{"id":5161,"date":"2017-05-20T13:05:41","date_gmt":"2017-05-20T11:05:41","guid":{"rendered":"http:\/\/iea.rs\/?page_id=5161"},"modified":"2017-05-20T15:49:25","modified_gmt":"2017-05-20T13:49:25","slug":"emina-krkusic","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/iea.rs\/en\/emina-krkusic\/","title":{"rendered":"Emina Krkusic"},"content":{"rendered":"

 <\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Emina Krku\u0161i\u0107<\/p>\n<\/div>\n

[tabgarb]<\/p>\n

tab1=Media Activity=active
\ntab2=Practical Policy
\ntab3=Peer to Peer Education
\n[\/tabgarb]
\n[tabgarb=tab1]<\/p>\n

[\/tabgarb]<\/p>\n

[tabgarb=tab2]<\/p>\n

PLAN PRAKTI\u010cNE POLITIKE<\/strong><\/p>\n

EMINA KRKU\u0160I\u0106, Novi Pazar<\/strong><\/p>\n

Braniteljka manjinskih prava u Srbiji<\/strong><\/p>\n

Svesni \u010dinjenice pogre\u0161nog percepiranja pritvora, kao mere izuzetne prirode koja treba da obezbedi prisustvo okrivljenog i nesmatano vo\u0111enje krivi\u010dnog postupka, kao i polo\u017eaja i tretmana lica kojima je odre\u0111ena mera pritvora u Republici Srbiji, govor\u0107u <\/span> op\u0161irnije o tome. Prekomerna upotreba mere pritvora predstavlja ozbiljan problem u centralno-isto\u010dnoj Evropi. Praksa pritvaranja u ve\u0107ini zemalja u regionu je po svemu sude\u0107i suprotna praksi i standardima Evropskog suda za ljudska prava, ali i drugim me\u0111unarodnim standardima koji se odnose na ostvarivanje i za\u0161titu ljudskih prava lica li\u0161enih slobode. Me\u0111u ove zemlje mo\u017eemo bez ikakave sumnje ubrojati i Republiku Srbiju.<\/p>\n

Predmet ovog plana je polo\u017eaj pritvorenika u Republici Srbiji. Pre svega, \u017eelim da uka\u017eem na pogre\u0161no shvatanje mere pritvora od strane dru\u0161tva i to tako \u0161to isto meru pritvora do\u017eivaljava i sprovodi kao kaznu. To je naro\u010dito mogu\u0107e zaklju\u010diti na osnovu brojnih pokazatelja, u koje ubrajamo medije, ve\u0107inski stav javnog mnjenja, izjave vode\u0107ih politi\u010dkih li\u010dnosti, ali i praksu pravosudnih organa, rad advokata, i \u0161to je najva\u017enije, na osnovu tretmana lica kojima je odre\u0111ena mera pritvora.<\/p>\n

Cilj ovog plana je da se \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e, a gledaju\u0107i odnos de facto po\u0161tovanih sa jedne strane, i sa druge strane zajem\u010denih prava pritvorenih lica prika\u017ee polo\u017eaj pritvorenika u Republici Srbiji.<\/p>\n

Kada analiziramo problemetiku polo\u017eaja pritvorenika u Republici Srbiji, neophodno je ukazati prvo na osnovna pravila o postupanju sa pritvorenicima i njihovim pravima i du\u017enostima, koja su propisana zakonom i kao takva istima zajem\u010dena i zagarantovana.<\/p>\n

Pravila postupanja sa pritvorenicima (\u010dl.217-223 ZKP-a) imaju za svoju s jedne strane, za\u0161titu fizi\u010dkog i psihi\u010dkog integriteta okrivljenih koji su u pritvoru, koji iako nije kazna ipak, kao i svako li\u0161enje slobode, podrazumeva i niz deprivacija u odnosu na lica koja se u njemu nalaze, dok sa druge strane, tim pravilima omogu\u0107ava se efektivno ostvarenje svrhe pritvora, te se tako spre\u010davaju raznovrsne mogu\u0107e zloupotrebe.<\/p>\n

