{"id":5167,"date":"2017-05-20T13:09:52","date_gmt":"2017-05-20T11:09:52","guid":{"rendered":"http:\/\/iea.rs\/?page_id=5167"},"modified":"2017-05-20T15:20:33","modified_gmt":"2017-05-20T13:20:33","slug":"katarina-ristic","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/iea.rs\/en\/katarina-ristic\/","title":{"rendered":"Katarina Risti\u0107"},"content":{"rendered":"

 <\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kristina Risti\u0107<\/p>\n<\/div>\n

[tabgarb]<\/p>\n

tab1=Media Activity=active
\ntab2=Practical Policy
\ntab3=Peer to Peer Education
\n[\/tabgarb]<\/p>\n

[tabgarb=tab1]<\/p>\n

Obuka za branitelje i braniteljke manjiskih prava po prvi put u Srbiji<\/a><\/p>\n

Grad Sombor je u period od 30. Juna do 5.jula, bio grad domacin mladim pravnicima iz cele Srbije, u\u010desnicima trening programa na \u00a0temu \u201c Branitelji i braniteljke manjinksih prava u Srbiji. \u201c koji je bio organizovan od strane Omladinskog odbora za obrazovanje, a \u00a0pod pokroviteljsvom Civil Right Difendersa.<\/p>\n

Ovaj \u00a0trening program je iskljucivo \u00a0bio namenjen studentima pravnihfakulteta \u00a0diplomiranim pravnicima kao i mladim advokatima \u00a0a kako bi se ovi \u00a0mladi pravnicipripremili \u00a0za \u00a0 reforme \u00a0i promene koje \u0107e uslediti, nakon otvaranja poglavlja 23 i \u00a024 u \u00a0postupku pridru\u017eivanju Srbije EU, \u00a0a koja \u00a0se ti\u010du vladavine prava, ljudskih i manjinskih prava, pravosu\u0111a, bezbednosti .<\/p>\n

Osnovni cilj ovog trening \u00a0programa, \u00a0koji je osmisljen da traje iz nekoliko etapa \u00a0i koji ce trajati do 15 \u00a0oktobra, jeste bolje \u00a0razumevanje \u00a0ljudskih \u00a0i \u00a0manjinskih \u00a0prava, zatim upoznavanje\u00a0mehanizmima \u00a0za za\u0161titu i zastupanje o\u0161te\u0107enih kroz sudsku praksu kao \u00a0i\u00a0razumevanje samih zrtava cija su prava bila ugorzena ili uskracena. Prva etapa je bila studijska poseta gradu Sobmoru upravo zbog multikulturalnosti koji ovaj grad predstavlja i gde po posledenjem popisu \u017eivi \u00a021 \u00a0nacionalna \u00a0manjina.<\/p>\n

U\u010desnici \u00a0porgrama su takodje posetili Osnovni sud u Somboru, gde se pratili sudjena vezana za temu programa, zatim su imali priliku da posete \u017dupaniju kao i da se upoznaju sa \u00a0Zastitnicom gra\u0111ana i Poverenicomza zastitiu ravnopravnosti \u00a0kao i direktorkom Kancelarije za mlade u tom gradu .<\/p>\n

Glavna tema intezivnih predavanja i radionica \u00a0je bila da se ukaze na problem \u00a0 i polo\u017eaj, sakojima \u00a0se \u00a0svakodnevno \u00a0susre\u0107u \u00a0pripadnici \u00a0razli\u010ditih \u00a0manjinskih \u00a0grupa. U \u00a0okviru \u00a0programa, u\u010desnici \u00a0su \u00a0imali \u00a0 prilku da prisustvuju predavanjima i radionicama koju su vodili \u00a0eminentni strucnjaci poput \u00a0: Dejana Atonijevica \u00a0kao \u00a0 predstavnika YUCOM-a, \u00a0Ani Sinania \u00a0 predstavnik Romske \u00a0populacije, Boban Stojanovica predstavnik LGBT populacije, \u00a0 \u00a0 Du\u0161ana Jovanovi\u0107a predstavnika \u00a0OEBS-a u Srbiji \u00a0i mnogi drugi .<\/p>\n

