![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Dijana-Tomani\u0107-150x150.jpg\")
<\/p>\nDijana Tomani\u0107<\/p>\n<\/div>\n
[tabgarb]<\/p>\n
tab1=Media Activity=active
\ntab2=Practical Policy
\ntab3=Peer to Peer Education
\n[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab1]<\/p>\n
Ljudska prava kao privilegija<\/h3>\n
Pri\u010da o ljudskim pravima danas predstavlja najaktuelniju temu, obzirom na de\u0161avanja u na\u0161oj zemlji i regionu. Danas vi\u0161e nego ikad stavlja se akcenat na ravnopravnost, vjersku, etni\u010dku, polnu. Sigurno je da su nam svima, kao ljudskim bi\u0107ima, zagarantovana jednaka prava. Pravo na slobodu misli, govora, okupljanja, pravo na zdrav i bezbjedan \u017eivot, pravo da svi budemo jednaki i ravnopravni. Me\u0111utim, pitanje je da li svi imamo jednake mogu\u0107nosti da ta prava podjendako u\u017eivamo i ostvarimo?<\/p>\n
Ova tema ti\u010de se svih nas, ali prvenstveno mladih pravnika. Tako je i nastao program,,Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji\u201c. Po prvi put odr\u017ean u Somboru, od 30. juna do 5. jula, imao je za cilj da okupi studente pravnih fakulteta u Srbiji , diplomirane pravnike i mlade advokate, u organizaciji Omladinskog odbora za obrazovanje iz Beograda i ,,Civil rightdeffenders\u201c. Polaznici su imali prilike da slu\u0161aju sjajne predava\u010de, predstavnike Romske i LGBT populacije, YUCOM-a, OEBS-a. Predavanja su bila interaktivnog karaktera, te je sve zajedno predstavljalo jedno fantasti\u010dno iskustvo, u kojem su se pitanja nizala jedno za drugim, i gdje su u\u010desnici mogli da se bli\u017ee upoznaju sa svim \u0161to ih je vezano za tu temu interesovalo. Govorilo se o polo\u017eaju Roma, LGBT pripadnika, \u017eena, osoba sa invaliditetom u na\u0161em dru\u0161tvu, njihovim pote\u0161ko\u0107ama i preprekama u ostvarenju prava. Govorilo se o diskriminacij, koja i te kako postoji, i o na\u010dinima da se ista prevazi\u0111e. Svakako najinteresantniji dio programa bio je forum teatar, poznatiji i kao forum potla\u010denih, u kojem smo svako ve\u010de glumili nove heroje, i u kojem smo zaista mogli da se stavimo u polo\u017eaj \u017ertve i da se pribli\u017eimo njihovim osje\u0107anjima. Ne bih izostavila posjete Osnovnom sudu u Somboru, Gradskoj ku\u0107i, Za\u0161titnici gra\u0111ana koje su bile sastavni dio programa.<\/p>\n
Kao jedna od u\u010desnica programa \u017eelim da vam prenesem i pribli\u017eim jedno zaista pozitivno iskustvo. Nau\u010dila sam mnoge stvari, prije svega da smo sami mi pokreta\u010di promjena, borci za jednakost i pravdu. Kao jedna od braniteljki manjinskih prava shvatila sam da sutra svi mi mladi pravnici koji budemo na mjestu sudija, advokata, tu\u017eitelja mo\u017eemo da uradimo mnogo i da se prema svima pona\u0161amo sa po\u0161tovanjem i ravnopravno. U septembru je odr\u017ean i drugi seminar ,,Branitelja i braniteljki manjinskih prava u Srbiji\u201c u Novom Sadu, tako\u0111e u organizaciji Omladinskog odbora iz Beograda. Vjerujem da \u0107e ih biti jo\u0161, i ovim putem bih vas pozvala da ukoliko vidite otvoreni poziv aplicirate i pridru\u017eite nam se u \u0161irenju jedne zaista pozitivne ideje.<\/p>\n
Autor: Dijana Tomani\u0107<\/p>\n
[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab2]<\/p>\n
