![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Vanja-Dejanovi\u0107-150x150.jpg\")
<\/p>\nVanja Dejanovi\u0107<\/p>\n<\/div>\n
[tabgarb]<\/p>\n
tab1=Media Activity=active
\ntab2=Practical policy
\ntab3=Peer to Peer Education
\n[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab1]<\/p>\n
Budu\u0107i stru\u010dnjaci za prava manjina<\/a><\/h1>\nMultikulturalni Sombor, u kojem, prema poslednjem popisu, \u017eive \u010dak 24 nacionalne manjine, bio je idealan doma\u0107in prvog seminara u okviru programa \u201eBranitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji\u201d<\/strong>, okupiv\u0161i diplomirane pravnike, studente zavr\u0161nih godina i postdiplomskih studija pravnih fakulteta, kao i mlade advokate iz cijele Srbije.<\/p>\nPoziv za sljede\u0107u generaciju, koja \u0107e se okupiti u septembru u Novom Sadu, mo\u017eete pogledati<\/strong>OVDJE<\/a>.<\/p>\nU \u017eelji da vam pribli\u017eimo pojam manjina i probleme sa kojima se susre\u0107u, razgovarali smo sa Vanjom Dejanovi\u0107,<\/strong> apsolventkinjom Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i volonterkom Beogradskog centra za ljudska prava.<\/p>\n![\"Vanja\"](\"https:\/\/portalmladi.com\/wp-content\/uploads\/2015\/08\/Vanja-300x201.jpg\")
<\/a><\/p>\nKo sve spada u manjinske grupe?<\/strong><\/p>\n\u2212 Pomen rije\u010di manjine ve\u0107inu ljudi asocira na pripadnike nacionalnih manjina.<\/a> Me\u0111utim, pored nacionalnih manjina, u manjinske grupe ubrajamo i osobe sa invaliditetom, pripadnike LGBT populacije, \u017eene, radnike, odnosno svakog pojedinca \u010dija su prava ugro\u017eena samo zato \u0161to se taj pojedinac po ne\u010demu izdvaja iz ve\u0107ine.<\/p>\nKao polaznica ovog programa imala si priliku da se upozna\u0161 sa problemima manjinskih grupa u Srbiji. Sa kakvim problemima se to pripadnici manjina svakodnevno susre\u0107u?<\/strong><\/p>\n\u2212 Ako uzmemo za primjer osobe sa invaliditetom, ugro\u017eenost njihovih prava kre\u0107e prvenstveno od toga \u0161to nemaju omogu\u0107en pristup svakoj ustanovi. Dakle, uskra\u0107eno im je jedno od osnovnih ljudskih prava \u2212 pravo na kretanje. S druge strane, svaka ustanova treba da zapo\u0161ljava osobe sa invaliditetom, a to u praksi nije ispunjeno. Sve to dovodi do nerazumijevanja od strane drugih ljudi koji nemaju priliku biti okru\u017eeni tim osobama, pa i ne vide da ih i sami ponekad diskrimini\u0161u. Problemi manjina razlikuju od sredine do sredine. Tako, na primjer, u Vojvodini kao multikulturalnoj sredini postoji problem nedostatka sudskih tuma\u010da. To dovodi do problema prilikom vo\u0111enja sudskih postupaka jer stranke ne mogu ostvariti svoje zahtjeve na maternjem jeziku.<\/p>\n
Jedna od obaveza svakog u\u010desnika programa jeste i vr\u0161nja\u010dka edukacija. Na koji na\u010din planira\u0161 sprovesti ovaj zadatak?<\/strong><\/p>\n\u2212 Moja zamisao vr\u0161nja\u010dke edukacije jeste odr\u017eavanje predavanja kroz interakciju sa u\u010denicima srednjih \u0161kola. Smatram da je to najpogodnija grupa od koje treba krenuti. Vrlo je va\u017eno da mladi budu svjesni problema koji ih okru\u017euju, kao i problema sa kojima se susre\u0107u njihovi vr\u0161njaci. \u017delja mi je da ih kroz ovu edukaciju podstaknem da nastave ovo \u0161to smo mi po\u010deli.<\/p>\n