Pozitivni propisi koji se bave ovim pitanjem su svakako Krivi\u010dni Zakonik, Zakon o krivi\u010dnom postupku i Zakon o izvr\u0161enju krivi\u010dnih sankcija.<\/p>\n

Me\u0111utim, \u010ditaju\u0107i kako doma\u0107e tako i uporedne, a i me\u0111unarodne dokumunte, sa jedne stane, i razli\u010dite izve\u0161taje i dokumenta odre\u0111enih organizacija, sa druge strane, nai\u0161la sam na ogromnu kontradiktornost u po\u0161tovanju zakonskih odredaba i garancija.<\/p>\n

Iako se teorijski, pravilima o postupanju sa pritvorenicima efektivno ostvaruje svrha pritvora, u praksi nailazimo na druga\u010dije podatke. Naime, prva i osnovna stvar koja mi para o\u010di je izvr\u0161enje mere pritvora u zavodima za izvr\u0161enje krivi\u010dnih sankcija. \u010cinjenica je da se pritvorena lica sme\u0161taju u posebna odeljenja zavoda, organizovana kao odeljenja zatoreniog tipa, odvojeno od osu\u0111enih. Tako\u0111e, prilikom sme\u0161taja pritvorenika vodi se ra\u010duna o ranijoj osu\u0111ivanosti, zdravstvenom stanju, li\u010dnim sklonostima, vrsti krivi\u010dnog dela koje se pritvoreniku stavlja na teret i sl. Tako\u0111e, odvojeno se sme\u0161taju i lica koja su zajedni\u010dki u\u010destvovala u izvr\u0161enju krivi\u010dnog dela. Po pravilu, u istoj prostoriji ne\u0107e biti pritvorena i lica koja su na izdr\u017eavanju krivi\u010dne sankcije koja se sastoji u li\u0161enju slobode. \u010cinjenica je da se Srbija susre\u0107e sa ogromnim problemom preoptere\u0107enosti sme\u0161tajnih kapaciteta u zavodima za izvr\u0161enje krivi\u010dnih sankcija. Postavljam pitanje da li je to posledica masovno kori\u0161\u0107ene mere pritvora ili pak posledica o\u0161tre kaznene politike koja dovodi do toga da imamo mno\u0161tvo osu\u0111enika ili je pak zaista stopa kriminaliteta ogromna? Tim pitanjima se ne\u0107u baviti, ali ono \u0161to je sigurno je da <\/span>aktuelna reforma pravosu\u0111a tokom 2011. godine nije dovela do efikasnijeg rada sudova u tzv. pritvorskim predmetima. Prisutno je mi\u0161ljenje da se mere pritvora olako izri\u010du i da su neprimereno dugog trajanja. Za\u0161titinik gra\u0111ana isti\u010de da okolnosti koje prate izvr\u0161enje mere pritvora \u010desto predstavljaju svojevrsnu kaznu pre osude. Pritvorske jedinice u zatvorima u Srbiji su nedovoljne za sme\u0161taj postoje\u0107eg broja pritvorenika u skladu sa va\u017ee\u0107im propisima i standardima. U pritvoru je oko 3000 lica, a kapacitet pritvorskih jedinica je za manje od 2000 lica.<\/p>\n

Sa druge strane re\u010deno je da se pritvorena lica sme\u0161taju odvojeno od lica koja su na izdr\u017eavanju kazne zatvora. Naravno, od svakog pravila postoje izuzetci. No, taj se izuzetak mora iskoreniti. Prevashodno iz razloga \u0161to se mora praviti distinkcija izme\u0111u pritvorenih i osu\u0111enih lica, obzirom da boravak u istoj prostoriji dovodi u nepovoljan polo\u017eaj pritvorena lica, i na njih, iz mno\u0161tva bio-psiho-socijalnih razloga, negativno uti\u010de.<\/p>\n

