![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Alisa-Jevtovi\u0107-150x150.jpg\")
<\/p>\nAlisa Jevtovi\u0107<\/p>\n<\/div>\n
[tabgarb]<\/p>\n
tab1=Essay=active
\ntab2=Media Activity
\ntab3=Peer to Peer Education
\n[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab1]<\/p>\n
<\/p>\n
Ne(formalno) obrazovanje za studente<\/a><\/h2>\nUprkos \u010dinjenici da problematika ljudskih i manjinskih prava postaje sve popularnija kako u svetskom, tako i doma\u0107em javnom diskursu, mladi studenti aktivisti u Srbiji – a me\u0111u njima prvenstveno pravnici i politikolozi – i dalje pre\u010desto ostaju uskra\u0107eni za \u010ditav dijapazon prakti\u010dnih znanja i sticanja savremene, pragmati\u010dne edukacije kada je ova goru\u0107a tema u pitanju.<\/p>\n
Kroz \u010ditav tok svog formalnog obrazovanja, na\u0161im studentima se retko kada pru\u017ea prilika da se kroz seminare, neformalnu vr\u0161nja\u010dku edukaciju i neposrednu komunikaciju sa ugro\u017eenim grupama direktno poistovete sa svakodnevnim problemima ugro\u017eenih manjina. Umesto da se podsti\u010de razvijanje jedne osves\u0107ene, li\u010dne empatije, studenti na\u017ealost i dalje ve\u0107inu saznanja o ljudskim i manjinskim pravima sti\u010du u univerzitetskom vakuumu. U takvim okolnostima, prirodno je da i sve probleme sa kojima se na taj nacin upoznaju, studenti mogu da artikuli\u0161u isklju\u010divo na jedan apstraktan, \u2018knji\u0161ki\u2019, depersonalizovan na\u010din.<\/p>\n
Nadome\u0161tanje ovih i sli\u010dnih falinki tradicionalnog obrazovnog sistema jedan je od osnovnih ciljeva niza doma\u0107ih nevladinih organizacija, posve\u0107enih izu\u010davanju i promovisanju problema ljudskih i manjinskih prava. Pored alarmiranja javnosti o u\u010destalim i zna\u010dajnim povredama ustavom zagarantovanih prava socijalno ugro\u017eenih grupa, ove NVO omogu\u0107avaju studentima da, putem javnih skupova, seminara i nekonvencionalnih metoda i tehnika pro\u0161ire svoje teorijsko, kao i da (verovatno po prvi put tokom studiranja) steknu prakti\u010dno znanje o kompleksnom pravnom statusu manjina. Takve organizacije mogu biti od izuzetnog zna\u010daja za profesionalni napredak mladih pravnika i politikologa tokom studiranja, te je za njih zna\u010dajno pomenuti novi projekat Omladinskog odbora za obrazovanje, osnovan upravo sa tim ciljem.<\/p>\n
Omladinski odbor za obrazovanje (Institut za Evropske poslove) <\/strong>ove godine je pokrenuo pilot projekat Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji, uz podr\u0161ku organizacije Civil Rights Defenders<\/strong>, sa idejom da se svaka slede\u0107a sezona projekta odrzava u drugom gradu. U\u010desnici programa su prevashodno studenti i diplomci politickih nauka i prava, dok je osnovni cilj seminara upravo sticanje prakti\u010dnog znanja o razli\u010ditim doma\u0107im manjinskim grupama i njihovim raznorodnim pravnim i socioekonomskim problemima.<\/p>\nPored op\u0161teg upoznavanja sa predmetom ljudskih prava, studenti tokom seminara dobijaju priliku i da se bli\u017ee upoznaju sa dru\u0161tvenim i legislativnim nevoljama sa kojima se susre\u0107u LGBT zajednica, romska populacija kao i razli\u010dite verske i nacionalne manjine. U\u010desnicima je ovom prilikom omogu\u0107eno i neposredno upoznavanje sa radom dr\u017eavnih institucija. Za vreme odr\u017eavanja ovogodi\u0161njeg seminara u Novom Sadu, participanti su imali retko pru\u017eenu priliku da razgovaraju sa pokrajinskom ombudsmankom o raznovrsnim izazovima koje name\u0107e njena pozicija, kao i da razmene iskustva sa sudijama Osnovnog suda u Novom Sadu.<\/p>\n