Napomenula si da je od svih aktivnosti tokom seminara \u201eForum teatar\u201d ostavio najve\u0107i utisak na tebe . \u0160ta predstavlja \u201eForum teatar\u201d?<\/strong><\/p>\n\u2212 Forum teatar je kreativni oblik igre koji uklju\u010duje i glumce i gledaoce. U pitanju je \u201eteatar potla\u010denih\u201d koji za cilj ima da nas stavi u uloge drugih ljudi kako bismo shvatili da se svako od nas vrlo lako mo\u017ee na\u0107i u nekoj od situacija iz \u017eivota potla\u010denih. Od nas se o\u010dekivalo da kroz aktivno u\u010de\u0161\u0107e publike poku\u0161amo do\u0107i do realnog rje\u0161enja konkretne situacije. Ja sam bila stavljena u situaciju djevojke koja nema jednu ruku i na trenutak sam mogla osjetiti kako je to kada te \u010dlanovi grupe isklju\u010duju iz zajedni\u010dkih aktivnosti jer smatraju da im ne mo\u017ee\u0161 biti od koristi.<\/p>\n
![\"Branitelji](\"https:\/\/portalmladi.com\/wp-content\/uploads\/2015\/08\/Branitelji-i-braniteljke-manjinskih-prava-300x201.jpg\")
<\/a><\/p>\nGlavni cilj programa jeste formiranje mre\u017ee mladih branitelja i braniteljki manjinskih prava. Od kakvog je zna\u010daja jedna takva mre\u017ea, kako za pripadnike manjina tako i za mlade pravnike?<\/strong><\/p>\n\u2212 Ovu mre\u017eu \u010dini\u0107e pravnici iz svih dijelova Srbije koji \u017eele biti stru\u010dni za razli\u010dita pitanja u vezi sa pravima manjina, ali i kr\u0161enja tih prava. Cilj je da, sutra kada pripadnici manjinskih grupa tra\u017ee na\u0161u pomo\u0107,\u00a0 mo\u017eemo da ih shvatimo i pomognemo im. Ovo je, tako\u0111e, jedan od na\u010dina da manjinske grupe budu u kontaktu sa za\u0161titnicima svojih prava.<\/p>\n
Dio programa jeste i medijsko pojavljivanje svakog od u\u010desnika. Kako mediji mogu uticati na pobolj\u0161anje manjinskih prava?<\/strong><\/p>\n\u2212 Ideja je da putem medija probudimo svijest kod ljudi, da uka\u017eemo na postojanje onih \u010dija su prava ugro\u017eena jer su druga\u010diji i da mi kao pojedinci mo\u017eemo uticati na to da se takva negativna praksa ne pojavljuje.<\/p>\n
[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab2]<\/p>\n
Predlog prakti\u010dne politike: Pove\u0107anje u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u politici<\/b><\/span><\/span><\/p>\nO u\u010de\u0161\u0107u \u017eena u politici<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\nRodna ravnopravnost kao preduslov demokratizacije jednog dru\u0161tva podrazumjeva jednako u\u010de\u0161\u0107e mu\u0161karaca i \u017eena u svim oblastima \u017eivota. Uspostavljanje rodne ravnote\u017ee obuhvata ostvarivanje jednakih radnih prava, eliminisanja svih oblika diskriminacije, pru\u017eanjem iste mogu\u0107nosti i jednom i drugom polu, bez davanja prioriteta, i u tom smislu razbijanje rodnih predrasuda i stereotipa.<\/span><\/p>\nU\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politici je me\u0111unarodno priznato pravo iz domena ljudskih prava. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena predvi\u0111a ravnopravnost izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena u pogledu, pristupa i mogu\u0107nosti u politi\u010dkom i javnom \u017eivotu, uklju\u010duju\u0107i pravo glasanja i kandidovanja na izborima.<\/span><\/p>\nSvjedoci smo da se polo\u017eaj i u\u010de\u0161\u0107e \u017eena znatno pobolj\u0161alo u poslednjoj deceniji. Jedan veliki broj \u017eena danas u\u010destvuje u procesima odlu\u010divanja, kao parlametarke, \u010dlanice politi\u010dkih partija, vi\u0161e dr\u017eavne slu\u017ebenice, predstavnice civilnog dru\u0161tva i na drugim mjestima. Me\u0111utim nijedna zemlja u regionu, pa tako ni Srbija nije dostigla rodni balans u tijelima odlu\u010divanja na visokom nivou. Stanje nije zadovoljavaju\u0107e imaju\u0107i u vidu da zakonska kvota od 30 odsto poslani\u010dkih mjesta za manje zastupljen pol, jo\u0161 nije dostignuta.