Jedna od glavnih tema \u00a0predavanja i radionica \u00a0 bio je trazenje \u00a0odgovora na pitanje \u201c Da li smostvarno svi jednaki ? Naime iako su osnovna ljudska i manjinska prava garantovana Ustavom Republike Srbije, najvi\u0161im pravnim aktom u jednoj dr\u017eavi , ipak su ovi mladi pravnici \u00a0do\u0161li do zaklju\u010dka da se prave \u00a0velike razlike izme\u0111u manjina i ve\u0107ine. Naime kako se \u00a0kvalitet \u00a0jednog dru\u0161tva ogleda u statusu manjine i odnosa vecine ka njoj dolazi se do zaklju\u010dka da i ako na\u0161a dr\u017eava ima pravni okvir za za\u0161titu od diskriminacije, u praksi, odre\u0111ene dru\u0161tvene grupe, me\u0111u kojima su Romi , te\u017ee ostvaruju svoja prava, a \u00a0ovo potvr\u0111uje i \u010dinjenica da gra\u0111ani Srbije ali i predstavnici organa javne vlasti jo\u0161 imaju veliku distancu prema Romima, iako su svesni \u010dinjenice da su oni najdiskriminisaniji. Sli\u010dna situacija je i sa \u00a0da pripadnicima posebno osetljivih grupa kaosto su \u00a0pripadnici LGBT populacije, osobe sa invaliditetom, azilanti , zene, starije osobe i t.d. Upraksi \u00a0pripadnici \u00a0ovih \u00a0grupa \u00a0se \u00a0cesto \u00a0srecu \u00a0sa \u00a0diskriminatornim \u00a0stavovima, koji \u00a0iako \u00a0 nisu preovla\u0111uju\u0107i, ipak postoje.<\/p>\n

Nakon zavrsene obuke, sledi druga etapa koja je vise prakti\u010dnog karaktera i ogleda se u tome stose \u00a0 od u\u010desnika \u00a0o\u010dekuje da ispune tri obaveze i to, medijsko pojavljivanje, vr\u0161nja\u010dku edukaciju iprogram prakti\u010dne politike. Kao akreditovani branitelji i braniteljke manjiskih prava u Srbiji , bice u mogucnosti \u00a0da prenose dalje \u00a0svoja znanja na svoje vr\u0161njake ali \u00a0i \u00a0na drustvo u celini, \u00a0da ukazuju \u00a0na probleme sa kojima se susrecu pripadnici \u00a0manjina kao i da \u00a0im pruzaju \u00a0pravnu pomoc ukoliko su \u00a0 u mogucnosti.<\/p>\n

Kao drustvo moramo se boriti protiv diskriminacije na svakom koraku, a ne da ignorisemo \u00a0ovaj drustveni problem, jer samo zajedni\u010dkim naporima celokupnog dru\u0161tva \u00a0mo\u017ee \u00a0se \u00a0ostvariti \u00a0ravnopravnost \u00a0i \u00a0jednakost \u00a0svih, \u00a0bez \u00a0obzira \u00a0na \u00a0rasu, \u00a0nacionalnu pripadnost, ili bilo koje drugo li\u010dno svojstvo, zaklju\u010dak je ovih \u00a0mladih pravnika . U\u010de\u0161\u010dem na \u00a0programima ovakovog tipa \u00a0 ne \u00a0samo \u00a0da se \u00a0 prosiruju vidici \u00a0ve\u0107 se i dosta sazna \u00a0iz oblasti ljudsih prava i prava manjina, pogotovu iz \u00a0susreta \u00a0sa eminetnim stru\u010dnjacima iz \u00a0ove oblasti. Znanje ste\u010deno na ovaj nacin moze i te kako dopirineti razvoju \u00a0karijere svakog pravnika.<\/p>\n

