sam preduzeo druge istražne radnje i postupak je kasnije nekako priveden kraju. Inače, povremeno nas zovu kolege sudije iz drugih gradova Srbije da pitaju šta da rade u vezi sa zahtevom za postupak na bosanskom jeziku. Odgovaramo im da ne postoji registrovani tumač za taj jezik – objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje zašto za to ne koriste usluge Milorada Bejatovića, Bezarević odgovara da su sredinom prošle godine čuli da u Novom Sadu postoji sudski prevodilac za bosanski jezik koga je postavio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i nacionalne zajednice.

Razgovarao sam Bejatovićem preko telefona u dva navrata i on mi je to potvrdio. Rekao je i da bi došao u Prijepolje, ali da je zauzet i da se javim za nekoliko meseci. U međuvremenu, uputili smo inicijativu Ministarstvu pravde da se angažuje i Bejatovića ozvaniči. Kasnije, smo dobili od Apelacionog suda u Kragujevcu preporuku da bi ovog tumača mogli da angažujemo. Upoznao sam s tim svih 11 sudija prijepoljskog suda i sugerisao da Bejatovića po potrebi zovu. Ali, više naših pisanih poziva upućenih na njegovu adresu vratilo nam se neuručeno, što su sudije i zvanično potom konstatovale. Dakle, ne stoji njegova izjava medijima da ga niko nije zvao – ističe Mileta Bezarević.

Advokat Hajrudin Baltić, predsednik odbora advokatske komore za Prijepolje, Priboj i Novu Varoš koji okuplja 29 advokata, podseća da Ustav Srbije i procesni zakoni dozvoljavaju upotrebu bosanskog u sredinama gde je više od 15 odsto Bošnjaka, a daju pravo i na prevodioca u sredinama gde je drugi jezik službeni.

Ukoliko advokat i njegov klijent u početku bilo kog postupka koriste svoje pravo za upotrebu manjinskog jezika, onda tu nema zamerke. Ali ako oni u postupku biraju momenat kada će tražiti upotrebu bosanskog jezika i zahtevati prevodioca tek kad osete da će biti osuđeni ili izgubiti parnicu, onda je to, po mom mišljenju, zloupotreba procesnih prava. Sudije su tu nemoćne sve dok zakonodavac ne usaglasi ove propise, to jest ne donese prateće akte koji će ubrzati prijem sudskih tumača. Sadašnji zahtevi za njihov upis su strogi, recimo traži se pet godina radnog iskustva na prevodilačkim poslovima, što bi valjalo izmeniti zarad bržeg dolaska do pravde – kaže za naš list Hajrudin Baltić.

A mi ovde čujemo priču da ova praksa oko bosanskog jezika u Prijepolju nije samo bošnjačka specijalnost: u poslednje vreme i pojedini Srbi ponekad traže usluge advokata Bošnjaka. Tako i oni pred sudom zahtevaju tumača za bosanski jezik, izgovarajući se da je potreban advokatu. A sve s ciljem da se postupak odugovlači. Ovako su opisali stanje u sudstvu u Prijepolju advokati I vrsilac funkcije osnovnog suda u Prijepolju ,dali za list Politika.

Isto stanje je vodjenja postupaka pred Visim sudom u Novom Pazaru, koji je Visi sud za Novi Pazar, Tutin, Sjenica, gde veliki broj predmeta je u fazi prekida zbog zahteva stranaka da se postupak vodi na Bosanskom jeziku , te je veliki problem prestavlja jer nije bilo stalnih sudskih prevodilaca za bosanski jezik .

Po oglasu za postavljenje stalnih sudskih prevodilaca za bosanski jezik, za područje Višeg suda u Novom Pazaru i Višeg suda u Užicu, objavljenog u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 47/2015 dana 30. maja 2015. godine, ministar pravde je postavio:

Za područje Višeg suda u Užicu:

1. Dragišu Stanojčića, iz Užica,

2. Kenanu Alomerović, iz Prijepolja.

Za područje Višeg suda u Novom Pazaru:

1. Enisu Kajević, iz Novog Pazara,

2. Amira Dautovića, iz Novog Pazara,

3. Hasnu Ziljkić, iz Novog Pazara.

Svakako da postavljanje sudskih prevodilaca je veliki pomak u unapredjenju efikasnosti sudskih postupaka , ali je i dalje mali broj prevodilaca za teritoriju Sandzaka , te bi trebala da se ima tendencija na povecanju broja prevodilaca bosanskog jezika.

Show Buttons
Hide Buttons