\nNephodnost i zna\u010daj promjena u ovoj oblasti ne mjeri se samo pove\u0107anim brojem \u017eena, ve\u0107 je od podjednakog zna\u010daja, reprezentacija u smislu uva\u017eavanja njihovih stavova i mi\u0161ljenja u procesima odlu\u010divanja. S obzirom na to od velike je va\u017enosti prihvatanje ideje politi\u010dke jednakosti kako od strane politi\u010dke elite, tako i od strane \u0161ire javnosti. Tome svakako mo\u017ee doprinjeti ja\u010di pritisak javnosti, \u017eenskih grupa i organizacija, \u017eena u okviru politi\u010dkih partija, ali i udru\u017eivanje \u017eena i izvan politi\u010dkih partija u interesne grupe i profesionalne asocijacije, kako bi na taj na\u010din pove\u0107ale prisutnost i lobirale za pobolj\u0161anje predstavljanja sopstvenih stavova i interesa u politici, ali i u svim sferama \u017eivota.<\/span><\/p>\nOpis problema<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n\u017dene na rukovode\u0107im mjestima<\/b><\/span><\/p>\nU cijelom regionu, pa tako i Srbiji \u017eene zauzimaju neznatan broj rukovode\u0107ih mjesta. U Srbiji prema nekim istra\u017eivanjima taj broj manji je od 15 odsto. Me\u0111utim, problem se javlja jer su skoro svim \u017eenama koje se nalaze na rukovode\u0107im mjestima, dodjeljene odgovornosti za dru\u0161tveno-kulturne funkcije ( dru\u0161tvena pitanja, zdravstvo \u017eena i djece, sport, mladi, stari, obrazovanje, nauka, kultura, rad), dok je znatno manjem broju \u017eena povjerena ekonomija ili osnovne funkcije. \u017dene generalno popunjavaju administrativne pozicije i u\u010destvuju u odlu\u010divanju kad su na dnevnom redu pitanja vezana za \u017eene. Tako\u0111e, niti se policija, niti vojska smatraju zanimanjima pogodnim za \u017eene.<\/span><\/p>\nDru\u0161tveni izazovi za u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politici<\/b><\/span><\/p>\n<\/b>Pored formalnih barijera, u Srbiji su i dalje pristutna tradicionalna shvatanja i predrasude o mjestu \u017eena u dru\u0161tvu, koja ne samo da uti\u010du na \u017eene da se kandiduju i uklju\u010de u politi\u010dki \u017eivot, nego i na prihvatanje njihove kandidature od strane partijskih kolega, lidera, medija i sponzora. Tako\u0111e mali broj \u017eena bude izabran za kandidovanje na izbornim listama partija, a izabrane \u017eene budu ve\u0107inom na dnu liste. Negativan stav prema kandidovanju \u017eena za politi\u010dke funkcije ima za posledicu stvaranje psiholo\u0161ke barijere kod \u017eena, koja se manifestuje gubitkom samopouzdanja, liderskih ambicija i \u017eeljom za pomocijom u politi\u010dkim krugovima.<\/span><\/p>\nPredlozi za prevazila\u017eenje ovog problema<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n<\/a><\/p>\nPravni i institucionalni okvir: <\/b><\/span>Iako su uspostavljeni zakoni i institucije za pove\u0107anje rodne ravnopravnosti, potrebno je da se dosta uradi na prakti\u010dnom planu. U cilju prevazila\u017eenja rodnih predrasuda i stereotipa, zakoni o ravnopravnosti polova i njihova primjena zahtjevaju ve\u0107u podr\u0161ku. <\/span>U\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politici treba da bude zasnovano na sna\u017enim zakonima i institucijama, pri \u010demu su zakoni o rodnoj ravnopravnosti uskla\u0111eni sa izbornim zakonima, a resursi dostupni i rezultati se prate tako da se politike koje promovi\u0161u \u017eene u politici efikasno sprovode.