Svi oni koji zele da nesto vise saznaju o ovoj temi Omladinski odbor za obrazovanje organizuje drugi po redu seminar Braniteljke i branitelji manjiskih prava u Srbiji , koji ce se organizovati u Novom \u00a0Sadu \u00a0u \u00a0periodu \u00a0od \u00a008. do 13. \u00a0Septembra .
\nSve \u00a0potrebne \u00a0informacije \u00a0i \u00a0prijavu zainteresovani \u00a0mogu \u00a0preuzeti \u00a0na \u00a0sajtu \u00a0Omladinskog \u00a0odbora \u00a0za \u00a0obrazovanje.<\/p>\n

Seminar \u00a0je namenjen iskljucivo \u00a0pravnicima \u00a0kako studentima \u00a0zavrsnih \u00a0godina i postdiplomskih \u00a0studija Pravnih fakulteta, diplomiranim pravnicima kao \u00a0i mladim advokatima \u00a0sa teritorije cele \u00a0Srbije.<\/p>\n

\u00a0RISTI\u0106 KATARINA
\nBraniteljka manjinskih \u00a0prava \u2013 prva generacija<\/p>\n

Advokatski pripravnik
\nAdvokatska kancelarija \u201c Ristic B Svetlana\u201d
\nNI\u0160<\/p>\n

[\/tabgarb]<\/p>\n

[tabgarb=tab2]<\/p>\n

PREDLOZI ZA ZA\u0160TITU MANJINSKIH JEZIKA I O\u010cUVANJE KULTURE MANJINA, KOJI \u017dIVE NA BALKANU, SA OSVRTOM NA ARMANE (CINCARE) <\/span><\/h3>\n

Cincari<\/span> (Armani, Armanji, Vlasi; <\/span>Arm\u00e3nji<\/span>) romanski su narod, koji \u017eivi na Balkanskom poluostrvu. \u017dive prete\u017eno u severnoj Gr\u010dkoj, Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj, a veliki broj ih se odselio sa pomenutih podru\u010dja u Rumuniju i jedan broj u Srbiju. Nemaju svoju dr\u017eavu. U Makedoniji su koncentrisani oko Bitolja, Kru\u0161eva i Ohrida. U pro\u0161losti, centralno mesto im je bio grad Moskopolje u isto\u010dnoj Albaniji.<\/span><\/p>\n

Cincari govore cincarskim jezikom koji pripada romanskoj grupi indoevropske porodice jezika. Religiozno opredeljeni Cincari su uglavnom pravoslavne veroispovesti. Nekada su bili poznati po bavljenju trgovinom, ekstenzivnim sto\u010darstvom, ugostiteljstvom, itd. Cincara ukupno ima oko 250.000, od toga u Gr\u010dkoj 65.000, Rumuniji 50.000, Albaniji 22.000, Makedoniji 10.000, Bugarskoj 4.000. U Rumuniju su se Cincari preselili, najve\u0107im delom u Dobrud\u017eu, nakon Prvog svetskog rata gde su se kao kolonisti naselili iz Egejske Makedonije. Manji broj Cincara \u017eivi i u Srbiji, gde su od strane Republi\u010dkog zavoda za statistiku slu\u017ebeno priznati pod tim imenom, dok su u Makedoniji priznati pod imenom Vlasi. Prema nezvani\u010dnim podacima smatra se da u Srbiji trenutno \u017eivi oko 10.000 Cincara i njihovih potomaka koji u velikom broju \u017eive na teritoriji Beograda i Smedereva i svi su uglavnom okupljeni oko srpskog cincarskog dru\u0161tva \u201eLunjina\u201c,koje je formirano pre 20 godina sa idejom da sa\u010duva od zaborava cincarsko ime, jezik, kulturu, obi\u010daje i tradiciju. <\/span><\/p>\n

