![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Enver-Aliu-150x150.jpg\")
<\/p>\nEnver Aliu<\/p>\n<\/div>\n
[tabgarb]<\/p>\n
tab1=Media Activity
\ntab2=Practical Policy=active
\ntab3=Peer to Peer Education
\n[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab1]<\/p>\n
[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab2]<\/p>\n
Predlog prakti\u010dne politike.<\/h2>\n
Ponekad se realiteti koji nisu sasvim identi\u010dni nazivaju politikom ili politi\u010dkim. U ve\u0107ini stranih jezika to je te\u0161ko zapaziti po\u0161to se za sve te realitete koristi jedan termin \u2013 politika. Me\u0111utim u engleskom jeziku postoji \u010dak tri razli\u010dite re\u010di koje se prevode kao politika. To su polity, politics i policy. U osnovi radi se o razlikovanju forme, procesa i sadr\u017eaja.<\/p>\n
Polity ozna\u010dava politi\u010dki poredak neke zajednice (politi\u010dki sistem) odnosno njen institucionalni i normativni sklop. Polity je dakle okvir u kome se odvija politika kao proces i kao kompleks konkretnog odlu\u010divanja. Polity je zapravo re\u010d bliska ili \u010dak identi\u010dna srpskoj \u2013 dr\u017eavno ure\u0111enje.<\/p>\n
U re\u010dnicima engleskog jezika nailazi se uglavnom na razlikovaje pojmova politics i policy, dok se re\u010d polity ne podvodi pod pojam srpske re\u010di politika ve\u0107 \u010de\u0161\u0107e pod izraz dr\u017eavno ure\u0111enje. Stoga nije pogre\u0161no oba zna\u010denja sublimirati i zamisliti ih kao jedinstvenu sferu, i nazvati ih jednostavno politics. Za razliku od ovoga re\u010d policy ima izra\u017eenije specifi\u010dnosti i lak\u0161e je napraviti razliku u odnosu na politics. U nekim drugim tekstovima o politici se pominju samo termini politics i policy kao razli\u010diti modaliteti jednog pojma politika.<\/p>\n
Politics predstavlja sam politi\u010dki proces, nastajanje, izra\u017eavanje, sukob i razre\u0161enje ali i posredovanje interesa u jednoj zajednici. U oblast \u2013 politics spadaju klasi\u010dni politi\u010dki koncepti kao \u0161to su mo\u0107, konsenzus, legitimnost itd.<\/p>\n
Termin policy ozna\u010dava politiku kao aktivnost konkretnog odlu\u010divanja u svim oblastima javnog \u017eivota. Re\u010d je o materijalnoj ili sadr\u017eajnoj strani politike, tj. o pretpostavkama, sadr\u017eaju i posledicama javnog odlu\u010divanja. U centru pa\u017enje su, dakle, na\u010din sprovo\u0111enja javnih aktivnosti, re\u0161avanje problema i instrumenti. Stoga policy obuhvata prvenstveno funkcionalnu stranu politike.<\/p>\n
Pomenuta disperzija pojma politike odra\u017eava i evoluciju moderne nauke o politici od prevashodnog istra\u017eivanja normi i institucija (polity), preko politi\u010dkog procesa (politics) do ispitivanja mehanizama konkretnog odlu\u010divanja (policy). Poznato je da u srpskom jeziku ovakve dinstikcije ne postoje. Kod nas se nauka o politici i dalje prevenstveno bavi politi\u010dkim idejama i institucijama (politics), a znatno manje politi\u010dkim procesima i instrumenitma politi\u010dkog odlu\u010divanja.<\/p>\n
Otuda treba ukazati na neophodnost i potrebu funkcionalnog i sadr\u017eajnog izu\u010davanja politike (policy), odnosno politike u smislu profesionalne delatnosti \u010diji je osnovni predmet interesovanja dono\u0161enje odluka kojim se nastoje re\u0161iti konkretni problemi u nekom dru\u0161tvu.<\/p>\n
Me\u0111utim, da ne bi dolazilo do terminolo\u0161ke konfuzije trebalo bi se usaglasiti kako ozna\u010diti u srpskom jeziku ovaj sadr\u017eajni deo politike (policy). Ukoliko se i ovaj termin bude prevodio jednostavno kao politika, ne\u0107e biti jasno kada se misli o politici kao procesu (politics), a kada o politici kao sadr\u017eaju i odlu\u010divanju (policy). Vrlo \u010desto uz re\u010d policy stoji re\u010di public (javna). Tako, jedna opcija 2 prevo\u0111enja engleskog termina policy odnosno (public policy) na srpski jezik bila bi \u201cjavna politika\u201d. Ovim bi bilo mogu\u0107e ustanoviti razliku jer bi se relacija politics-policy u srpskom jeziku mogla prevesti kao politika-javna politika. Me\u0111utim, izraz javna politika u srpskom jeziku opet mo\u017ee da izazove izvesnu nejasno\u0107u. Mnogima \u0107e ovo izgledati kao pleonazam jer bi politika trebalo da je po svojoj prirodi i su\u0161tini javna. Tako bi se moglo zaklju\u010diti da ako postoji javna politika, kakva je onda politika koja nije javna, a koja pre ili kasnije postaje javna ukoliko se sprovodi ili u suprotnom nije politika. Stoga i ovaj termin bez dodatnog obja\u0161njenja ne bi postigao dovoljnu preciznost u dinstikciju pojmova, istina srodnih, ali ipak specifi\u010dnih i razli\u010ditih. Stoga je opravdano englesku re\u010d policy odnosno sadr\u017eajni aspekt politike prevoditi izrazom prakti\u010dna politika.<\/p>\n