Plan prakti\u010dne politike:<\/b><\/span><\/span><\/p>\n Problem “pravno nevidljivih lica” (Romi)<\/b><\/span><\/span><\/p>\n U Evropi \u017eivi izme\u0111u 10 i 12 miliona Roma. U izvje\u0161taju Evropske komisije o primeni okvira za nacionalne strategije za integraciju Roma u EU, u dijelu izvje\u0161taja koji se odnosi na zemlje u procesu pristupanja navodi se da su Romi vrlo \u010desto \u017ertve rasizma i diskriminacije, da su isklju\u010deni iz dru\u0161tva, da \u017eive u siroma\u0161tvu i nemaju potpun pristup zdravstvu, obrazovanju, stanovanju i zapo\u0161ljavanju. Zemlje u procesu pristupanja, a me\u0111u njima i Srbija moraju da poja\u010daju napore kako bi integrisali Rome, uklju\u010duju\u0107i izbjeglice, interno raseljene osobe, me\u0111u kojima su najvi\u0161e zastupljeni Romi.<\/p>\n Polo\u017eaj romske zajednice poslednjih godina je bolji u odnosu na ranije godine, ali su Romi i dalje najdiskriminisanija dru\u0161tvena grupa u Srbiji. Prema popisu iz 2013. u Srbiji \u017eivi oko 140.000 Roma. Pokazatelj diskriminacije prema ovoj grupi je \u010dinjenica da je jedna tre\u0107ina svih parnica koje je pokrenuo Poverenik za za\u0161titu ravnopravnost \u010dine slu\u010dajevi diskriminacije Roma. Ipak, smatra se da je broj pritu\u017ebi jako mali u odnosu na stvarnu diskriminaciju kojoj su svakodnveno izlo\u017eeni pripadnici ove grupe<\/p>\n . Jedan od klju\u010dnih uzroka svih ovih problema je to \u0161to u Republici Srbiji \u017eivi nepoznat broj ljudi bez pravnog identiteta. To su osobe koje nikada nisu bile upisane u mati\u010dnu knjigu ro\u0111enih, ili su mati\u010dne knjige uni\u0161tene ili nestale, a oni ne raspola\u017eu dokumentima ili drugim dokazima o tome da su u njih bili upisani.<\/p>\n <\/a> \u010cinjenica ro\u0111enja i odre\u0111ivanja imena, kao osnova li\u010dnog identite, trebala bi da bude nesporno priznata svakom novoro\u0111en\u010detu na teritoriji Republike Srbije. Ovi “pravno nevidljivi ljudi” nemaju li\u010dne karte, zdravstvene knji\u017eice, radne knji\u017eice, voza\u010dke dozvole, paso\u0161e, niti druga identifikaciona dokumenta. Oni nisu priznati u Srbiji kao subjekti prava, kao pojedinci kojima je priznato svojstvo ljudskih bi\u0107a za koje se vezuje, u\u017eivanje drugih prava i sloboda. Iako se radi o pravu na priznavanje pravnog subjektiviteta, koja je zajam\u010dena Ustavom Srbije, kao i najva\u017enijim me\u0111unarodnim dokumentima o ljudskim pravima, Srbija jo\u0161 nije adekvatno odgovorila ostvarivanju i za\u0161titi ovog prava.<\/p>\n Posmatraju\u0107i ove \u010dinjenice, da se procjenjuje da od par desetina hiljada, do par stotina hiljada ljudi je u ovom statusu, od kojih su najbrojniji Romi, mo\u017ee se zaklju\u010diti da izvor svih navedenih problema Roma po\u010dinje od same \u010dinjenice da su u jednoj zemlji oni “pravno nevidljivi”, pa tako i njihovi problemi.<\/p>\n Da bi se afirmisao princip tolerancije, solidarnsoti i zabrane diskriminacije potrebno je krenuti u gra\u0111ansku akciju, jer ovaj princip je osnov re\u0161avanja svih drugih problema ove manjinske grupe koja se sa kr\u0161enjem ljudskih prava suo\u010dava svaki dan. Tako\u0111e, da bi se pobolj\u0161ala koordinacija, efikasnost i vidljivost podr\u0161ke inkluzije Roma, konkretne akcije trebaju biti finansirane kako od strane dr\u017eava tako i posebnih fondova dr\u017eava i zajednica dr\u017eava, ali kao najva\u017eniji segment promjene, potrebno je obezbjediti rigorozni nadzor koji \u0107e uklju\u010divati vlast, kao i sve zainteresovane strane, uklju\u010duju\u0107i i civilno dru\u0161tvo.<\/p>\n Opis problema<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n Postoji vi\u0161e neposrednih i posrednih razloga za\u0161to je ote\u017ean postupak priznavanja pravnog identiteta svim gra\u0111anima Republike Srbije, a me\u0111u kojima su najugro\u017eeniji Romi. Jedan od najve\u0107i problem zbog kojih “pravno nevidljivim licima” ne mo\u017ee biti priznat gra\u0111anski status je lo\u0161a uprava i i normativne prepreke.