<\/p>\nPrivremene posebne mjere (kao \u0161to su kvote) i odre\u0111ena vrsta izbornog sistema (kao \u0161to je proporcionalna zastupljenosti) mogu ispraviti disbalanse u politi\u010dkoj zastupljenosti. Imaju\u0107i u vidu da sistem kvota postoji u Srbiji, ali i da zakonska kvota od 30 odsto poslani\u010dkih mjesta za manje zastupljen pol jo\u0161 nije dostignuta, treba uzeti u obzir da je to posledica nepotpunih zakonskih re\u0161enja, koja omogu\u0107avaju da se nominalno ustanovljene kvote fakti\u010dki ne po\u0161tuju. Da bi sistem izbornih rodnih kvota bio efikasan, pre svega neophodno je obezbjediti sprovo\u0111enje u praksi, a od zna\u010daja je i kakva su partijska pravila koja reguli\u0161u redosljed mu\u0161kih i \u017eenskih kandidata, kao i to da li su liste otvorene ili zatvorene. Vlada mora biti odgovorna prema nacionalnom zakonodavstvu u oblasti ravnopravnosti polova, \u0161to zahtijeva nadzor od strane organizacija civilnog dru\u0161tva. Pored toga, politi\u010dke partije treba da promovi\u0161u ravnopravnu zastupljenost i u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politici, ali i u svim sferama \u017eivota.<\/p>\n
Mehanizmi i strategije za promovisanje u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u politici: <\/b><\/span>U Srbiji, kao i regionu potrebno je izgraditi politi\u010dku kulturu koja \u0107e bolje da reaguje na rodnu ravnopravnost i pitanja i probleme rodne ravnopravnosti. <\/span>Klju\u010dno jeste da se osigura da partijske liste po\u0161tuju sistem kvota, da stavljaju \u017eene visko na partijskim listama i odgovornim pozicijama, da bi ovo bilo djelotvorno, neophodno je temeljno pra\u0107enje. Ogranci \u017eena u partijama mogu da uti\u010du na partijske platforme i politike, i mogu podsta\u0107i u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politici. Kandidatkinjima, tako\u0111e treba ve\u0107i pristup fondovima, medijima i podr\u0161ka u promovisanju kandidatura.<\/p>\nPored toga, potrebno je kako promovisati, tako i raditi na prakti\u010dnim mjerama i politici za promovisanje ravnote\u017ee izme\u0111u privatnog i poslovnog \u017eivota koje su potrebne radi stavaranja podsticajnog okru\u017eenja za \u017eene da bi se bavile politikom. Ovo uklju\u010duje zakone koji promovi\u0161u ravnopravnu podjelu porodi\u010dnih obaveza, poreske podsticaje, finansijske naknade i roditeljsko odsustvo, prilago\u0111eno li\u010dnim i profesionalnim potrebama \u017eena da bi im se pru\u017eila mogu\u0107nost da budu aktivnije u politi\u010dkom \u017eivotu<\/p>\n
Mediji i organizacije civilnog dru\u0161tva: <\/b><\/span>U cilju prevazila\u017eenja izme\u0111u navedenog napisanog, zakonskog i institucialnog okvira, i prakti\u010dnog, najve\u0107u ulogu mogu i trebaju da odigraju mediji i organizacije civilnog dru\u0161tva. <\/span>Savezi i umre\u017eavanje za u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politici mogu obezbijediti solidarnost i znanje, ali i istovremeno obezbijediti provjeru realne situacije.<\/p>\nKlju\u010dna strategija za podizanje svijesti, ukidanje stereotipa, i promjenu kulturnih stavova prema \u017eenama u politi\u010dkom \u017eivotu jeste uspostavljanje partnerstva sa medijima. Mediji oblikuju percepciju javnosti o ravnopravnosti polova i u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u politici, ali takodje, putem realne predstave u medijima mo\u017ee se do\u0107i do zaklju\u010daka o stvarnom stanju, ali i promjenama koje su potrebne u ovoj sferi.<\/p>\n
