![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Jelena-Blagojevi\u0107-150x150.jpg\")
<\/p>\nJelena Blagojevi\u0107<\/p>\n<\/div>\n
[tabgarb]<\/p>\n
tab1=Media Activity
\ntab2=Practical Policy=active
\ntab3=Peer to Peer Education
\n[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab1]<\/p>\n
<\/p>\n
[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab2]<\/p>\n
Suzbijanje i za\u0161tita od rodno zasnovanog nasilja u porodici<\/h2>\n
UVOD<\/b><\/span><\/span><\/p>\n Rodno zasnovano nasilje je nasilje koje se vr\u0161i prema \u017eenama i devoj\u010dicama, zbog njihove pripadnosti \u017eenskom polu, odnosno nasilje koje nesrazmerno poga\u0111a \u017eene, a koje je u tesnoj vezi sa o\u010dekivanjima koje patrijarhalno dru\u0161tvo vezuje za mu\u0161karce <\/span><\/span>i \u017eene (Nikoli\u0107-Ristanovi\u0107, 2008: 22).<\/span><\/span> Rodno zasnovano nasilje obuhvata, ali nije ograni\u010deno samo na<\/span><\/span>:<\/span><\/span><\/p>\n Seksualno nasilje<\/span><\/span><\/p>\n<\/li>\n Nasilje u porodici<\/span><\/span><\/p>\n<\/li>\n Trgovina ljudima<\/span><\/span><\/p>\n<\/li>\n<\/ul>\n Posledice rodno zasnovanog nasilja su dalekose\u017ene i poga\u0111aju kako direktne \u017ertve i njihove porodice, tako i \u0161ire dru\u0161tvo. Suzbijanje rodno zasnovanog nasilja je pitanje ljudskih prava i jedini na\u010din izgradnje socijalno pravednog i demokratskog dru\u0161tva. To je ujedno svaki akt koji ima za rezultat, ili \u0107e veoma verovatno dovesti do fizi\u010dke, seksualne ili psiholo\u0161ke povrede ili patnje \u017eena, uklju\u010duju\u0107i pretnju takvim aktima, prinudu ili samovoljno li\u0161avanje slobode, bez obzira da li se de\u0161ava u javnom ili privatom \u017eivotu (Spasi\u0107, Nika\u010d, 2012: 19).<\/span><\/span><\/p>\n 1. LEGISLATIVNI OKVIR RAVNOPRAVNOSTI POLOVA U SRBIJI<\/b><\/span><\/span><\/p>\n Srbija svoj nediskriminatorni odnos prema \u017eenama obezbedjuje prvo Ustavom1<\/sup><\/a>, \u010dlanom 21. re\u010dima da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki. Za\u0161titu \u017eena obezbe\u0111uje i Porodi\u010dni zakon2<\/sup><\/a>, Krivi\u010dni zakonik3<\/sup><\/a>, Zakon o ravnopravnosti polova4<\/sup><\/a>, Zakon o zabrani diskriminacije5<\/sup><\/a>. <\/span><\/span><\/p>\n Zakonom o zabrani diskriminacije je ustanovljena funkcija <\/span><\/span>Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti<\/i><\/span><\/span>, sa posebnim ovla\u0161\u0107enjima i pravima. Vlada RS je 2008. godine donela ,,Nacionalnu strategiju za pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena i unapre\u0111enje rodne ravnopravnosti\u201d6<\/sup><\/a>, a 2011. godine je usvojila ,,Nacionalnu strategiju za spre\u010davanje i suzbijanje nasilja nad \u017eenama u porodici i u partnerskim odnosima\u201d7<\/sup><\/a>. Najzna\u010dajniji dokument koji je donet, po mom mi\u0161ljenju, jeste Op\u0161ti protokol o postupanju i saradnji ustanova, organa, organizacija u situacijama nasilja nad \u017eenama u porodici i partnerskim odnosima, novembra 2011. godine.