Obzirom da je cilj projekta upravo direktno su\u010deljavanje u\u010desnika sa problemima manjinskih grupa u Srbiji, fokus organizatora prilikom izbora u\u010desnika, pored njihove biografije, motiva i fakultetskih uspeha bila je i njihova nacionalnost. Tako okupljaju\u0107i studente prava i politickih nauka razli\u010ditog porekla, i sami u\u010desnici projekta predstavaljali su mikrokosmos srpskog dru\u0161tva i odnosa prema pravima manjina. Studenti su kroz \u010ditav tok projekta identifikovali specifi\u010dne vidove diskriminacije sa kojima se njihove manjinske grupe svakodnevno suo\u010davaju, kao i razvijali proaktivne na\u010dine da se tim problemima ubudu\u0107e pristupi. Prilikom posete skup\u0161tini AP Vojvodine, svi participanti su dobili priliku i da se iz prve ruke upoznaju sa stanjem nacionalnih manjina u Vojvodini, i saznaju na koje ta\u010dno na\u010dine lokalni organi vlasti obezbe\u0111uju funkcionisanje ove izrazito multikulturne sredine.<\/p>\n
Kako su u svom pristupu problemu ljudskih prava nevladine organizacije daleko manje ograni\u010dene u vidu tehnike i predmeta u odnosu na uobi\u010dajenu fakultetsku nastavu, jasan je zna\u010daj koji mogu imati na ambiciozne pravnike i politikologe. Na kraju dana, u ne tako dalekoj buducnosti upravo \u0107e se od ovih mladih aktivista o\u010dekivati da budu prva linija odbrane diskriminisanih grupa u Srbiji, te bi trebalo da bude prirodna tendencija univerziteta da relevantna znanja i metodologiju NVO poku\u0161aju inkorporirati i u svoj kurikulum.<\/p>\n
Jedna takva uspe\u0161na inicijativa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je svakako Pravna klinika za izbegli\u010dko pravo i pravo azilanata<\/strong>, koju ve\u0107 du\u017ei niz godina fakultet organizuje u saradnji sa kancelarijom UNHCR-a u Beogradu. Iako je u\u010destvovanje na Klinici na pre svega na dobrovoljnoj bazi, me\u0111u studentima svake godine vlada interesovanje za ovaj dvosemestralni program, \u010diju nastavu uporedo sa predava\u010dima sa Pravnog fakulteta obavljaju i stru\u010dnjaci iz UNHCR kao i drugih relevantnih nevladinih organizacija. Nakon savladavanja teorijskih osnova, studentima je organizovan prakti\u010dni rad u doma\u0107im NVO koje se bave upravo pravnom za\u0161titom tra\u017eilaca azila, izbeglica kao i interno raseljenih lica. Program takodje predvi\u0111a posetu UNHCR-u, Centrima za azil, Kancelariji za azil kao i drugih relevantnih instititucija.<\/p>\nAutorke teksta: Alisa Jevtovi\u0107 i Jasmina Usainovi\u0107<\/p>\n
<\/div>\n <\/p>\n
[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab2]<\/p>\n
Polo\u017eaj slepih i slabovidih ljudi prilikom zapo\u0161ljavanja<\/h2>\n
