{"id":5173,"date":"2017-05-20T13:12:25","date_gmt":"2017-05-20T11:12:25","guid":{"rendered":"http:\/\/iea.rs\/?page_id=5173"},"modified":"2017-05-20T15:05:46","modified_gmt":"2017-05-20T13:05:46","slug":"marija-stankovic","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/iea.rs\/en\/marija-stankovic\/","title":{"rendered":"Marija Stankovi\u0107"},"content":{"rendered":"

 <\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Marija Stankovi\u0107<\/p>\n<\/div>\n

[tabgarb]<\/p>\n

tab1=Media Activity=active
\ntab2=Practical policy
\ntab3=Peer to Peer Education
\n[\/tabgarb]<\/p>\n

[tabgarb=tab1]<\/p>\n

Budu\u0107i pravnici na treninzima o ljudskim pravima!<\/a><\/h1>\n

U organizaciji Omladinskog odbora za obrazovanje, odr\u017ean je petodnevni trening o za\u0161titi manjinskih prava u Srbiji, u okviru programa Branitelji i braniteljke ljudskih prava u Srbiji.<\/p>\n

Cilj treninga je bolje razumevanje koncepta ljudskih i manjinskih prava kao i usvajanje mehanizama za za\u0161titu i zastupanje o\u0161te\u0107enih.<\/p>\n

Jedna od specifi\u010dnosti treninga je da je namenjen diplomiranim pravnicima, studentima zavr\u0161nih godina studija pravnih fakulteta, mladim advokatima kao budu\u0107im nosiocima pravosu\u0111a.<\/p>\n

U toku treninga su obra\u0111ivane slede\u0107e celine:Razumevanje ljudskih prava, Prepoznavanje kr\u0161enja ljudskih prava, Sudsko zastupanje o\u0161te\u0107enih i Rasprav o jednakosti.<\/p>\n

Predavanja su dr\u017eali ekspreti i eksprtkinje u oblasti za\u0161tite ljudskih prava u Srbiji: Milan Antonijevi\u0107, iz YUCOM-a, Boban Stojanovi\u0107 iz organizacije Parade Ponosa, Adi Sinani iz organizacije Civil Rights Defeders, Du\u0161an Jovanovi\u0107 iz OEBS-a.\u00a0 Pored predavanja imali smo i radionice i Forum Teatar, koji su nam pomogli da shvatimo sa kakvim pote\u0161ko\u0107ama i izazovima se pripadnici razli\u010ditih manjinskih grupa svakodnevno susre\u0107u.<\/p>\n

Trening je odr\u017ean u Somboru, interekulturalnom gradu, u kome \u017eive pripadnici 21 nacionalne manjine.<\/p>\n

Posetom Gradskoj ku\u0107i,Osnovnom sudu i Za\u0161titnici gra\u0111ana, imali smo prilike da vidimo kako po\u0161tovanje manjinskih prava funkcioni\u0161e na lokalnom nivou.<\/p>\n

Va\u017eno je napomenuti da se pod manjinama podrazumeva svaka osoba kojoj su, na bilo koji na\u010din prava ugro\u017eena samo zbog pripadnosti odre\u0111enoj grupi. U Srbiji su prava najugro\u017eenija Romima, osobama sa invaliditetom, LGBT populaciji, nacionalnim manjinama, \u017eenama.<\/p>\n

Jedna od prednosti ovog programa je i to, \u0161to je svaki u\u010desnik\/ca u obavezi da ste\u010deno znanje prenesu dalje u vidu vr\u0161nja\u010dke edukacije.<\/p>\n

Marija Stankovi\u0107 \u00a0student Pravnog fakulteta je tako\u0111e bila jedna od polaznika ovog treninga i ka\u017ee:<\/p>\n

\u201eU saradnji sa studentskim organizacijama,planiram da u septembru odr\u017eim par radionica koje \u0107e se baviti ovom temom i ima\u0107e za cilj da pribli\u017ee probleme manjinskih grupa i metode institucionalne za\u0161tite ljudskih prava u Srbiji.<\/p>\n