Uzimaju\u0107i u obzir trenutno socijalno-politi\u010dki i kulturni kontekst koji zbog tendencije globalizacije identiteta name\u0107e akciju za o\u010duvanje i razvoj specifi\u010dnih elemenata etni\u010dkih grupa u okviru institucionalnih okvira, a uzev\u0161i u obzir da u ve\u0107ini zemalja gde su Cincari nastanjeni dr\u017eavne institucije nisu odgovaraju\u0107e reagovale na njihove zahteve, koji imaju za cilj jedino odr\u017eanje armanske civilizacije, \u010dije \u0107e nestajanje u\u010diniti evropsku kulturu siroma\u0161nijom i zna\u010diti manje verovatnim otkrivanjem modela integracije jedne etni\u010dke grupe u vi\u0161ejezi\u010dno i vi\u0161enacionalno dru\u0161tvo, kao \u0161to je Evropa danas. Predstavnici armanskih udru\u017eenja sa Balkana i drugih dr\u017eava su oktobra 2007. godine na zajedni\u010dkom susretu u Dizentisu, organizovanom od strane Convivenza Association i FUEN, doneli Rezoluciju koja se odnosi na zajedni\u010dke zaklju\u010dke ne samo u pogledu modela izvan grani\u010dne saradnje ve\u0107 i na re\u0161avanje zajedni\u010dkih pitanja i problema sa kojima se Armani (Cincari) susre\u0107u u svojim mati\u010dnim zemljama. <\/span><\/p>\n

Situacija je krajnje kriti\u010dna, jer postoje nere\u0161ena pitanja; oskudan broj onih koji u\u010de i usavr\u0161avaju maternji jezik u \u0161kolama za armansku decu, mediji i verski obredi na maternjem jeziku, iako su ova prava preneta evropskim zakonodavstvom. Armanske organizacije su uputile demar\u0161e vladama dr\u017eava gde su registrovane, ali su odgovori dr\u017eava da je Preporuka neobavezuju\u0107e prirode.<\/span><\/p>\n

Iako je su\u0161tinski napredak prime\u0107en\/zabele\u017ean u Republici Makedoniji \u0161to se jasno mo\u017ee videti, na primer u Ustavu (jedina dr\u017eava gde su Armani priznati kao narod, a ne kao manjina), opet nedostatak odgovaraju\u0107e materijalne podr\u0161ke od dr\u017eave, \u010dini danas primenu zakonskih odredbi nezadovoljavaju\u0107om onoliko koliko bi se to o\u010dekivalo. Jezik se u\u010di samo na fakultativnim kursevima. U Rumuniji \u201eArmanska zajednica Rumunije\u201c je zahtevala da se maternji jezik u\u010di u \u0161kolama, ve\u0107u prisutnost u masovnim medijima i tako\u0111e druga kulturno-obrazovna i verska prava. Od svih ovih zahteva skoro ni\u0161ta nije re\u0161eno. Tako je ove godine fakultativan kurs armanske kulture i tradicije odobren na nacionalnom nivou, dok je Zajednica zahtevala da se armanski jezik u\u010di u obaveznoj nastavi \u2013 tamo gde to armanske zajednice tra\u017ee \u2013 kao maternji jezik u skladu sa nastavno-didakti\u010dkim standardima primenjivih na sve maternje jezike. <\/span><\/p>\n

U Albaniji i Srbiji, Armani nemaju materijalnu podr\u0161ku dr\u017eave, a ni mogu\u0107nost da u\u010de svoj maternji jezik, iako su priznati kao etni\u010dka\/kulturna manjina. U Bugarskoj tako\u0111e, Armani se poma\u017eu na suvi\u0161e niskom nivou sa stanovi\u0161tva neophodnih mera za o\u010duvanje i promociju svog kulturnog identiteta. <\/span><\/p>\n

U Gr\u010dkoj je situacija sa armanskim jezikomposebno te\u0161ka; proces preno\u0161enja maternjeg jezika u porodici je prekinut i mnogi mladi Armani ne govore vi\u0161e armanski jezik.<\/p>\n

U Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji i Gr\u010dkoj Armani nisu priznati kao nacionalna manjina.<\/p>\n