U Republici Srbiji trenutno \u017eivi oko 12.000 slepih i slabovidih osoba, od kojih velika ve\u0107ina nije zaposlena. Iako su konkretne statistike u oblasti zaposlenja osoba sa invaliditetom izrazito retke, stariji podatak koji se \u010desto citira je da je svega oko 12% \u010dlanova Saveza slepih Srbije stalno zaposleno. Me\u0111utim, ako je sude\u0107i prema novijim izjavama \u010delnika Saveza slepih, i uprkos bitnim novim inicijativama kako na zakonodavnom tako i obrazovnom planu, ova situacija se u poslednjih nekoliko godina nije zna\u010dajno pobolj\u0161ala. Prilikom obele\u017eavanja ovogodi\u0161njeg Me\u0111unarodnog dana Belog \u0161tapa, Predsednik Republi\u010dkog saveza, Milan Sto\u0161i\u0107, naveo je zapo\u0161ljavanje i obrazovanje kao dva najve\u0107a problema sa kojima se ova ugro\u017eena kategorija dru\u0161tva i dalje svakodnevno suo\u010dava.<\/p>\n
Nakon vi\u0161egodi\u0161njeg zalaganja i lobiranja, 2009. godine je kona\u010dno usvojen Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo\u0161ljavanju osoba sa invaliditetom. Cilj ovog legislativnog akta bio je da stvori uslove i za efikasno uklju\u010divanje slepih i slabovidih osoba na tr\u017eiste rada. Sa tim ciljem, a po uzoru na pravna re\u0161enja iz zemalja Evropske Unije, uvedena je obaveza svakog poslodavca sa preko 20 zaposlenih da zaposli najmanje jednu osobu sa invaliditetom. Ukoliko iz bilo kog razloga poslodavac ne ispuni ovu obavezu, predvi\u0111ena je nov\u010dana kazna u visini trostrukog iznosa minimalne zarade. Ovako dobijena sredstva se zatim moraju koristiti za razvijanje mera politike zapo\u0161ljavanja osoba sa invaliditetom.<\/p>\n
\u0160est godina kasnije, efikasnost ovog zakona se mo\u017ee ozbiljno dovesti u pitanje. Ministar za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin je izjavio da dr\u017eava \u201cveoma vodi ra\u010duna\u201d kada je rec o zapo\u0161ljavanju osoba sa invaliditetom, me\u0111utim da uprkos svojim naporima, subvencijama i olak\u0161icama poslodavcima, trenutno postoji samo 56 preduze\u0107a u Srbiji koja zapo\u0161ljavaju osobe sa invaliditetom.<\/p>\n
Prema ministru Vulinu, kao i prema Savezu slepih i nekoliko anketa koje su u poslednjih par godina sprovedene me\u0111u slepim i slabovidim osobama, glavni problem predstavljaju prvenstveno predrasude i nerazumevanje poslodavaca, koji se daleko \u010de\u0161\u0107e odlu\u010duju da pla\u0107aju zakonske penale nego da zaposle osobu sa invaliditetom.<\/p>\n
Ono sto na\u017ealost postaje o\u010digledno je da trenutno zakonsko re\u0161enje ne adresira na efikasan na\u010din glavni uzrok nezaposlenja slepih i slabovidih osoba. Stoga verujem da je napore pozitivne zakonske diskriminacije na trzi\u0161tu rada neophodno pro\u0161iriti i normativno-propisanim merama edukativnog karaktera, kao i preformulisati olak\u0161ice ponu\u0111ene preduzetnicima tako da direktno uti\u010du na predrasude koje imaju.<\/p>\n
Obzirom da je ve\u0107ina preduzetnika dokazala da bi radije platila nov\u010danu kaznu nego zaposlila slepu ili slabovidu osobu, o\u010dito je da stigma i predrasude vezane za radnu sposobnost ove ugrozene kategorije jeste ono na \u0161ta prvenstveno treba uticati. Pored edukacije \u0161ire javnosti o potrebama i kompetenciji slepih i slabovidih osoba, verujem da je neophodno te napore i usko specijalizovati i posebno usmeriti ka poslodavcima.<\/p>\n