Smatram da je ovakav vid edukacije izuzetno bitan za mlade pravnike\/ce, jer je pitanje ljudskih prava u Srbiji kona\u010dno dobija na zna\u010daju. Tako u sklopu procesa pregovora o pridru\u017eivanju Srbije EU, imamo najavljena otvaranje poglavlja 23 i 24, koja se upravo ti\u010du vladavine prava,ljudskoh i manjinskih prava, pravosu\u0111a i bezbednosti. Ministarsvo pravde po\u010delo je sa praksom dobrovoljnog ispla\u0107ivanja naknade za povrede ljudskih prava koje je utvrdio Ustavni sud.<\/p>\n

Sve ovo ukazuje na potrebu da se pitanjima ljudskih prava pozabave svi budu\u0107i pravnici\/ce \u00a0i smatram da ovaj program upravo to omogu\u0107ava.<\/p>\n

Otvoren je i konkurs za drugu generaciju Branitelja i braniteljki ljudskih prava, koji svi zainteresovani mogu na\u0107i na sajtu Omladinskog odbora za obrazovanje.<\/p>\n

Du\u017enost jedne demokratske dr\u017eave jeste da obezbedi poredak u kome svi u\u017eivaju jednaka prava, a du\u017enost pravnika i pravnica je da pomognu svim osobama \u010dija su prava naru\u0161ena. \u201e<\/p>\n

[\/tabgarb]<\/p>\n

[tabgarb=tab2]<\/p>\n

Afirmacija prava LGBT osoba u Ni\u0161u<\/span><\/h2>\n

Uvod <\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Seksualna orijentacija je jedna od \u010detiri komponente seksualnosti. Preostale tri komponente su: biolo\u0161ki pol, rodni identitet , i dru\u0161tvena rodna uloga (dru\u0161tveno propisane norme pona\u0161anja za pripadnice\/ke \u017eenskog ili mu\u0161kog spola). Seksualna orijentacija obi\u010dno se defini\u0161e kao obrazac emotivne i seksualne privla\u010dnosti prema osobama odre\u0111enog pola 1<\/a>, pa tako razlikujemo heteroseksualnu, homoseksualnu i biseksualnu orijentaciju. Nakon brojnih rasprava o poreklu seksualnosti tokom nekoliko decenija dvadesetog veka, nau\u010dnici razli\u010ditih oblasti postigli su konsenzus upravo u \u010dinjenici da seksualna orijentacija nije pitanje izbora, bez obzira da li ove teorije dolaze iz prirodnih ili dru\u0161tvenih oblasti2<\/a>. U skra\u0107enici LGBT, prva tri slova se odnose na seksualnu orijentaciju (lezbejke, gejevi i biseksualne osobe) dok se poslednje slovo ti\u010de rodnog identiteta (transrodne i transeksualne osobe).<\/span><\/p>\n

Prava LGBT osoba u Srbiji<\/span>, zasnivaju se na me\u0111unarodnim obavezama iz oblasti ljudskih prava, jer je Srbija potpisnica Op\u0161te deklaracije o pravima \u010doveka, Konvencije UN o ljudskim pravima, Evropske konvencije o za\u0161titi ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojima se garantuju LGBT prava. Pored toga, Srbija je nizom zakona, po\u010dev od 2002.godine, i Zakona o radiodifuziji gde je prvi put u \u010dlanu 21. izri\u010dito zabranjena <\/span>\u201cmr\u017enja i nasilje zbog seksualne opredeljenosti\u201c, zabranila diskriminaciju nad LGBT osobama. 2009. godine usvojen je Zakon o zabrani diskriminacije, u kojem je, u \u010dlanovima 15-17, zabranjena diskriminacija na radu, zatim zabranjena je diskriminacija u pru\u017eanju usluga od strane dr\u017eavnih organa i svih subjekata koji vr\u0161e javnu funkciju. <\/span><\/p>\n