Druga stvar kojoj treba posvetiti ogromnu pa\u017enju jeste svakako Ustavom i Zakonom zagarantovano pravo na po\u0161tovanje li\u010dnosti i dostojanstva svakog lica, a u odnosu na pritvorenika istima se ova prava ne smeju kr\u0161iti. Ustav Srbije u \u010dl.28. proklamuje da se prema licu li\u0161enom slobode mora postupati \u010dove\u010dno i s uva\u017eavanjem dostojanstva njegove li\u010dnosti, te da je svako nasilje i iznu\u0111ivanje iskaza zabranjeno Praksa pokazuje ne\u0161to druga\u010dije stanje.<\/p>\n

Kada su u pitanju ograni\u010denja koja se mogu primenjivati prema pritvorenicima, zakon eksplicitno propisuje u kojim slu\u010dajevima se ista mogu preduzeti. Naime, re\u010d je o poku\u0161aju bekstva, zatim u slu\u010daju podstrekavanja drugih lica da uni\u0161te, sakriju, falsifikuju ili izmene dokaze ili tragove krivi\u010dnog dela, kao i u slu\u010daju uticaja na svedoke, sau\u010desnike, prikriva\u010de. Pre svega, definitivno \u0107emo se slo\u017eiti da se mera pritvora masovno izri\u010de, \u010dak i onda kada ista nije potrebna, a pozivaju\u0107i se na opasnost od uticaja na svedoke, kojih u ve\u0107ini slu\u010dajeva, ni nema, \u0161to za posledicu ima neosnovano li\u0161enje slobode lica, \u0161to svakako predstavlja grubo kr\u0161enje prava na \u017eivot i slobodu svakog ljudskog bi\u0107a. Vrlo diskutabilno pitanje, a u praksi osnovano, da li se odre\u0111ena ograni\u010denja koja se primenjuju prema pritvorenim licima, primenjuju isklju\u010divo iz zakonom propisanih razloga, ili su pak ista slobodna volja nadre\u0111enih u ustanovama u kojima se izvr\u0161ava mera pritvora?<\/p>\n

Kada govorimo o pravima pritvorenika, nesporno je propisano da isti imaju pravo na neprekidni no\u0107ni odmor svakog dana u trajanju od najmanje osam \u010dasova. Da li se to pravo mo\u017ee efektivno ostvariti, obzirom da ve\u0107ina pritvorenika nema svoj krevet, ve\u0107 spava na du\u0161ecima, tzv kockama!? Ja mislim da ne! Uostalom, pristuna pojava kreveta postavljenih na tri sprata obesmi\u0161ljava ideju o zasebnom le\u017eaju.<\/p>\n

Tako\u0111e, zakonom je propisano da prostorije u kojima su pritvorenici sme\u0161teni moraju biti toliko prostrane da na svakog pritvorenika do\u0111e najmanje osam kubnih metara i \u010detiri kvadratna metra prostora. Da li je u uslovima enormne prenaseljenosti pritvorskih jedinica zaista ova prava i standarde mogu\u0107e ostvariti? Praksa pokazuje druga\u010dije stanje. Naime, postoje slu\u010dajevi da je desetak pritvorenika sme\u0161teno u pritvorskoj prostoriji od 25m2, ili trojica u prostoriji od 8m2, ili dvojica u prostoriji od 5m2, \u0161to zna\u010di da na jednog pritvorenika dolazi oko 2,5m2, odnosno manje od zakonom predvi\u0111enog minimum.<\/p>\n

Iako je zakonom propisano da pritvorenici imaju pravo na sme\u0161taj koji odgovara savremenim higijenskim uslovima i mesnim klimatskim uslovima, da prostorije u kojima su sme\u0161teni pritvorenici moraju biti \u010diste, suve i zagrejane, opremljene primerenim sanitarnim ure\u0111ajima i sredstvima za li\u010dnu higijenu, prostorije u kojima su sme\u0161teni pritvorenici uglavnom ne ispunjavaju napred navedene uslove. Prostorije su ve\u0107inom ruinirane, uglavnom nekre\u010dene, zagrejanost velikog broja prostorija je nezadovoljavaju\u0107a, primetna je vlaga, uo\u010dljiva je \u010desta pojava u mokrim \u010dvorovima, voda stalno curi iz slavina koje se nalaze u toaletima, pa se u prostorijama ose\u0107a memla.<\/p>\n

