U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Jelena Blagojević

 

Jelena Blagojević

 

Suzbijanje i zaštita od rodno zasnovanog nasilja u porodici

UVOD

Rodno zasnovano nasilje je nasilje koje se vrši prema ženama i devojčicama, zbog njihove pripadnosti ženskom polu, odnosno nasilje koje nesrazmerno pogađa žene, a koje je u tesnoj vezi sa očekivanjima koje patrijarhalno društvo vezuje za muškarce i žene (Nikolić-Ristanović, 2008: 22). Rodno zasnovano nasilje obuhvata, ali nije ograničeno samo na:

  • Seksualno nasilje

  • Nasilje u porodici

  • Trgovina ljudima

Posledice rodno zasnovanog nasilja su dalekosežne i pogađaju kako direktne žrtve i njihove porodice, tako i šire društvo. Suzbijanje rodno zasnovanog nasilja je pitanje ljudskih prava i jedini način izgradnje socijalno pravednog i demokratskog društva. To je ujedno svaki akt koji ima za rezultat, ili će veoma verovatno dovesti do fizičke, seksualne ili psihološke povrede ili patnje žena, uključujući pretnju takvim aktima, prinudu ili samovoljno lišavanje slobode, bez obzira da li se dešava u javnom ili privatom životu (Spasić, Nikač, 2012: 19).

1. LEGISLATIVNI OKVIR RAVNOPRAVNOSTI POLOVA U SRBIJI

Srbija svoj nediskriminatorni odnos prema ženama obezbedjuje prvo Ustavom1, članom 21. rečima da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki. Zaštitu žena obezbeđuje i Porodični zakon2, Krivični zakonik3, Zakon o ravnopravnosti polova4, Zakon o zabrani diskriminacije5.

Zakonom o zabrani diskriminacije je ustanovljena funkcija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, sa posebnim ovlašćenjima i pravima. Vlada RS je 2008. godine donela ,,Nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti”6, a 2011. godine je usvojila ,,Nacionalnu strategiju za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima”7. Najznačajniji dokument koji je donet, po mom mišljenju, jeste Opšti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa, organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima, novembra 2011. godine.

2.EMPIRIJSKI POKAZATELJI RODNO ZASNOVANOG NASILJA U SRBIJI

I pored bogate legislative, istraživanja su pokazala poražavajuće rezultate. Viktimološko društvo Srbije je 2001. godine sprovelo prvo istraživanje o nasilju u porodici u RS. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 700 žena sa kojima su vođeni individualni razgovori. Njih 440 je odbilo da budu anketirane (što itekako govori o tamnoj brojki nasilja u porodici), na ostatku anketiranih rezultati su bili sledeći8:

  • Svaka druga doživela je neki oblik psihičkog nasilja u porodici;

  • Svaka treća ispitanica je doživela fizički napad od nekog člana porodice;

  • Svaka četvrta doživela je pretnje teškim fizickim nasiljem ili nanošenjem teških telesnih povreda.

2.1. Stope prijavljivanja nadležnim organima i službama

Važan nalaz tog istraživanja je da su stope prijavljivanja nasilja nadležnim organima i službama bile niske. Među ženama koje su preživele nasilje, mali broj je prijavio poslednji nasilni incident policiji (17%), centrima za socijalni rad (10%), odnosno zdravstvenim ustanovama (15%), a 4% slučajeva nasilja imalo je sudski epilog9.

2.2. Nalazi su ukazali i na visok stepen viktimizacije dece u nasilju nad njihovim majkama.

U više od jedne trećine slučajeva (38%), deca su prisustvovala poslednjem slučaju nasilja, dok su u gotovo polovini tih slučajeva i sama bila žrtve nasilja (44%). S druge strane, utvrđena je i značajna povezanost nasilja u primarnim porodicama muškaraca i njihovog kasnijeg nasilničkog ponašanja: 32% učinilaca nasilja potiče iz porodica u kojima su očevi bili nasilni prema njihovim majkama, a 32% njih bili su neposredne žrtve nasilja u detinjstvu.

3. PREVENTIVNE MERE ZA ZAŠTITU OD RODNO ZASNOVANOG NASILJA

Ono što je najbitnije za suzbijanje ove vrste nasilja, jeste izmena svesti ljudi. Najpre, prilikom primarne socijalizacije dece u porodici, ne treba ih učiti rodnim ulogama i ograničenjima, već raditi na tome da prihvate takav sistem vrednosti, koji ne podvaja muški i ženski pol u smislu nadređenoti i podređenosti, važnijeg i manje važnog pola. To dalje treba činiti kroz školski i obrazovni sitem, gde se mladima treba ukazivati na postojanje jednakosti za sve, kroz osuđivanje bilo koje vrste nasilja i prikazivanje istog kao monstruozni i vandalski čin, nesvojstven civilizovanim i savremenim ljudima, ali i kroz insistiranje na svakodnevnoj upotrebi rodno senzitivnog jezika. Neophodno je uticati na izmenu svesti svim raspoloživim sredstvima, putem televizije, interneta, društvenih mreža, kako bi ljudi počeli da osuđuju akte nasilja i učinioce (Stojanović, 2015: 75).