Opis problema<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

I pored pravnog okriva nivo homofobi\u010dnosti u Srbiji je i dalje visok. Prema istra\u017eivanju koje je sproveo Centar za slobodne izbore i demokratiju , 67% anketiranih smatra da je homoseksualnost bolest3<\/a>. Pet posto je spremno i da primeni nasilje nad LGBT osobama. Istra\u017eivanje je pokazalo da je oko 20% gra\u0111ana Srbije spremno da podr\u017ei ili opravda nasilje nad istopolno orijentisanim osobama. Godi\u0161nji izve\u0161taj Poverenice za za\u0161titu ravnopravnosti pokazuje da \u010dak 80% gra\u0111ana ne bi \u017eelelo LGBT osobu u svojoj porodici 4<\/a>. <\/span><\/p>\n

Godi\u0161nji izve\u0161taj Ombudsmana ukazuje na konstanto kr\u0161enje LGBT prava u radu institucija. U godi\u0161njem izve\u0161taju organizacije <\/span>Amnesty International<\/span> za 2014\/15 godinu, napominje se da pretnje i napadi na pripadnike LGBT populacije nisu efikasno istra\u017eeni. Posebnu ulogu u izgradnji svesti kod gra\u0111ana i gra\u0111anki imaju mediji, koji na senzacionalisti\u010dki na\u010din izve\u0161tavaju o grubim kr\u0161enjima ljudskih prava, a neretko i \u0161ire govor mr\u017enje. Ovakva atmosfera dovodi do toga da LGBT osobe \u017eive u strahu ili poricanju svoje seksualne orjentacije. \u010cak 39% LGBT osoba koje su u\u010destvovale u istra\u017eivanju Centra za kvir studije, izjavilo je da njihova porodica ne zna za njihovu seksualnu orjentaciju, dok je 46% ispitanih je izjavilo da za njhovu seksualnu orjentaciju znaju samo najbli\u017ei prijatelji5<\/a>. Implementacija zakona koji se odnose na LGBT prava odvija se sporo, dok primena istih na nivou op\u0161tina i gradova u Srbiji ne podle\u017ee posebnom monitoringu, \u0161to omogu\u0107ava gruba kr\u0161enja ovih prava u sudstvu, policiji i zdravstvenim ustanovama. Najve\u0107i broj ovih slu\u010dajeva ostaje neprijavljen, dok se LGBT osobe naj\u010de\u0161\u0107e obra\u0107aju nevladinim organizacijama.<\/span><\/p>\n

Ni\u0161, iako tre\u0107i grad po veli\u010dini u Srbiji, izrazito je patrijahalno orjentisan, \u0161to je dovelo do toga da LGBT osobe u Ni\u0161u budu potpuno nevidljive. Mali je broj LGBT osoba koje su se javno izjasnile o svojoj seksualnoj orjentaciji, i to uglavom aktivistkinje i aktivisti u nevladinom sektoru. Promocija LGBT prava uglavnom je bila ograni\u010dena na tribine i konferecnije za novinare, uo\u010di odr\u017eavanja Parade Ponosa. Nevladina organizacija <\/span>\u017denski prostor i Antifa\u0161isti\u010dki kolektiv grada Ni\u0161a, 2013. i 2014. godine javnim akcijama u Ni\u0161u obele\u017eili su 17. maj i 27. jun (Me\u0111unarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije i Me\u0111unarodni dan ponosa LGBT osoba). Februara 2015. godine, u organizaciji Udru\u017eenja gra\u0111anki Zadrugarice, odr\u017ean je i me\u0111unarodni festival <\/span>queer<\/span> filma \u201cMerlinka\u201d<\/span> koji <\/span>promovi\u0161e filmske naslove koji se bave gej, lezbejskom i transseksualnom tematikom. Svi javni doga\u0111aji bili su obezbe\u0111eni velikim brojem pripadnika MUP-a, dok su u\u010desnici\/e bili izlo\u017eeni pretnjama sugra\u0111ana. Ono u \u010demu je LGBT zajednica saglasna je da je nophodno odr\u017eavati kontinuiranu promociju LGBT prava u toku cele godine. Prema istra\u017eivanju Centra za kvir studije, ovo su prioriteti LGBT osoba u Srbiji: za\u0161tita od nasilja (97% ispitanih smatra da je ovo prioritet), za\u0161tita od diskriminacije na radnom mestu (96%), SOS telefoni i psiholo\u0161ka pomo\u0107 (94%), saradnja NVO sektora sa dr\u017eavnim institucijama (86%), medijke kampanje (77%).\u010cak 87% ispitanih smatra da aktivnosti NVO sektora treba pro\u0161iriti van Beograda i u druge gradove 6<\/a>.<\/span><\/p>\n