Zakonom je propisano da prostorije u kojima su sme\u0161teni pritvorenici moraju biti provetrene i dovoljno osvetljene, kako prirodnim, tako i ve\u0161ta\u010dkim svetlom koje omogu\u0107uje \u010ditanje i rad bez smetnji za vid. Me\u0111utim, u mnogima ne postoji neposredan dotok sve\u017eeg vazduha i prirodne svetlosti. To je pre svega slu\u010daj sa pritvorskom jedinicom u Okru\u017enom zatvoru u Beogradu u kojoj je prose\u010dno sme\u0161teno oko 1300 pritvorenika (oko 50% ukupnog broja pritvorenika u Srbiji), u kojoj pritvorske prostorije uop\u0161te nemaju prozore, a sve\u017e vazduh i prirodno svetlo isklju\u010divo dopiru kroz re\u0161etke zajedni\u010dkog hodnika.<\/p>\n

Iako po va\u017ee\u0107im propisima pritvorenici imaju pravo da svakog dana izvan zatvorenih prostorija borave najmanje dva sata, uobi\u010dajeno je da im se navedeno omogu\u0107uje ispod sat vremena dnevno. Postoje\u0107a \u0161etali\u0161ta uglavnom nemaju adekvatne nadstre\u0161ice, podobne za za\u0161titu od atmosferskih padavina.<\/p>\n

Posebnu pa\u017enju posve\u0107ujem pritvorenicama, odnosno, licima \u017eenskog pola. Naime, \u010desta je situacija da je u pritvorskoj jedinici zatvora samo jedna \u017eena, ili ako ih je vi\u0161e da shodno nalogu suda, u interesu postupka, moraju biti razdvojene, pa su tokom izvr\u0161enja mere pritvora prakti\u010dno u usamljenju, odnosno izolaciji. Navedeno znatno ote\u017eava njihov polo\u017eaj i kr\u0161i njihova prava. \u0160ta raditi sa drugom kategorijom lica koja su posebno osetljive osobe? Prevashodno mislim na osobe sa invaliditetom koje uglavnom nemaju sme\u0161taj koji odgovara njihovim potrebama. U pritvorskim jedinicam nedostaju rampe, vrata su preuska za prolaz kolica1<\/a>. Tako\u0111e, ne pru\u017ea im se potrebna pomo\u0107. U ve\u0107ini slu\u010dajeva prema njima se postupa nehumano i ne\u010dove\u010dno, zaista, u svakom smislu te re\u010di diskrimini\u0161u\u0107e.<\/p>\n

Nesporno je da si brojni aspekti polo\u017eaja <\/span>pritvorenika u Srbiji u velikoj meri neprimereni, protivni pozitivnim propisima i me\u0111unarodnim standardima, \u0161to mo\u017ee predstavljati ne\u010dove\u010dno, poni\u017eavaju\u0107e i degradiraju\u0107e postupanje<\/p>\n

Srbija je u odgovoru na Upitnik ko\u00admisije EU (odgovor na pitanje 70 u sekciji Politi\u010dki kriterijumi) odogovorila da \u201cje pritvor admi\u00adnistrativna mera koja se primenjuje kako bi se osiguralo nesmetano vo\u0111enje krivi\u010dnog postupka, i to samo ukoliko se cilj ne mo\u017ee posti\u0107i drugim sredstvima, koja u manjoj meri ograni\u010davaju Ustavom zagarantovana prava. Su\u0161tina ovog pravnog re\u0161enja jeste da se pritvor koristi kao deo postupka, a ne kao kaznena mera, \u0161to je u skladu sa principima Evropske konvencije za za\u0161titu ljudskih prava i osnovnih sloboda; Paktom o gra\u0111anskimi politi\u010dkim pravima i Univerzalnom dekla\u00adracijom o ljudskim pravima\u201c.Ovakav odgovor nije u skladu sa praksom sudova na teritoriji Republike Srbije.<\/p>\n