[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab3]<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/2015-10-12-17.26.59-150x150.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/2015-10-12-17.47.38-150x150.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/2015-10-12-18.15.41-150x150.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/2015-10-13-18.14.53-150x150.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/2015-10-13-19.32.08-150x150.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/IMG-20151014-WA0002-150x150.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/IMG-20151014-WA0004-150x150.jpg\")
<\/a><\/p>\n[\/tabgarb]<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Poziv za sljede\u0107u generaciju, koja \u0107e se okupiti u septembru u Novom Sadu, mo\u017eete pogledati<\/strong>OVDJE<\/a>.<\/p>\n U \u017eelji da vam pribli\u017eimo pojam manjina i probleme sa kojima se susre\u0107u, razgovarali smo sa Vanjom Dejanovi\u0107,<\/strong> apsolventkinjom Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i volonterkom Beogradskog centra za ljudska prava.<\/p>\n Ko sve spada u manjinske grupe?<\/strong><\/p>\n \u2212 Pomen rije\u010di manjine ve\u0107inu ljudi asocira na pripadnike nacionalnih manjina.<\/a> Me\u0111utim, pored nacionalnih manjina, u manjinske grupe ubrajamo i osobe sa invaliditetom, pripadnike LGBT populacije, \u017eene, radnike, odnosno svakog pojedinca \u010dija su prava ugro\u017eena samo zato \u0161to se taj pojedinac po ne\u010demu izdvaja iz ve\u0107ine.<\/p>\n Kao polaznica ovog programa imala si priliku da se upozna\u0161 sa problemima manjinskih grupa u Srbiji. Sa kakvim problemima se to pripadnici manjina svakodnevno susre\u0107u?<\/strong><\/p>\n \u2212 Ako uzmemo za primjer osobe sa invaliditetom, ugro\u017eenost njihovih prava kre\u0107e prvenstveno od toga \u0161to nemaju omogu\u0107en pristup svakoj ustanovi. Dakle, uskra\u0107eno im je jedno od osnovnih ljudskih prava \u2212 pravo na kretanje. S druge strane, svaka ustanova treba da zapo\u0161ljava osobe sa invaliditetom, a to u praksi nije ispunjeno. Sve to dovodi do nerazumijevanja od strane drugih ljudi koji nemaju priliku biti okru\u017eeni tim osobama, pa i ne vide da ih i sami ponekad diskrimini\u0161u. Problemi manjina razlikuju od sredine do sredine. Tako, na primjer, u Vojvodini kao multikulturalnoj sredini postoji problem nedostatka sudskih tuma\u010da. To dovodi do problema prilikom vo\u0111enja sudskih postupaka jer stranke ne mogu ostvariti svoje zahtjeve na maternjem jeziku.<\/p>\n Jedna od obaveza svakog u\u010desnika programa jeste i vr\u0161nja\u010dka edukacija. Na koji na\u010din planira\u0161 sprovesti ovaj zadatak?<\/strong><\/p>\n \u2212 Moja zamisao vr\u0161nja\u010dke edukacije jeste odr\u017eavanje predavanja kroz interakciju sa u\u010denicima srednjih \u0161kola. Smatram da je to najpogodnija grupa od koje treba krenuti. Vrlo je va\u017eno da mladi budu svjesni problema koji ih okru\u017euju, kao i problema sa kojima se susre\u0107u njihovi vr\u0161njaci. \u017delja mi je da ih kroz ovu edukaciju podstaknem da nastave ovo \u0161to smo mi po\u010deli.<\/p>\n Napomenula si da je od svih aktivnosti tokom seminara \u201eForum teatar\u201d ostavio najve\u0107i utisak na tebe . \u0160ta predstavlja \u201eForum teatar\u201d?