Predlozi<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Kako su stereotipi i nepoznavanje pravnog okvira naj\u010de\u0161\u0107i uzroci homofobi\u010dih stavova i pona\u0161anja, neophodna je edukacija \u0161ire javnosti. Primetna je potreba za stvaranjem jedinstvenog tela, na nivou grada, koje \u0107e okupiti pripadnike nevladinih organizacija i svih relevatnih institucija (suda, policije, Centra za socijalni rad, zdravstevnih ustanova, Univerziteta, srednjih i osnovnih \u0161kola) u cilju izrade strategije za afirmaciju i implementaciju LGBT prava. Najpre je neophodno izvr\u0161ti edukaciju kadrova u dr\u017eavnim institucijama. Razli\u010dite nevladine organizacije (npr. NVO Labris) sprovode edukacije za zaposlene u MUP-u, Centrima za socijalni rad, \u0161kolama. Na ovaj na\u010din stvara se sistem podr\u0161ke LGBT osobama i senzibili\u0161u kadrovi. Ve\u0107ina ovih edukacija vr\u0161ena je isklju\u010divo na nivou Beograda, te je u\u010de\u0161\u0107e ljudi iz Ni\u0161a bilo neznatno.<\/span><\/p>\n

Izradom strategije, svi u\u010desnici bili bi obavezni da izvr\u0161e obuku svojih kadrova. Akreditovani programi motivisali bi veliki zaposlenih u institucijama da se prijave za u\u010de\u0161\u0107e na obuci.<\/span><\/p>\n

Strategija bi definisala i obaveze svake javne institucije i zaposlenih. Takozvani <\/span>\u201coficir za vezu\u201d, specijalno obu\u010den policijski slu\u017ebenik<\/span>\/ca za rad sa LGBT osobama , u Ni\u0161u postoji, ali zakon je takav da zahteva dodatno poja\u0161njenje ovla\u0161\u0107enja i obaveze koje ovo lice ima.<\/span><\/p>\n

Uskla\u0111enst rada institucija, naro\u010dito suda i policije, mogla bi da dovede do smanjenja nasilja nad LGBT osobama, ali i do adekvatnong ka\u017enjavanja nasilnika, i mogu\u0107nosti dokazivanja postojanja pravne kvalifikacije<\/span>–ote\u017eavaju\u0107a okolnost za zlo\u010din iz mr\u017enje. Ve\u0107a bezbednost pripadnika LGBT zajednice, zna\u010dila bi i ve\u0107u slobodu, mogu\u0107nost otvorenog ispoljavanja seksualne orijentacije.<\/span><\/p>\n

Zajedni\u010dki rad senzibilisanih psihologa i prosvetnih radnika u \u0161kolama, doveo bi do promene pora\u017eavaju\u0107e statistike koja pokazuje da svaka deseta mlada LGBT osoba u Srbiji \u017eeli da izvr\u0161i samoubistvo.7<\/a> <\/span><\/p>\n

Otvaranje SOS telefona, omogu\u0107ilo bi pru\u017eanje neophodne psiholo\u0161ke pomo\u0107i LGBT zajednici, a sa druge strane omogu\u0107ilo anonimnost, koja je preduslov za po\u010detak razgovora sa pripadnicima LGBT zajednice, zbog izrazito visokog stepena homofobi\u010dnosti. Re\u0161enje za dugotrajnije funkcionisanje SOS telefona jeste njegovo finansiranje iz lokalne samouprave. Jedinstveni SOS telefon na nivou grada,olak\u0161ao bi stvaranje jedinstvene baze podataka, koja bi bila verodostojan pokazatelj goru\u0107ih problema, koje treba hitno re\u0161avati.<\/span><\/p>\n