Kako bi se efikasnije uticalo na poslodavce, verujem da postoje\u0107e zakonsko re\u0161enje (nov\u010dana kazna) treba dopuniti obaveznim kursom koji bi poslodavci morali da poha\u0111aju, a koji bi za cilj imao destigmatizaciju radnih ograni\u010denja slepih i slabovidih osoba. Kurikulum ovakvog kursa Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161lavanje mogla bi kreirati u saradnji sa Republi\u010dkim savezom slepih Srbije, i morao bi biti prilago\u0111en konkretnim predrasudama koje su naju\u010destalije kod poslodavaca.<\/p>\n
Do danas nije sprovedeno nijedno sveobuhvatno istra\u017eivanje me\u0111u poslodavcima koji su platili nov\u010danu kaznu sa ciljem sistematskog definisanja ta\u010dnih razloga zbog kojih odbijaju da zaposle slepe i slabovide osobe. Na osnovu jednog ovakvog istra\u017eivanja (sprovedenih u saradnji sa relevantnim pedagozima), trebalo bi stvoriti kurikulum koji na konkretan i individualan na\u010din nastoji da pristupi otklanjaju datih predrasuda.<\/p>\n
Nadalje, prema istra\u017eivanju iz 2002. godine, poslodavci koji su jednom imali prilike da zaposle osobu o\u0161te\u0107enog vida su spremniji da to ponovo u\u010dine. Verujem i da bi tako\u0111e trebalo prilagoditi olak\u0161ice koje se poslodavcima nude, kako bi dodatno stimulisale makar i privremeno zapo\u0161ljavanje slepih i slabovidih osoba. Postoji nekoliko na\u010dina na koje se to mo\u017ee u\u010diniti. Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje moze stipulisati posebne programe zapo\u0161ljavanja sa poslodavcima, koji uklju\u010duju prakse i probne periode za slepe i slabovide osobe, sa potencijalom dugoro\u010dnog zapo\u0161ljavanja. Tako\u0111e, interesantan eksperimentalni program bio je pokrenut u Britanskoj Kolumbiji, gde je dr\u017eava subvencionisala deo plate slepih i slabovidih osoba u prvih \u0161est meseci. Poslodavac tako ima dodatni podsticaj obzirom da, recimo, \u010dak i da usled sopstvenih predrasuda veruje da radnik ne\u0107e dovoljno dobro obavljati posao, ima\u0107e \u2018dodatnog\u2019, subvencionisanog radnika punih \u0161est meseci, tokom kojih on ima mogucnost da doka\u017ee svoj potencijal i opseg svojih radnih sposobnosti.<\/p>\n
Iako pozitivna diskriminacija pri zapo\u0161ljavanju svakako nije univerzalno prihva\u0107ena kao pozitivan koncept, u Republici Srbiji on ne dobija ni odgovaraju\u0107u priliku da sudimo njegovoj efikasnosti. Stoga verujem da je, umesto proste transplatacije pravnih re\u0161enja iz razvijenijih zemalja, za njegovo o\u017eivljavanje neophodno suo\u010diti se sa potencijalno specifi\u010dnim uzrocima visoke stope nezaposlenosti slepih i slabovidih osoba, te propisati zakonski sankcionisane kurseve reedukacije doma\u0107ih poslovo\u0111a, kao i predvideti dodatne olak\u0161ice koje bi ih mogle motivisati da u po\u010detku barem privremeno daju \u0161ansu slepim i slabovidim osobama da doka\u017eu svoj potencijal na tr\u017ei\u0161tu rada.<\/p>\n
[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab3]<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/IMG_20151223_133242-150x150.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/IMG_20151223_125535-150x150.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/IMG_20151223_125533-150x150.jpg\")