<\/strong><\/p>\n \u2212 Forum teatar je kreativni oblik igre koji uklju\u010duje i glumce i gledaoce. U pitanju je \u201eteatar potla\u010denih\u201d koji za cilj ima da nas stavi u uloge drugih ljudi kako bismo shvatili da se svako od nas vrlo lako mo\u017ee na\u0107i u nekoj od situacija iz \u017eivota potla\u010denih. Od nas se o\u010dekivalo da kroz aktivno u\u010de\u0161\u0107e publike poku\u0161amo do\u0107i do realnog rje\u0161enja konkretne situacije. Ja sam bila stavljena u situaciju djevojke koja nema jednu ruku i na trenutak sam mogla osjetiti kako je to kada te \u010dlanovi grupe isklju\u010duju iz zajedni\u010dkih aktivnosti jer smatraju da im ne mo\u017ee\u0161 biti od koristi.<\/p>\n Glavni cilj programa jeste formiranje mre\u017ee mladih branitelja i braniteljki manjinskih prava. Od kakvog je zna\u010daja jedna takva mre\u017ea, kako za pripadnike manjina tako i za mlade pravnike?<\/strong><\/p>\n \u2212 Ovu mre\u017eu \u010dini\u0107e pravnici iz svih dijelova Srbije koji \u017eele biti stru\u010dni za razli\u010dita pitanja u vezi sa pravima manjina, ali i kr\u0161enja tih prava. Cilj je da, sutra kada pripadnici manjinskih grupa tra\u017ee na\u0161u pomo\u0107,\u00a0 mo\u017eemo da ih shvatimo i pomognemo im. Ovo je, tako\u0111e, jedan od na\u010dina da manjinske grupe budu u kontaktu sa za\u0161titnicima svojih prava.<\/p>\n Dio programa jeste i medijsko pojavljivanje svakog od u\u010desnika. Kako mediji mogu uticati na pobolj\u0161anje manjinskih prava?<\/strong><\/p>\n \u2212 Ideja je da putem medija probudimo svijest kod ljudi, da uka\u017eemo na postojanje onih \u010dija su prava ugro\u017eena jer su druga\u010diji i da mi kao pojedinci mo\u017eemo uticati na to da se takva negativna praksa ne pojavljuje.<\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>\n [tabgarb=tab2]<\/p>\n Predlog prakti\u010dne politike: Pove\u0107anje u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u politici<\/b><\/span><\/span><\/p>\n O u\u010de\u0161\u0107u \u017eena u politici<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n Rodna ravnopravnost kao preduslov demokratizacije jednog dru\u0161tva podrazumjeva jednako u\u010de\u0161\u0107e mu\u0161karaca i \u017eena u svim oblastima \u017eivota. Uspostavljanje rodne ravnote\u017ee obuhvata ostvarivanje jednakih radnih prava, eliminisanja svih oblika diskriminacije, pru\u017eanjem iste mogu\u0107nosti i jednom i drugom polu, bez davanja prioriteta, i u tom smislu razbijanje rodnih predrasuda i stereotipa.<\/span><\/p>\n U\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politici je me\u0111unarodno priznato pravo iz domena ljudskih prava. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije \u017eena predvi\u0111a ravnopravnost izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena u pogledu, pristupa i mogu\u0107nosti u politi\u010dkom i javnom \u017eivotu, uklju\u010duju\u0107i pravo glasanja i kandidovanja na izborima.<\/span><\/p>\n Svjedoci smo da se polo\u017eaj i u\u010de\u0161\u0107e \u017eena znatno pobolj\u0161alo u poslednjoj deceniji. Jedan veliki broj \u017eena danas u\u010destvuje u procesima odlu\u010divanja, kao parlametarke, \u010dlanice politi\u010dkih partija, vi\u0161e dr\u017eavne slu\u017ebenice, predstavnice civilnog dru\u0161tva i na drugim mjestima. Me\u0111utim nijedna zemlja u regionu, pa tako ni Srbija nije dostigla rodni balans u tijelima odlu\u010divanja na visokom nivou. Stanje nije zadovoljavaju\u0107e imaju\u0107i u vidu da zakonska kvota od 30 odsto poslani\u010dkih mjesta za manje zastupljen pol, jo\u0161 nije dostignuta. Opis problema<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n \u017dene na rukovode\u0107im