<\/span><\/span><\/p>\n 2.EMPIRIJSKI POKAZATELJI RODNO ZASNOVANOG NASILJA U SRBIJI<\/b><\/span><\/span><\/p>\n I pored bogate legislative, istra\u017eivanja su pokazala pora\u017eavaju\u0107e rezultate. Viktimolo\u0161ko dru\u0161tvo Srbije je 2001. godine sprovelo prvo istra\u017eivanje o nasilju u porodici u RS. Istra\u017eivanje je sprovedeno na uzorku od 700 \u017eena sa kojima su vo\u0111eni individualni razgovori. Njih 440 je odbilo da budu anketirane (\u0161to itekako govori o tamnoj brojki nasilja u porodici), na ostatku anketiranih rezultati su bili slede\u0107i8<\/sup><\/a>:<\/span><\/span><\/p>\n Svaka druga do\u017eivela je neki oblik psihi\u010dkog nasilja u porodici;<\/span><\/span><\/p>\n<\/li>\n Svaka tre\u0107a ispitanica je do\u017eivela fizi\u010dki napad od nekog \u010dlana porodice;<\/span><\/span><\/p>\n<\/li>\n Svaka \u010detvrta do\u017eivela je pretnje te\u0161kim fizickim nasiljem ili nano\u0161enjem te\u0161kih telesnih povreda.<\/span><\/span><\/p>\n<\/li>\n<\/ul>\n 2.1. Stope prijavljivanja nadle\u017enim organima i slu\u017ebama<\/b><\/span><\/span><\/p>\n Va\u017ean nalaz tog istra\u017eivanja je da su stope prijavljivanja nasilja nadle\u017enim organima i slu\u017ebama bile niske. Me\u0111u \u017eenama koje su pre\u017eivele nasilje, mali broj je prijavio poslednji nasilni incident policiji (17%), centrima za socijalni rad (10%), odnosno zdravstvenim ustanovama (15%), a 4% slu\u010dajeva nasilja imalo je sudski epilog9<\/sup><\/a>.<\/span><\/span><\/p>\n 2.2. Nalazi su ukazali i na visok stepen viktimizacije dece u nasilju nad njihovim majkama.<\/b><\/span><\/span><\/p>\n U vi\u0161e od jedne tre\u0107ine slu\u010dajeva (38%), deca su prisustvovala poslednjem slu\u010daju nasilja, dok su u gotovo polovini tih slu\u010dajeva i sama bila \u017ertve nasilja (44%). S druge strane, utvr\u0111ena je i zna\u010dajna povezanost nasilja u primarnim porodicama mu\u0161karaca i njihovog kasnijeg nasilni\u010dkog pona\u0161anja: 32% u\u010dinilaca nasilja poti\u010de iz porodica u kojima su o\u010devi bili nasilni prema njihovim majkama, a 32% njih bili su neposredne \u017ertve nasilja u detinjstvu.<\/span><\/span><\/p>\n 3. PREVENTIVNE MERE ZA ZA\u0160TITU OD RODNO ZASNOVANOG NASILJA<\/b><\/span><\/span><\/p>\n Ono \u0161to je najbitnije za suzbijanje ove vrste nasilja, jeste izmena svesti ljudi. Najpre, prilikom primarne socijalizacije dece u porodici, ne treba ih u\u010diti rodnim ulogama i ograni\u010denjima, ve\u0107 raditi na tome da prihvate takav sistem vrednosti, koji ne podvaja mu\u0161ki i \u017eenski pol u smislu nadre\u0111enoti i podre\u0111enosti, va\u017enijeg i manje va\u017enog pola. To dalje treba \u010diniti kroz \u0161kolski i obrazovni sitem, gde se mladima treba ukazivati na postojanje jednakosti za sve, kroz osu\u0111ivanje bilo koje vrste nasilja i prikazivanje istog kao monstruozni i vandalski \u010din, nesvojstven civilizovanim i savremenim ljudima, ali i kroz insistiranje na svakodnevnoj upotrebi rodno senzitivnog jezika. Neophodno je uticati na izmenu svesti svim raspolo\u017eivim sredstvima, putem televizije, interneta, dru\u0161tvenih mre\u017ea, kako bi ljudi po\u010deli da osu\u0111uju akte nasilja i u\u010dinioce (<\/span><\/span>Stojanovi\u0107, 2015: 75).