Kako grad Ni\u0161 nije do sada pokazao posebnu volju za rad na ovom pitanju, podr\u0161ka dr\u017eavnih institucija mo\u017ee izostati. Zbog toga je neophodno jedinstvo NVO sektrora, \u010diji bi prvi korak bio motivisanje zaposlenih u javnom sektoru za u\u010de\u0161\u0107e u edukacijama i realizacija istih. Konstanto ukazivanje na stanje u dru\u0161tvu i pozivanje na pravni okvir, jedan su od na\u010dina da se izvr\u0161i pritisak na lokalnu samoupravu.<\/span><\/p>\n

Pored institucija, prakse drugih dr\u017eava, pokaziju da je neophodno raditi i sa stanovni\u0161tvom. <\/span><\/p>\n

Nevladina organizacija <\/span>\u201cGetUp! Action for Australia\u201c, sprovela je medijsku kampanju na socijalnim mre\u017eama u cilju promocije istopolnih brakova i legalizacije istih u Australiji. Iako brak izme\u0111u dve osobe istog pola u Australiji i dalje nije pravno ure\u0111en, istra\u017eivanja pokazuju da je ova kampanja dovela do pozitivne promene stava ljudi prema LGBT zajednici. Prikazuju\u0107i svakodnevne doga\u0111aje iz \u017eivota LGBT ljudi, spotovi u ovoj kampanji uspeli su da uka\u017eu na probleme sa kojima se LGBT osobe suo\u010davaju, usled diskriminacije. Ovakve pri\u010de probudile su empatiju u ljudima i dovele do smanjenja predrasuda. <\/span><\/p>\n

Sasvim je izvesno da se ovakav tip kampanje mo\u017ee sprovesti i na lokalnom nivou, i na taj na\u010din ukolniti barijera izme\u0111u LGBT zajednice i ostatka dru\u0161tva, nastala usled stereotipa.<\/span><\/p>\n

Aktivnosti na pose\u0107enim javnim mestima, poput tribina i uli\u010dnih akcija, u cilju promocije tolerancije i razumevanja LGBT zajednice, mogu dodano da uti\u010du na promenu svesti u dru\u0161tvu.<\/span><\/p>\n

Zaklju\u010dak<\/b><\/span><\/span><\/span><\/p>\n

Afirmacija prava LGBT osoba nemogu\u0107a je bez jake i bezbedne LGBT zajednice.<\/span><\/p>\n

Zadatak institucija jeste da omogu\u0107i nesmetano u\u017eivanje prava svim gra\u0111anima i gra\u0111ankama Srbije, sa posebnim fokusom na marginalizovane grupe,u koje spada i LGBT zajednica.<\/span><\/p>\n

Lokalna samouprava predstavlja sponu izme\u0111u gra\u0111anstva i vlasti, i kao takva nabolje mo\u017ee da odgovori na svakodnevne probleme sa kojima se LGBT zajednica suo\u010dava.<\/span><\/p>\n

LGBT prava nisu ni\u0161ta drugo do osnovna ljudska prava, i zbog toga se re\u0161avanje ovog pitanja ne sme dalje odlagati.<\/span><\/p>\n

Literatura:<\/span><\/p>\n

Centar za kvir studije, Beograd,Parada ponosa i LGBT populacija,2014.<\/span><\/p>\n

Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) – Izve\u0161taj o istra\u017eivanju javnog mnjenja \u201cOdnos gra\u0111ana prema diskriminaciji u Srbiji\u201d<\/span><\/p>\n

Gej strejt alijansa, Godi\u0161nj izve\u0161taj o stanju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji za 2014. Godinu<\/span><\/p>\n

Vlada Republike Srbije \u2013 Strategija prevencije i za\u0161tite od diskriminacije<\/span><\/p>\n

\n

1<\/a>\u0002<\/sup> Franceour 1995, Frankowski 2004, \u0160tulhofer 2004<\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

2<\/a>\u0002<\/sup> \u010citanka lezbejskih i gej prava, Sarajevski otvoreni centar, <\/span><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

3<\/a>\u0002<\/sup>http:\/\/www.ravnopravnost.gov.rs\/jdownloads\/files\/izvestaj_diskriminacija__cpe_cesid_undp_decembar_2012.pdf<\/a><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