U okviru Strategije za smanjenje preoptere\u0107enosti sme\u0161tajnih kapaciteta u Zavodima za izvr\u0161enje krivi\u010dnih sankcija u Republici Srbiji od 2010. do 2015. Godine, donete su mere za obezbe\u0111enje prisustva okrivljenog i nesmetano vo\u0111enje krivi\u010dnog postupka koje izme\u0111u ostalog propisuju da je cilj svo\u0111enje izricanje mere pritvora na najmanju meru<\/p>\n

Razlog za dono\u0161enje strategije je taj \u0161to je na svetskom nivou, od 1980. godine do danas, prisutan stalni porast broja lica li\u0161enih slobode (lica zadr\u017eanih u pretkrivi\u010dnom postupku, pritvorenih tokom krivi\u010dnog postupka, osu\u0111enih na kaznu zatvora u krivi\u010dnom i prekr\u0161ajnom postupku i lica prema kojima su odre\u0111ene mere bezbednosti povezane sa li\u0161enjem slobode). Za razliku od dr\u017eava sa drugih kontinenata, evropske zemlje su se odlikovale relativno niskom stopom zatvaranja (izra\u017eenom odnosom broja zatvorenih lica prema ukupnom broju gra\u0111ana odre\u0111ene dr\u017eave). Me\u0111utim, poslednjih godina se i u Evropi uo\u010dava trend pove\u0107anja te stope i porast zatvorske populacije, uz postepeno ujedna\u010denje stope zatvaranja me\u0111u razli\u010ditim zemljama Evrope.<\/p>\n

Ovakva nepovoljna kretanja su prisutna i u Republici Srbiji od 1991. godine. Od tada postoji stalni porast broja lica li\u0161enih slobode i pove\u0107anje stope zatvaranja, \u010demu najvi\u0161e doprinosi izricanje kazni zatvora do \u0161est meseci. To ima za posledicu preoptere\u0107enost penalnih institucija, odnosno dovodi u pitanje funkcionisanje zatvorskog sistema i mogu\u0107nosti optimalnog ostvarivanja prava lica li\u0161enih slobode. Sa druge strane, zbog ograni\u010denih sme\u0161tajnih kapaciteta zavodskih institucija druga osu\u0111ena lica \u010dekaju na izvr\u0161enje izre\u010denih kazni zatvora, \u010dime se obesmi\u0161ljavaju napori policije i pravosudnih organa za efikasno otkrivanje i su\u0111enje u\u010diniocima krivi\u010dnih dela i pove\u0107ava mogu\u0107nost da nastupi zastarelost izvr\u0161enja izre\u010denih kazni.<\/p>\n

Dakle, ostvarenje cilja Strategije bi pobolj\u0161alo polo\u017eaj pritvorenika i omogu\u0107io bi bolje ostvarivanje njihovih prava. Dalje, do\u0161lo bi do humanizacije izvr\u0161enja krivi\u010dnih sankcija i do potpunije primene me\u0111unarodnih standarda. Zatim, ono \u0161to smatram li\u010dno klju\u010dnim, je da bi do\u0161lo do uspostavljanja povratne veze kojom se prati uspe\u0161nost primene krivi\u010dnog zakonodavstva u postupku izvr\u0161enja krivi\u010dnih sankcija, a sve to u cilju korigovanja kaznene politike sudova i osnovnih kriminalno-politi\u010dkih opredeljanja, a sa druge strane ostvarenje ovog osnovnog cilja ni na koji na\u010din ne sme da dovede u pitanje za\u0161titu osnovnih sloboda i ljudskih prava, drugih osnovnih dru\u0161tvenih vrednosti i op\u0161tu svrhu propisivanja, izricanja i izvr\u0161enja krivi\u010dnih sankcija.<\/p>\n