<\/span><\/span><\/p>\n Usled negativnog reagovanja institucija i pojedinaca na viktimizaciju, kroz kontakte s organima zadu\u017eenim za formalnu kontrolu kriminaliteta i socijalnom sredinom uop\u0161te, kao i kroz medijsko razlaganje doga\u0111aja, posledice primarne viktimizacije se naj\u010de\u0161\u0107e dramatizuju, umesto da bivaju ubla\u017eene. Nesenzitivan odnos predstavnika organa formalne kontrole kriminala po pravilu dovodi do toga da se \u017ertva ose\u0107a zanemarenom, poni\u017eenom i iskori\u0161\u0107enom (Simeunovi\u0107-Panti\u0107, 2012: 111).<\/span><\/span><\/p>\n Zakoni koji \u0161tite od nasilja su neophodni, ali treba ista\u0107i da oni ne nude re\u0161enje za svaki problem. Iskustvo sa austrijskim modelom Zakona o za\u0161titi od nasilja pokazalo je da broj \u017eena i dece koji tra\u017ee pomo\u0107 u skloni\u0161tima nije opao otkako je Zakon usvojen. Prema tome, ono \u0161to je potrebno su efikasni zakoni i sigurna \u017eenska skloni\u0161ta. Rasprostranjenost \u017eenskih skloni\u0161ta \u0161irom zemlje predstavlja pokazatelj dobre prakse. U sada\u0161njosti, naro\u010dito u ju\u017enoj i isto\u010dnoj Evropi postoje zemlje u kojima nema nijednog skloni\u0161ta ili ih ima jako malo. Prema preporukama ekspertske grupe Saveta Evrope, trebalo bi da postoji po jedno mesto u skloni\u0161tu na 7.500 stanovnika, a minimum je jedno mesto na 10.000 stanovnika. Skloni\u0161ta ne treba samo da nude \u017eenama krov nad glavom ve\u0107 i sveobuhvatnu i odgovaraju\u0107u pomo\u0107, kao i da im obezbede kvalitetnu za\u0161titu i sigurnost (Logar, 2005: 8). <\/span><\/span><\/p>\n U na\u0161oj zemlji postoji 13 sigurnih ku\u0107a\/prihvatili\u0161ta za \u017eene koje su pretrpele nasilje, \u0161to je daleko od propisanih standarda, kao i disproporcionalno stopi ove vrste nasilja kod nas.<\/span><\/span><\/p>\n 4. PREDLOZI PROMENE DOMA\u0106EG KRIVI\u010cNOG ZAKONODAVSTVA<\/b><\/span><\/span><\/p>\n Prema va\u017ee\u0107em Krivi\u010dnom zakoniku10<\/sup><\/a> Republike Srbije, predvi\u0111eno je krivi\u010dno delo nasilje u porodici u \u010dl. 194 , kojim je predvi\u0111eno pet oblika dela u zavisnosti od kojih varira kazna zatvora i nov\u010dana kazna. Potrebno je u kaznenom sistemu drasti\u010dnije pove\u0107ati sankcije za u\u010dinioce i na taj nacin smanjiti obim nasilja, jer bi s jedne strane potencijalni u\u010dinioci zazirali od vr\u0161enja nasilja zbog ve\u0107ih kazni, s druge strane bi u\u010dinioce sklonili iz dru\u0161tva na du\u017ee vreme. Smatram da se represivnim merama mo\u017ee uticati na smanjenje rodno zasnovanog nasilja, posebno ne primenjivanjem instituta odlaganja krivi\u010dnog gonjenja za nasilje u porodici (\u010dlan 283. Zakona o krivi\u010dnom postupku11<\/sup><\/a>). S obzirom na u\u010destalost i tamnu brojku kriminaliteta u ovoj oblasti, mi\u0161ljenja sam, da upotreba ovog instituta ne uti\u010de na smanjenje izvr\u0161enja dela, ve\u0107 se u\u010dinioci ,,ohrabruju\u201d da i dalje vr\u0161e nasilje, jer ne smatraju da su ka\u017enjeni i posredno im se \u0161alje poruka, da to \u0161to su u\u010dinili nije toliko stra\u0161no, jer nisu bili krivi\u010dni gonjeni.