<\/a><\/p>\n[\/tabgarb]<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pored op\u0161teg upoznavanja sa predmetom ljudskih prava, studenti tokom seminara dobijaju priliku i da se bli\u017ee upoznaju sa dru\u0161tvenim i legislativnim nevoljama sa kojima se susre\u0107u LGBT zajednica, romska populacija kao i razli\u010dite verske i nacionalne manjine. U\u010desnicima je ovom prilikom omogu\u0107eno i neposredno upoznavanje sa radom dr\u017eavnih institucija. Za vreme odr\u017eavanja ovogodi\u0161njeg seminara u Novom Sadu, participanti su imali retko pru\u017eenu priliku da razgovaraju sa pokrajinskom ombudsmankom o raznovrsnim izazovima koje name\u0107e njena pozicija, kao i da razmene iskustva sa sudijama Osnovnog suda u Novom Sadu.<\/p>\n
Obzirom da je cilj projekta upravo direktno su\u010deljavanje u\u010desnika sa problemima manjinskih grupa u Srbiji, fokus organizatora prilikom izbora u\u010desnika, pored njihove biografije, motiva i fakultetskih uspeha bila je i njihova nacionalnost. Tako okupljaju\u0107i studente prava i politickih nauka razli\u010ditog porekla, i sami u\u010desnici projekta predstavaljali su mikrokosmos srpskog dru\u0161tva i odnosa prema pravima manjina. Studenti su kroz \u010ditav tok projekta identifikovali specifi\u010dne vidove diskriminacije sa kojima se njihove manjinske grupe svakodnevno suo\u010davaju, kao i razvijali proaktivne na\u010dine da se tim problemima ubudu\u0107e pristupi. Prilikom posete skup\u0161tini AP Vojvodine, svi participanti su dobili priliku i da se iz prve ruke upoznaju sa stanjem nacionalnih manjina u Vojvodini, i saznaju na koje ta\u010dno na\u010dine lokalni organi vlasti obezbe\u0111uju funkcionisanje ove izrazito multikulturne sredine.<\/p>\n
Kako su u svom pristupu problemu ljudskih prava nevladine organizacije daleko manje ograni\u010dene u vidu tehnike i predmeta u odnosu na uobi\u010dajenu fakultetsku nastavu, jasan je zna\u010daj koji mogu imati na ambiciozne pravnike i politikologe. Na kraju dana, u ne tako dalekoj buducnosti upravo \u0107e se od ovih mladih aktivista o\u010dekivati da budu prva linija odbrane diskriminisanih grupa u Srbiji, te bi trebalo da bude prirodna tendencija univerziteta da relevantna znanja i metodologiju NVO poku\u0161aju inkorporirati i u svoj kurikulum.<\/p>\n
Jedna takva uspe\u0161na inicijativa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je svakako Pravna klinika za izbegli\u010dko pravo i pravo azilanata<\/strong>, koju ve\u0107 du\u017ei niz godina fakultet organizuje u saradnji sa kancelarijom UNHCR-a u Beogradu. Iako je u\u010destvovanje na Klinici na pre svega na dobrovoljnoj bazi, me\u0111u studentima svake godine vlada interesovanje za ovaj dvosemestralni program, \u010diju nastavu uporedo sa predava\u010dima sa Pravnog fakulteta obavljaju i stru\u010dnjaci iz UNHCR kao i drugih relevantnih nevladinih organizacija. Nakon savladavanja teorijskih osnova, studentima je organizovan prakti\u010dni rad u doma\u0107im NVO koje se bave upravo pravnom za\u0161titom tra\u017eilaca azila, izbeglica kao i interno raseljenih lica. Program takodje predvi\u0111a posetu UNHCR-u, Centrima za azil, Kancelariji za azil kao i drugih relevantnih instititucija.