mjestima<\/b><\/span><\/p>\n U cijelom regionu, pa tako i Srbiji \u017eene zauzimaju neznatan broj rukovode\u0107ih mjesta. U Srbiji prema nekim istra\u017eivanjima taj broj manji je od 15 odsto. Me\u0111utim, problem se javlja jer su skoro svim \u017eenama koje se nalaze na rukovode\u0107im mjestima, dodjeljene odgovornosti za dru\u0161tveno-kulturne funkcije ( dru\u0161tvena pitanja, zdravstvo \u017eena i djece, sport, mladi, stari, obrazovanje, nauka, kultura, rad), dok je znatno manjem broju \u017eena povjerena ekonomija ili osnovne funkcije. \u017dene generalno popunjavaju administrativne pozicije i u\u010destvuju u odlu\u010divanju kad su na dnevnom redu pitanja vezana za \u017eene. Tako\u0111e, niti se policija, niti vojska smatraju zanimanjima pogodnim za \u017eene.<\/span><\/p>\n Dru\u0161tveni izazovi za u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politici<\/b><\/span><\/p>\n <\/b>Pored formalnih barijera, u Srbiji su i dalje pristutna tradicionalna shvatanja i predrasude o mjestu \u017eena u dru\u0161tvu, koja ne samo da uti\u010du na \u017eene da se kandiduju i uklju\u010de u politi\u010dki \u017eivot, nego i na prihvatanje njihove kandidature od strane partijskih kolega, lidera, medija i sponzora. Tako\u0111e mali broj \u017eena bude izabran za kandidovanje na izbornim listama partija, a izabrane \u017eene budu ve\u0107inom na dnu liste. Negativan stav prema kandidovanju \u017eena za politi\u010dke funkcije ima za posledicu stvaranje psiholo\u0161ke barijere kod \u017eena, koja se manifestuje gubitkom samopouzdanja, liderskih ambicija i \u017eeljom za pomocijom u politi\u010dkim krugovima.<\/span><\/p>\n Predlozi za prevazila\u017eenje ovog problema<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n <\/a><\/p>\n Pravni i institucionalni okvir: <\/b><\/span>Iako su uspostavljeni zakoni i institucije za pove\u0107anje rodne ravnopravnosti, potrebno je da se dosta uradi na prakti\u010dnom planu. U cilju prevazila\u017eenja rodnih predrasuda i stereotipa, zakoni o ravnopravnosti polova i njihova primjena zahtjevaju ve\u0107u podr\u0161ku. <\/span>U\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politici treba da bude zasnovano na sna\u017enim zakonima i institucijama, pri \u010demu su zakoni o rodnoj ravnopravnosti uskla\u0111eni sa izbornim zakonima, a resursi dostupni i rezultati se prate tako da se politike koje promovi\u0161u \u017eene u politici efikasno sprovode.<\/p>\n Privremene posebne mjere (kao \u0161to su kvote) i odre\u0111ena vrsta izbornog sistema (kao \u0161to je proporcionalna zastupljenosti) mogu ispraviti disbalanse u politi\u010dkoj zastupljenosti. Imaju\u0107i u vidu da sistem kvota postoji u Srbiji, ali i da zakonska kvota od 30 odsto poslani\u010dkih mjesta za manje zastupljen pol jo\u0161 nije dostignuta, treba uzeti u obzir da je to posledica nepotpunih zakonskih re\u0161enja, koja omogu\u0107avaju da se nominalno ustanovljene kvote fakti\u010dki ne po\u0161tuju. Da bi sistem izbornih rodnih kvota bio efikasan, pre svega neophodno je obezbjediti sprovo\u0111enje u praksi, a od zna\u010daja je i kakva su partijska pravila koja reguli\u0161u redosljed mu\u0161kih i \u017eenskih kandidata, kao i to da li su liste otvorene ili zatvorene. Vlada mora biti odgovorna prema nacionalnom zakonodavstvu u oblasti ravnopravnosti polova, \u0161to zahtijeva nadzor od strane organizacija civilnog dru\u0161tva. Pored toga, politi\u010dke partije treba da promovi\u0161u ravnopravnu zastupljenost i u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politici, ali i u svim sferama \u017eivota.