Usled negativnog reagovanja institucija i pojedinaca na viktimizaciju, kroz kontakte s organima zaduženim za formalnu kontrolu kriminaliteta i socijalnom sredinom uopšte, kao i kroz medijsko razlaganje događaja, posledice primarne viktimizacije se najčešće dramatizuju, umesto da bivaju ublažene. Nesenzitivan odnos predstavnika organa formalne kontrole kriminala po pravilu dovodi do toga da se žrtva oseća zanemarenom, poniženom i iskorišćenom (Simeunović-Pantić, 2012: 111).

Zakoni koji štite od nasilja su neophodni, ali treba istaći da oni ne nude rešenje za svaki problem. Iskustvo sa austrijskim modelom Zakona o zaštiti od nasilja pokazalo je da broj žena i dece koji traže pomoć u skloništima nije opao otkako je Zakon usvojen. Prema tome, ono što je potrebno su efikasni zakoni i sigurna ženska skloništa. Rasprostranjenost ženskih skloništa širom zemlje predstavlja pokazatelj dobre prakse. U sadašnjosti, naročito u južnoj i istočnoj Evropi postoje zemlje u kojima nema nijednog skloništa ili ih ima jako malo. Prema preporukama ekspertske grupe Saveta Evrope, trebalo bi da postoji po jedno mesto u skloništu na 7.500 stanovnika, a minimum je jedno mesto na 10.000 stanovnika. Skloništa ne treba samo da nude ženama krov nad glavom već i sveobuhvatnu i odgovarajuću pomoć, kao i da im obezbede kvalitetnu zaštitu i sigurnost (Logar, 2005: 8).

U našoj zemlji postoji 13 sigurnih kuća/prihvatilišta za žene koje su pretrpele nasilje, što je daleko od propisanih standarda, kao i disproporcionalno stopi ove vrste nasilja kod nas.

4. PREDLOZI PROMENE DOMAĆEG KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA

Prema važećem Krivičnom zakoniku10 Republike Srbije, predviđeno je krivično delo nasilje u porodici u čl. 194 , kojim je predviđeno pet oblika dela u zavisnosti od kojih varira kazna zatvora i novčana kazna. Potrebno je u kaznenom sistemu drastičnije povećati sankcije za učinioce i na taj nacin smanjiti obim nasilja, jer bi s jedne strane potencijalni učinioci zazirali od vršenja nasilja zbog većih kazni, s druge strane bi učinioce sklonili iz društva na duže vreme. Smatram da se represivnim merama može uticati na smanjenje rodno zasnovanog nasilja, posebno ne primenjivanjem instituta odlaganja krivičnog gonjenja za nasilje u porodici (član 283. Zakona o krivičnom postupku11). S obzirom na učestalost i tamnu brojku kriminaliteta u ovoj oblasti, mišljenja sam, da upotreba ovog instituta ne utiče na smanjenje izvršenja dela, već se učinioci ,,ohrabruju” da i dalje vrše nasilje, jer ne smatraju da su kažnjeni i posredno im se šalje poruka, da to što su učinili nije toliko strašno, jer nisu bili krivični gonjeni.

U praksi se često dešava da oštećena strana odustane od krivične prijave i povuče svoju prijavu o izvršenom nasilju. Kako bismo smanjili zloupotrebu onih lica koja podnošenjem prijave imaju drugi cilj i gde nasilja nema, a ponajviše pospešili žrtve da istraju u svojoj borbi, smatram da bi žrtva nasilja koja povuče prijavu trebalo da se tereti za davanje lažnog iskaza. Na taj način se šalje poruka o ozbiljnosti ovog dela.

Prilikom izricanja kazne, kao otežavajuca okolonost uzima se u obzir da je okrivljeni već bio osuđivan za isto ili slično delo. Uzimajuci u obzir modele koji su se dobro pokazali u praksi, predložila bih rešenja iz Švedskog zakona koji su uveli poseban kažnjivi prestup ,,grubo kršenje ženskog integriteta” koji se odnosi na ponovljeno nasilje muškarca nad ženom. Uvođenje novog oblika krivičnog dela za povratnike, koje nosi sa sobom i strožu kaznu onemogućava da se povratniku otežavajuca okolnost ne uzme u obzir a ujedno i samo društvo strože postupa sa povratnicima12.

ZAKLJUČAK

Na osnovu svega navedenog, smatram da je nasilje u porodici negativni društveni fenomen, čije manifestovanje je praćeno psihološkim, zdravstvenim, ekonomskim i drugim posledicama, radi čijeg rešavanja mora postojati saradnja relevantnih nosilaca funkcija i institucija, kako u privatnom, tako i u javnom životu. Problem porodičnog nasilja je svakako tajnost, žrtvama je, s subjektivnog psihološkog aspekta, lakše da trpe nasilje, nego da o istom govore, jer to stvara osećanje stida i često nailazi na nerazumevanje okoline i na osudu. Na osnovu gore navedenih statistika da se primetiti niska stopa prijavljivanja ove vrste nasilja nadležnim organima. Takvo ponašanje proizlazi iz patrijarhalnih društvenih shvatanja da se radi o privatnim porodičnim stvarima, a ne o kriminalnim i devijantnim aktima, nesvojstvenim savremenom čoveku. Takođe, kod žrtava postoji skepticizam i bojazan, da nadležne institucije neće adekvatno reagovati, u čemu, nažalost ima istine.