<\/p>\n Autorke teksta: Alisa Jevtovi\u0107 i Jasmina Usainovi\u0107<\/p>\n <\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>\n [tabgarb=tab2]<\/p>\n U Republici Srbiji trenutno \u017eivi oko 12.000 slepih i slabovidih osoba, od kojih velika ve\u0107ina nije zaposlena. Iako su konkretne statistike u oblasti zaposlenja osoba sa invaliditetom izrazito retke, stariji podatak koji se \u010desto citira je da je svega oko 12% \u010dlanova Saveza slepih Srbije stalno zaposleno. Me\u0111utim, ako je sude\u0107i prema novijim izjavama \u010delnika Saveza slepih, i uprkos bitnim novim inicijativama kako na zakonodavnom tako i obrazovnom planu, ova situacija se u poslednjih nekoliko godina nije zna\u010dajno pobolj\u0161ala. Prilikom obele\u017eavanja ovogodi\u0161njeg Me\u0111unarodnog dana Belog \u0161tapa, Predsednik Republi\u010dkog saveza, Milan Sto\u0161i\u0107, naveo je zapo\u0161ljavanje i obrazovanje kao dva najve\u0107a problema sa kojima se ova ugro\u017eena kategorija dru\u0161tva i dalje svakodnevno suo\u010dava.<\/p>\n Nakon vi\u0161egodi\u0161njeg zalaganja i lobiranja, 2009. godine je kona\u010dno usvojen Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo\u0161ljavanju osoba sa invaliditetom. Cilj ovog legislativnog akta bio je da stvori uslove i za efikasno uklju\u010divanje slepih i slabovidih osoba na tr\u017eiste rada. Sa tim ciljem, a po uzoru na pravna re\u0161enja iz zemalja Evropske Unije, uvedena je obaveza svakog poslodavca sa preko 20 zaposlenih da zaposli najmanje jednu osobu sa invaliditetom. Ukoliko iz bilo kog razloga poslodavac ne ispuni ovu obavezu, predvi\u0111ena je nov\u010dana kazna u visini trostrukog iznosa minimalne zarade. Ovako dobijena sredstva se zatim moraju koristiti za razvijanje mera politike zapo\u0161ljavanja osoba sa invaliditetom.<\/p>\n \u0160est godina kasnije, efikasnost ovog zakona se mo\u017ee ozbiljno dovesti u pitanje. Ministar za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin je izjavio da dr\u017eava \u201cveoma vodi ra\u010duna\u201d kada je rec o zapo\u0161ljavanju osoba sa invaliditetom, me\u0111utim da uprkos svojim naporima, subvencijama i olak\u0161icama poslodavcima, trenutno postoji samo 56 preduze\u0107a u Srbiji koja zapo\u0161ljavaju osobe sa invaliditetom.<\/p>\n Prema ministru Vulinu, kao i prema Savezu slepih i nekoliko anketa koje su u poslednjih par godina sprovedene me\u0111u slepim i slabovidim osobama, glavni problem predstavljaju prvenstveno predrasude i nerazumevanje poslodavaca, koji se daleko \u010de\u0161\u0107e odlu\u010duju da pla\u0107aju zakonske penale nego da zaposle osobu sa invaliditetom.<\/p>\n Ono sto na\u017ealost postaje o\u010digledno je da trenutno zakonsko re\u0161enje ne adresira na efikasan na\u010din glavni uzrok nezaposlenja slepih i slabovidih osoba. Stoga verujem da je napore pozitivne zakonske diskriminacije na trzi\u0161tu rada neophodno pro\u0161iriti i normativno-propisanim merama edukativnog karaktera, kao i preformulisati olak\u0161ice ponu\u0111ene preduzetnicima tako da direktno uti\u010du na predrasude koje imaju.<\/p>\n Obzirom da je ve\u0107ina preduzetnika dokazala da bi radije platila nov\u010danu kaznu nego zaposlila slepu ili slabovidu osobu, o\u010dito je da stigma i predrasude vezane za radnu sposobnost ove ugrozene kategorije jeste ono na \u0161ta prvenstveno treba uticati. Pored edukacije \u0161ire javnosti o potrebama i kompetenciji slepih i slabovidih osoba, verujem da je neophodno te napore i usko specijalizovati i posebno usmeriti ka poslodavcima.