<\/p>\n Mehanizmi i strategije za promovisanje u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u politici: <\/b><\/span>U Srbiji, kao i regionu potrebno je izgraditi politi\u010dku kulturu koja \u0107e bolje da reaguje na rodnu ravnopravnost i pitanja i probleme rodne ravnopravnosti. <\/span>Klju\u010dno jeste da se osigura da partijske liste po\u0161tuju sistem kvota, da stavljaju \u017eene visko na partijskim listama i odgovornim pozicijama, da bi ovo bilo djelotvorno, neophodno je temeljno pra\u0107enje. Ogranci \u017eena u partijama mogu da uti\u010du na partijske platforme i politike, i mogu podsta\u0107i u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politici. Kandidatkinjima, tako\u0111e treba ve\u0107i pristup fondovima, medijima i podr\u0161ka u promovisanju kandidatura.<\/p>\n Pored toga, potrebno je kako promovisati, tako i raditi na prakti\u010dnim mjerama i politici za promovisanje ravnote\u017ee izme\u0111u privatnog i poslovnog \u017eivota koje su potrebne radi stavaranja podsticajnog okru\u017eenja za \u017eene da bi se bavile politikom. Ovo uklju\u010duje zakone koji promovi\u0161u ravnopravnu podjelu porodi\u010dnih obaveza, poreske podsticaje, finansijske naknade i roditeljsko odsustvo, prilago\u0111eno li\u010dnim i profesionalnim potrebama \u017eena da bi im se pru\u017eila mogu\u0107nost da budu aktivnije u politi\u010dkom \u017eivotu<\/p>\n Mediji i organizacije civilnog dru\u0161tva: <\/b><\/span>U cilju prevazila\u017eenja izme\u0111u navedenog napisanog, zakonskog i institucialnog okvira, i prakti\u010dnog, najve\u0107u ulogu mogu i trebaju da odigraju mediji i organizacije civilnog dru\u0161tva. <\/span>Savezi i umre\u017eavanje za u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u politici mogu obezbijediti solidarnost i znanje, ali i istovremeno obezbijediti provjeru realne situacije.<\/p>\n Klju\u010dna strategija za podizanje svijesti, ukidanje stereotipa, i promjenu kulturnih stavova prema \u017eenama u politi\u010dkom \u017eivotu jeste uspostavljanje partnerstva sa medijima. Mediji oblikuju percepciju javnosti o ravnopravnosti polova i u\u010de\u0161\u0107a \u017eena u politici, ali takodje, putem realne predstave u medijima mo\u017ee se do\u0107i do zaklju\u010daka o stvarnom stanju, ali i promjenama koje su potrebne u ovoj sferi.<\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>\n [tabgarb=tab3]<\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"<\/a><\/p>\n<\/a><\/p>\n
\nNephodnost i zna\u010daj promjena u ovoj oblasti ne mjeri se samo pove\u0107anim brojem \u017eena, ve\u0107 je od podjednakog zna\u010daja, reprezentacija u smislu uva\u017eavanja njihovih stavova i mi\u0161ljenja u procesima odlu\u010divanja. S obzirom na to od velike je va\u017enosti prihvatanje ideje politi\u010dke jednakosti kako od strane politi\u010dke elite, tako i od strane \u0161ire javnosti. Tome svakako mo\u017ee doprinjeti ja\u010di pritisak javnosti, \u017eenskih grupa i organizacija, \u017eena u okviru politi\u010dkih partija, ali i udru\u017eivanje \u017eena i izvan politi\u010dkih partija u interesne grupe i profesionalne asocijacije, kako bi na taj na\u010din pove\u0107ale prisutnost i lobirale za pobolj\u0161anje predstavljanja sopstvenih stavova i interesa u politici, ali i u svim sferama \u017eivota.<\/span><\/p>\n<\/a> <\/a> <\/a> <\/a> <\/a> <\/a> <\/a><\/p>\n