<\/span><\/span><\/p>\n U praksi se \u010desto de\u0161ava da o\u0161te\u0107ena strana odustane od krivi\u010dne prijave i povu\u010de svoju prijavu o izvr\u0161enom nasilju. Kako bismo smanjili zloupotrebu onih lica koja podno\u0161enjem prijave imaju drugi cilj i gde nasilja nema, a ponajvi\u0161e pospe\u0161ili \u017ertve da istraju u svojoj borbi, smatram da bi \u017ertva nasilja koja povu\u010de prijavu trebalo da se tereti za davanje la\u017enog iskaza. Na taj na\u010din se \u0161alje poruka o ozbiljnosti ovog dela.<\/span><\/span><\/p>\n Prilikom izricanja kazne, kao ote\u017eavajuca okolonost uzima se u obzir da je okrivljeni ve\u0107 bio osu\u0111ivan za isto ili sli\u010dno delo. Uzimajuci u obzir modele koji su se dobro pokazali u praksi, predlo\u017eila bih re\u0161enja iz \u0160vedskog zakona koji su uveli poseban ka\u017enjivi prestup ,,grubo kr\u0161enje \u017eenskog integriteta\u201d koji se odnosi na ponovljeno nasilje mu\u0161karca nad \u017eenom. Uvo\u0111enje novog oblika krivi\u010dnog dela za povratnike, koje nosi sa sobom i stro\u017eu kaznu onemogu\u0107ava da se povratniku ote\u017eavajuca okolnost ne uzme u obzir a ujedno i samo dru\u0161tvo stro\u017ee postupa sa povratnicima12<\/sup><\/a>.<\/span><\/span><\/p>\n ZAKLJU\u010cAK<\/b><\/span><\/span><\/p>\n Na osnovu svega navedenog, smatram da je nasilje u porodici negativni dru\u0161tveni fenomen, \u010dije manifestovanje je pra\u0107eno psiholo\u0161kim, zdravstvenim, ekonomskim i drugim posledicama, radi \u010dijeg re\u0161avanja mora postojati saradnja relevantnih nosilaca funkcija i institucija, kako u privatnom, tako i u javnom \u017eivotu. Problem porodi\u010dnog nasilja je svakako tajnost, \u017ertvama je, s subjektivnog psiholo\u0161kog aspekta, lak\u0161e da trpe nasilje, nego da o istom govore, jer to stvara ose\u0107anje stida i \u010desto nailazi na nerazumevanje okoline i na osudu. Na osnovu gore navedenih statistika da se primetiti niska stopa prijavljivanja ove vrste nasilja nadle\u017enim organima. Takvo pona\u0161anje proizlazi iz patrijarhalnih dru\u0161tvenih shvatanja da se radi o <\/span><\/span>privatnim porodi\u010dnim stvarima<\/i><\/span><\/span>, a ne o kriminalnim i devijantnim aktima, nesvojstvenim savremenom \u010doveku. Tako\u0111e, kod \u017ertava postoji skepticizam i bojazan, da nadle\u017ene institucije ne\u0107e adekvatno reagovati, u \u010demu, na\u017ealost ima istine.<\/span><\/span><\/p>\n Na\u0161e pozitivno krivi\u010dno zakonodavstvo se vi\u0161e bazira na sankcionisanje, nego na prevenciju i za\u0161titu \u017ertava. Adekvatnom prevencijom kroz obrazovni sistem, edukacijom u nevladinom sektoru, programima organizovanim od strane socijalnih slu\u017ebi, kroz mas medije uti\u010de se na promenu svesti ljudi da se <\/span><\/span>porodi\u010dne vrednosti <\/i><\/span><\/span>ne \u0161tite \u0107utanjem i povinovanjem nasilniku, jer u takvoj situaciji, takvih vrednosti i nema.<\/span><\/span><\/p>\n Uloga dr\u017eava u pomo\u0107i \u017ertvama nasilje, itekako mo\u017ee biti zna\u010dajna i raznolika, kao \u0161to je pru\u017eanja materijalne pomo\u0107i \u017ertvama nasilja u porodici, sme\u0161taj u sigurnim ku\u0107ama, programi osposobljavanja \u017eena ili dodatna edukacija ili prekvalifikacija, s obzirom da \u017eene kao naj\u010de\u0161\u0107i razlog povratka nasilniku isti\u010du ekonomsku zavisnost.<\/span><\/span><\/p>\n\n
\n