<\/p>\n Nadle\u017eni organi u prvostepenom i drugostepenom upravnom postupku zahtjeve i \u017ealbe gra\u0111ana koji su vi\u0161e godina bili nerje\u0161ivi, re\u0161avaju tek kada ombudsman pokrene postupak, kao i to \u0161to takvi postupci traju dugi niz godina. Potom, veliki problem je nedostatak u propisima, kao \u0161to je npr. slu\u010daj sa Zakonom o mati\u010dnim knjigama, gdje ako su majka ili oba roditelja “pravno nevidljivi”, nije mogu\u0107e upisati dijete u knjigu ro\u0111enih bez obzira da li je ro\u0111eno u zdravstvenoj ustanovi ili na nekom drugom mjestu.<\/p>\n Ovo su samo neki od problema u pravnom sistemu na\u0161e dr\u017eave, koji onemogu\u0107avaju priznanje i ostvarenje jednog klju\u010dnog ljudskog prava kao \u0161to je ovo. Tako\u0111e, na ove institucionalne probleme, kada se doda na\u010din i uslovi \u017eivota Roma, kao i nedovoljnu obavje\u0161tenost i mogu\u0107nost pristupu informacija, dobijamo statistiku i realnost kakvu danas na\u0161a dr\u017eava ima u ovom pitnaju.<\/p>\n Predlozi za prevazila\u017eenje ovog problema<\/b><\/i><\/span><\/span> Na\u010dini da se to prevazi\u0111e je da postavi \u0161to stro\u017eiji nadzor nad dono\u0161enje i primjenom zakonskih pravila, ali ne samo od strane same dr\u017eave, nego od strane svih, uklju\u010duju\u0107i civilno dru\u0161tvo, ali i same ugro\u017eene grupe i njihove pripadnike. Sam postupak ostvarivanja i razvoja ovih prava mora da bude zasnovan na strogim zakonima i institucijama, pri \u010demu napisano mora da odgovara realnosti.<\/p>\n Mediji i civilno dru\u0161tvo: <\/b><\/span><\/span>U cilju prevazila\u017eenja izme\u0111u navedenog napisanog, zakonskog i institucialnog okvira, i prakti\u010dnog, najve\u0107u ulogu mogu i trebaju da odigraju mediji i organizacija civilnog dru\u0161tva.<\/span><\/p>\n Nije dovoljno da se samo organizuju edukacijski seminari, iako dosta mo\u017ee da pomogne, nego je potrebno integrisati same pripadnike manjinskih grupa i obu\u010davati ih da upoznaju druge pripadnike grupe, o njihovim pravima, na\u010dinu ostvarivanja tih prava, ali najvi\u0161e o zna\u010daju samih tih prava i njihovom polo\u017eaju u dru\u0161tvu ako ih budu imali. [\/tabgarb]<\/p>\n [tabgarb=tab3]<\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\nPravni i institucionalni okvir: <\/b><\/span><\/span>Kao \u0161to je ve\u0107 re\u010deno u Srbiji postoje zakoni, propisi i postupci kojima je mogu\u0107e ostvarivanje ovog klju\u010dnog ljudskog prava. Problem predstavlja neefikasna primjena ovih pravila i neodgovaraju\u0107i postupak re\u0161avanja zahtjeva gra\u0111ana po ovom pitanju.<\/p>\n
\nTakodje, mediji kao jedno od sredstava kojim se ostvaruje svijest kod ljudi mnogo mogu da u\u010dine kako u obavje\u0161tavanju samih “pravno nevidljivih lica”, tako i podizanju svijesti kod svih lica koji \u017eive u Srbiji o tome da niko nije manje vrijedan i da svi moraju da imaju jednaka prava. Samo tim mo\u017ee da se uti\u010de na samu vlast da mnogo vi\u0161e ula\u017ee u razvoj zakonodavstva i samu primjenu u ovom problemu.<\/span><\/p>\n![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/2015-10-12-17.26.59-2.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/2015-10-12-17.47.38-2.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/2015-10-12-18.15.41-2.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/2015-10-13-18.14.53-2.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/2015-10-13-19.32.08-2.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/IMG-20151014-WA0002-2.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/IMG-20151014-WA0004-2.jpg\")
<\/a><\/p>\n