Tako\u0111e, li\u010dno smatram da bi od velike va\u017enosti bilo uvo\u0111enje jedne posebne vrste Ombudsmana, zatvorskog ombudsmana. Smatram da bi jedna takva parlamentarna i nezavisna institucija vr\u0161ila nadzor nad zakonito\u0161\u0107u izvr\u0161enja krivi\u010dnoprocesne mere pritvora a u krajnjoj liniji i nad zakonito\u0161\u0107u izvr\u0161enja kazne zatvora. Smatram da bi postojanje jedne ovakve institucije bilo od velike va\u017enosti sa aspekta obezbe\u0111enja i za\u0161tite prava i sloboda lica koja su na osnovu zakona za odre\u0111eno vreme li\u0161ena slobode. Tek sa formiranjem zatvorskog ombudsmana smatram da sva prava koja su licima li\u0161enim slobode, kako pozitivnim tako i me\u0111unardnim propisima, a implementiranim u doma\u0107im, garantovana, mogu i de facto biti realizovana.<\/p>\n

Na kraju mogu zaklju\u010diti da u\u010destalo odre\u0111ivanje pritvora predstavlja jedan od klju\u010dnih razloga preoptere\u0107enosti zavoda za izvr\u0161enje krivi\u010dnih sankcija. O tome govori i podatak da se od ukupne zatvorske popu\u00adlacije oko 35% njih nalazi u pritvoru. U postoje\u0107im uslovima to zna\u010di da u Srbiji ima vi\u0161e od 3.500 pritvorenih osoba, \u0161to Srbiju stavlja na mesto broj jedan u Evropi po broju pritvorenih gra\u0111ana.<\/p>\n

U isto vreme, mera pritvora je pretvorena u kaznenu meru, jer se u velikom broju postupaka protiv gra\u0111ana u prvostepenom postupku dodeli zatvorska kazna u trajanju vremena provede\u00adnog u pritvoru. Time je ova mera obesmi\u0161ljena.<\/p>\n

Tako\u0111e dolazimo do zaklju\u010dka da je stanje pritvorskih jedinica u Srbiji posebno lo\u0161e. Broj ljudi kojima je odre\u0111ena mera pritvora daleko prema\u0161uje kapacitete sme\u0161tajnih jedinica pritvora.<\/p>\n

Sasvim je sigurno da je stanje ljudskih prava u pritvorima daleko gore nego u delovima zatvora gde su sme\u0161tena osu\u0111e\u00adna lica. Porast broja lica li\u0161enih slobode i preoptere\u0107enost sme\u0161tajnih kapaciteta u zavodima za izvr\u0161enje krivi\u010dnih sankcija u kojima se izvr\u0161avaju kazne li\u0161enja slobode i sprovodi mera pritvora prema okrivljenom posledice su slo\u017eenih politi\u010dkih i ekonomskih procesa koji nikada ne zavise isklju\u010divo od kretanja samog kriminaliteta, ve\u0107 od potpuno razli\u010ditih faktora. Njihov uticaj je posebno izra\u017een u Republici Srbiji, budu\u0107i da se poslednjih nekoliko godina ne zapa\u017ea zna\u010dajnije uve\u0107anje broja punoletnih gra\u0111ana izvr\u0161ilaca krivi\u010dnih dela, niti intenzivniji porast i bitnije promene u strukturi osu\u0111enih lica u odnosu na krivi\u010dna dela, koji bi se mogli dovesti u vezu sa naglim porastom zatvorske populacije. Svi, napred navedeni zaklju\u010dci \u010dine grupu sistemskih problema koji su posledica rada i ne\u00admara celokupnog dr\u017eavnog aparata.<\/p>\n

LITERATURA<\/b><\/span><\/span><\/p>\n