SITUACIJA U SRBIJI<\/b><\/span><\/span><\/span>: <\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Nekoliko godina unazad Cincari (Armani) okupljeni oko Cincarskog drustva \u201eLunjina\u201c, bezuspesno nastoje da formiraju posebni bira\u0107ki spisak cincarske nacionalne manjine. Od preporuka i mi\u0161ljenja nezavisnih tela posebnu pa\u017enju treba posvetiti mi\u0161ljenju Za\u0161titnika gra\u0111ana donetom po pritu\u017ebi Srpsko-cincarskog dru\u0161tva \u201eLun<\/span>ji<\/span>na\u201c na re\u0161enje Ministarstva pravde i dr\u017eavne uprave kojim se odbija zahtev za formiranje posebnog bira\u010dkog spiska cincarske nacionalne manjine.Ministarstvo je zahtev odbilo uz obrazlo\u017eenje da ova grupa dr\u017eavljana po brojnosti nije dovoljno reprezentativna jer se prema podacima iz popisa stanovni\u0161tava iz 2011. godine 243 gra\u0111ana izjasnilo kao Cincari. Nakon sprovedenog postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva pravde Za\u0161titnik gra\u0111ana je zauzeo stav da iako odluka nije formalno nezakonita, ona je su\u0161tinski manjkava zato \u0161to brojnost ne sme biti jedini kriterijum za ocenu o priznavanju kolektivnog prava na osnivanje nacionalnog saveta, osim u slu\u010daju kada je broj gra\u0111ana koji se izja\u0161njavaju kao pripadnici odre\u0111ene nacionalne manjine toliko mali da se ne mo\u017ee govoriti o zajednici ve\u0107o grupi ljudi koja se broji desetinama \u010dlanova. Zakon o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina u svom odre\u0111enju pojma nacionalne manjine navodi kriterijume koje grupa dr\u017eavljana mora ispuniti me\u0111u kojima je i reprezentativnost, me\u0111utim, nije bli\u017ee odre\u0111eno koji je broj gra\u0111ana potreban da bi ovaj uslov bio ispunjen. Tako\u0111e, navodi se da je drugim malobrojnim nacionalnim manjinama, kao na primer A\u0161kalijama, priznato pravo na osnivanje nacionalnih saveta iako je njihov broj neznatno ve\u0107i od broja gra\u0111ana koji su se izjasnili kao Cincari. Za\u0161titnik gra\u0111ana je posebno istakao da upravo malobrojne zajednice imaju ve\u0107u potrebu za za\u0161titom kako bi imali mogucnost o\u010duvanja svog kulturnog identiteta<\/span> (Mi\u0161ljenje pod del. br. 14304 od 21.5.2014. godine)<\/span><\/p>\n

Ova preporuka Zastitinka gra\u0111ana nije uzeta u obzir prilikom dono\u0161enjem presude najpre od strane Upravnog suda, a zatim i od Vrhovnog kasacionog suda, kojim se odbija zahtev za formiranje posebnog bira\u010dkog spiska cincarske nacionalne manjine, iako su uz tuzbu dostavljeno vise od 300 overenih izjava pripadnika cinncarske zajednice, kojima se izjasnjavaju kao pripadnici iste. <\/span><\/p>\n

Zabrana nasilne asimilacije<\/p>\n

Ustav zabranjuje nasilnu asimilaciju (\u010dl. 78). Zakon o za\u0161titi manjina pored zabrane asimilacije (\u010dl. 5, st. 3), zabranjuje i mere kojima se menja odnos stanovni\u0161tva u oblastima gde \u017eive nacionalne manjine a koje ote\u017eavaju ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina (\u010dl. 22). Zakon o za\u0161titi manjina u \u010dlanu 23 propisuje da pripadnik nacionalne manjine i nacionalni savet mogu podneti tu\u017ebu za naknadu \u0161tete u cilju za\u0161tite svojih prava, zakon posebno ovla\u0161\u0107uje nacionalne savete da mogu da podnesu ustavnu \u017ealbu (u svoje ime ili u ime pripadnika nacionalne manjine).<\/span><\/p>\n

PREDLOZI: <\/b><\/span><\/span><\/p>\n