4<\/a>\u0002<\/sup> http:\/\/www.ravnopravnost.gov.rs\/images\/files\/Redovan_godisnji_izvestaj_2014_sajt%20FINAL.pdf<\/a><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

5<\/a>\u0002<\/sup> http:\/\/issuu.com\/centarzakvirstudije\/docs\/parada_ponosa_i_lgbt_populacija\/1<\/a><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

6<\/a>\u0002<\/sup> http:\/\/issuu.com\/centarzakvirstudije\/docs\/parada_ponosa_i_lgbt_populacija\/1<\/a><\/span><\/p>\n<\/div>\n

\n

7<\/a>\u0002<\/sup> http:\/\/socijalnoukljucivanje.gov.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/GSA-izvestaj-2014.pdf<\/a><\/span><\/p>\n<\/div>\n

[\/tabgarb]<\/p>\n

[tabgarb=tab3]<\/p>\n

\"\"<\/a> \"\"<\/a> \"\"<\/a> \"\"<\/a><\/p>\n

[\/tabgarb]<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

  [tabgarb] tab1=Media Activity=active tab2=Practical policy tab3=Peer to Peer Education [\/tabgarb] [tabgarb=tab1] Budu\u0107i pravnici na treninzima o ljudskim pravima! U organizaciji Omladinskog odbora za obrazovanje, … Read more »<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"fullwidth.php","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"class_list":["post-5173","page","type-page","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\nMarija Stankovi\u0107 - Institute for European Affairs<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Marija Stankovi\u0107 - Institute for European Affairs\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"  [tabgarb] tab1=Media Activity=active tab2=Practical policy tab3=Peer to Peer Education [\/tabgarb] [tabgarb=tab1] Budu\u0107i pravnici na treninzima o ljudskim pravima! U organizaciji Omladinskog odbora za obrazovanje, … Read more »\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Institute for European Affairs\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2017-05-20T13:05:46+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Marija-Stankovi\u0107-150x150.jpg\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"22 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/\",\"url\":\"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/\",\"name\":\"Marija Stankovi\u0107 - Institute for European Affairs\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/20151012_152457-150x150.jpg\",\"datePublished\":\"2017-05-20T11:12:25+00:00\",\"dateModified\":\"2017-05-20T13:05:46+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/#primaryimage\",\"url\":\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/20151012_152457-150x150.jpg\",\"contentUrl\":\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/20151012_152457-150x150.jpg\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430\",\"item\":\"https:\/\/iea.rs\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Marija Stankovi\u0107\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/iea.rs\/\",\"name\":\"Institute for European Affairs\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/iea.rs\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Marija Stankovi\u0107 - Institute for European Affairs","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Marija Stankovi\u0107 - Institute for European Affairs","og_description":"  [tabgarb] tab1=Media Activity=active tab2=Practical policy tab3=Peer to Peer Education [\/tabgarb] [tabgarb=tab1] Budu\u0107i pravnici na treninzima o ljudskim pravima! U organizaciji Omladinskog odbora za obrazovanje, … Read more »","og_url":"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/","og_site_name":"Institute for European Affairs","article_modified_time":"2017-05-20T13:05:46+00:00","og_image":[{"url":"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Marija-Stankovi\u0107-150x150.jpg","type":"","width":"","height":""}],"twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Est. reading time":"22 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/","url":"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/","name":"Marija Stankovi\u0107 - Institute for European Affairs","isPartOf":{"@id":"https:\/\/iea.rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/20151012_152457-150x150.jpg","datePublished":"2017-05-20T11:12:25+00:00","dateModified":"2017-05-20T13:05:46+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/#primaryimage","url":"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/20151012_152457-150x150.jpg","contentUrl":"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/20151012_152457-150x150.jpg"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/iea.rs\/marija-stankovic\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430","item":"https:\/\/iea.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Marija Stankovi\u0107"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/iea.rs\/#website","url":"https:\/\/iea.rs\/","name":"Institute for European Affairs","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/iea.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/5173","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5173"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/5173\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5173"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}