<\/p>\n Kako bi se efikasnije uticalo na poslodavce, verujem da postoje\u0107e zakonsko re\u0161enje (nov\u010dana kazna) treba dopuniti obaveznim kursom koji bi poslodavci morali da poha\u0111aju, a koji bi za cilj imao destigmatizaciju radnih ograni\u010denja slepih i slabovidih osoba. Kurikulum ovakvog kursa Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161lavanje mogla bi kreirati u saradnji sa Republi\u010dkim savezom slepih Srbije, i morao bi biti prilago\u0111en konkretnim predrasudama koje su naju\u010destalije kod poslodavaca.<\/p>\n Do danas nije sprovedeno nijedno sveobuhvatno istra\u017eivanje me\u0111u poslodavcima koji su platili nov\u010danu kaznu sa ciljem sistematskog definisanja ta\u010dnih razloga zbog kojih odbijaju da zaposle slepe i slabovide osobe. Na osnovu jednog ovakvog istra\u017eivanja (sprovedenih u saradnji sa relevantnim pedagozima), trebalo bi stvoriti kurikulum koji na konkretan i individualan na\u010din nastoji da pristupi otklanjaju datih predrasuda.<\/p>\n Nadalje, prema istra\u017eivanju iz 2002. godine, poslodavci koji su jednom imali prilike da zaposle osobu o\u0161te\u0107enog vida su spremniji da to ponovo u\u010dine. Verujem i da bi tako\u0111e trebalo prilagoditi olak\u0161ice koje se poslodavcima nude, kako bi dodatno stimulisale makar i privremeno zapo\u0161ljavanje slepih i slabovidih osoba. Postoji nekoliko na\u010dina na koje se to mo\u017ee u\u010diniti. Nacionalna slu\u017eba za zapo\u0161ljavanje moze stipulisati posebne programe zapo\u0161ljavanja sa poslodavcima, koji uklju\u010duju prakse i probne periode za slepe i slabovide osobe, sa potencijalom dugoro\u010dnog zapo\u0161ljavanja. Tako\u0111e, interesantan eksperimentalni program bio je pokrenut u Britanskoj Kolumbiji, gde je dr\u017eava subvencionisala deo plate slepih i slabovidih osoba u prvih \u0161est meseci. Poslodavac tako ima dodatni podsticaj obzirom da, recimo, \u010dak i da usled sopstvenih predrasuda veruje da radnik ne\u0107e dovoljno dobro obavljati posao, ima\u0107e \u2018dodatnog\u2019, subvencionisanog radnika punih \u0161est meseci, tokom kojih on ima mogucnost da doka\u017ee svoj potencijal i opseg svojih radnih sposobnosti.<\/p>\n Iako pozitivna diskriminacija pri zapo\u0161ljavanju svakako nije univerzalno prihva\u0107ena kao pozitivan koncept, u Republici Srbiji on ne dobija ni odgovaraju\u0107u priliku da sudimo njegovoj efikasnosti. Stoga verujem da je, umesto proste transplatacije pravnih re\u0161enja iz razvijenijih zemalja, za njegovo o\u017eivljavanje neophodno suo\u010diti se sa potencijalno specifi\u010dnim uzrocima visoke stope nezaposlenosti slepih i slabovidih osoba, te propisati zakonski sankcionisane kurseve reedukacije doma\u0107ih poslovo\u0111a, kao i predvideti dodatne olak\u0161ice koje bi ih mogle motivisati da u po\u010detku barem privremeno daju \u0161ansu slepim i slabovidim osobama da doka\u017eu svoj potencijal na tr\u017ei\u0161tu rada.<\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>\n [tabgarb=tab3]<\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"Polo\u017eaj slepih i slabovidih ljudi prilikom zapo\u0161ljavanja<\/h2>\n
<\/a> <\/a> <\/a><\/p>\n