Naše pozitivno krivično zakonodavstvo se više bazira na sankcionisanje, nego na prevenciju i zaštitu žrtava. Adekvatnom prevencijom kroz obrazovni sistem, edukacijom u nevladinom sektoru, programima organizovanim od strane socijalnih službi, kroz mas medije utiče se na promenu svesti ljudi da se porodične vrednosti ne štite ćutanjem i povinovanjem nasilniku, jer u takvoj situaciji, takvih vrednosti i nema.

Uloga država u pomoći žrtvama nasilje, itekako može biti značajna i raznolika, kao što je pružanja materijalne pomoći žrtvama nasilja u porodici, smeštaj u sigurnim kućama, programi osposobljavanja žena ili dodatna edukacija ili prekvalifikacija, s obzirom da žene kao najčešći razlog povratka nasilniku ističu ekonomsku zavisnost.

S obzirom na prethodno navedeno, samo bliska i koordinisana saradnja države i svih njenih organa, kao i saradnja sa civilnim sektorom, može dovesti do promene svesti ljudi i smanjenja nasilja u porodici. Prevencija rodno zasnovanog nasilja je idealni cilj, jer se samo tako postiže održiva zaštita žrtava i potencijalnih žrtava.

Bibliografija

  • Konstatinović- Vilić, S. Petrusić, N. Zunić, N. Djorić, G. (2004). Ljudska prava za žene. Niš:Odbor za građansku inicijativu;

  • Milošević, G. (2012). Rodna ravnopravnost i rodno zasnovano nasilje (priručnik). Beograd: Kriminalističko-policijska akademija u Beogradu

  • Kostić, M. Dimovski, D. (2013). Porodica u lavirintu porodičnog nasilja. Niš: Pravni fakultet u Nišu, Centar za socijalni rad „Sveti Sava“ Niš

  • Međunarodni dokumenti,modeli zakona i modeli dobrih praksi u borbi protiv nasilja nad ženama http://www.womenngo.org.rs/

  • Spasić, D. Nikač, Ž. (2012). Određivanje I razgraničavanje osnovnih pojmova. U: Milošević, G. (ur). (2012). Rodna ravnopravnost I rodno zasnovano nasilje (priručnik). Beograd: Kriminalističko-policijska akademija u Beogradu

  • Stojanović, M. (2015). Rodno zasnovano nasilje od prvih ljudskih grupa do savremenog doba. Niš: Pravni fakultet u Nišu

Pravni propisi

  • Ustav RS, Sl. glasnik RS, br.98/06
  • Zakon o zabrani diskriminacije, Sl. glasnik RS, br. 22/09
  • Zakon o krivičnom postupku, Sl. glasnik, br. 72 / 2011, br. 101 / 2011, br. 121 / 2012, br. 32 / 2013, br. 45 / 2013, br. 55 / 2014
  • Krivični zakonik, Sl. glasnik RS, br. 85/2005, br. 88/2005 – ispr., br. 107/2005 – ispr., br. 72/2009, br. 111/2009,br. 121/2012, br. 104/2013, br. 108/2014
  • Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, Sl. glasnik RS, br. 15 / 2009
  • . Nacionalna strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, Sl. glasnik RS, br. 27 / 2011

1 Ustav RS, Sl. glasnik RS, br. 98/06

2 Porodični zakon, Sl. glasnik RS, br. 18/05, 72/11-dr. zakon i 6/15

3 Krivični zakonik, Sl. glasnik RS, br. 85/05, 88/05-ispr. 107/05-ispr., 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14

4 Zakon o ravnopravnosti polova RS, Sl. glasnik, br. 104/09

5 Zakon o zabrani diskriminacije RS, Sl. glasnik, 22/09

6 Nacionalna strategija za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, Sl. glasnik RS, br. 27/11

7 Nacionalan strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, Sl. glasnik RS, br. 27/11

8 Murić, J. Ostojić, N. (2011: 11-13). Nacionalan strategija za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima. Preuzeto, 20.10.2015.

9 Ibid

10 Krivični zakonik, Sl. glasnik RS, br. 85/05, 88/05-ispr. 107/05-ispr., 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14

11 Zakon o krivičnom postupku, Sl. glasnik RS, br. 72/11,101/11, 121/11, 32/13, 45/13 i 55/14

12 Feministička izdanja-Autonomni ženski centar. Međunarodni dokumenti, modeli zakona i modeli dobrih praksi u borbi protiv nasilja nad ženama. Preuzeto 18.10.2015.

http://www.womenngo.org.rs/feministicka/izdanja/autonomni_zenski_centar/bezstraha/A1.pdf

 

Show Buttons
Hide Buttons