Analiza prakti\u010dnih politika (pojam i vrste)<\/strong><\/p>\n Po\u0161to su ustanovljene bitne odredbe analize i prakti\u010dne politike mo\u017ee se precizno i sistematski utvrditi \u0161ta je analiza prakti\u010dne politike. I ne samo to! Mo\u017ee se utvrditi i \u0161ta ona zapravo predstavlja i koja joj je svrha odnosno namena. Analiza pretpostavlja rastavljanje neke pojave na njegove sastavne delove koji se potom prou\u010davaju kako bi se shvatila kona\u010dno posmatrana pojava u celini. Stoga analiza prakti\u010dne politike upu\u0107uje da se jedna politika rastavlja na vi\u0161e elemenata, odnosno faza koje se potom detaljno obra\u0111uju i izu\u010davaju. Klju\u010dno pitanje je koji su sastavni elementi, odnosno iz koliko i kojih faza se sastoji jedna prakti\u010dna politika. Do ovog odgovora se mo\u017ee do\u0107i logi\u010dkim i metodolo\u0161kim rasu\u0111ivanjem. Ovaj proces mo\u017ee po\u010deti utvr\u0111ivanjem, \u0161ta se sve mo\u017ee saznati analizom prakti\u010dne politike? Jednostavno, a opet dovoljno \u0161iroko obja\u0161njenje da obuhvati ceo opseg saznanja do kojih se mo\u017ee dao je Tomas Daj u svojoj knjizi Razumevanje prakti\u010dne politike. Po ovom autoru analizom prakti\u010dne politike se mo\u017ee saznati \u0161ta vlada radi, za\u0161to radi to \u0161to radi i kakve posledice to proizvodi.23 Drugim re\u010dima analizom prakti\u010dne politike mogu se saznati: 1) njen sadr\u017eaj 2) uzroci njenog nastanka i misija koju treba da obavi i 3) posledice koje su proiza\u0161le sprovo\u0111enjem politike.<\/p>\n Na osnovu ova tri saznajna polja, a poznavanjem op\u0161tih karakteristika jednog politi\u010dkog sistema i mehanizma dono\u0161enja odluka mogu se utvrditi mogu\u0107e faze postojanja ili ciklusa jedne javne politike. Po politi\u010dkoj teoriji politi\u010dki sistem mo\u017ee da se tretira kao struktura koja apsorbuje informacije o problemima iz okru\u017eenja (u ovom slu\u010daju to je celokupno dru\u0161tvo) i koja na osnovu toga proizvodi odgovor (politiku) koja bi trebalo da reguli\u0161e probleme. Dru\u0161tvena zajednica Slika 3, politi\u010dki sistem i okru\u017eenje Na osnovu ovog upro\u0161\u0107enog modela mogu\u0107e je utvrditi nekoliko faza u ciklusu prakti\u010dne politike. Prvo, podsticaj za nastajanje konkretne politike je upravo problem koji treba re\u0161iti dono\u0161enjem prakti\u010dne poltike. Drugo, po\u0161to je problem prepoznat, odre\u0111en i definisan, pristupa se izradi mogu\u0107ih akcija koje mogu da re\u0161e problem, odnosno pristupa se kreiranju politike. Tre\u0107e, nakon \u0161to je politika kreirana (odnosno predlog politike) da bi postala zvani\u010dna i po\u010dela da deluje neophodno je da je zvani\u010dne vlasti usvoje. \u010cetvrto, posle usvajanja, po\u010dinje implementacija ili sprovo\u0111enje politike. I na kraju, peto, da bi se politika opravdala ili opovrgla neophodno je utvr\u0111ivanje njenih efekata. Ovaj proces naziva se evaluacija politike. Slikovito ova analiti\u010dka podela ciklusa prakti\u010dne politike u savremenoj politi\u010dkoj nauci predstavljena je na slede\u0107oj grafici:<\/p>\n Vratimo li se na ona bazi\u010dna pitanja, \u0161ta vlada \u010dini, za\u0161to i koje su posledice, mo\u017eemo zaklju\u010diti da ukoliko se \u017eeli saznati sadr\u017eaj javne politike, da se pre svega analiziraju druga i tre\u0107a faza (kreiranje i usvajanje politike), ukoliko se \u017eele ustanoviti razlozi nastanka politike ispituje se detaljno faza 1, a ukoliko se \u017eele saznati posledice koje su nastale donetom politikom analiziraju se 4. i 5. faza, odnosno sprovo\u0111enje i evaluacija. Na osnovu dosada\u0161njeg razmatranja i datih odre\u0111enja analize prakti\u010dne politike, mogla bi se izvesti slede\u0107a definicija: Analiza prakti\u010dne politike je postupak \u2013 proces saznavanja sadr\u017eaja, uzroka tj. determinanti i posledica teku\u0107e, pro\u0161le ili potencijalne prakti\u010dne politike njenim metodolo\u0161kim ra\u0161\u010dlanjavanjem na sastavne i logi\u010dke elemente. Imaju\u0107i u vidu ovu definiciju i njene bitne odredbe, lako se mogu ustanoviti razli\u010diti tipovi analize prakti\u010dne politike. Na prvom mestu analiza prakti\u010dne politike mo\u017ee biti: 1) parcijalna i 2) kompletna. U parcijalnoj analizi istra\u017euje se samo jedno pitanje odnosno faza prakti\u010dne politike, a u kompletnoj se obuhvata celokupan proces prakti\u010dne politike. Me\u0111utim, mnogo zna\u010dajnija je podela i razlikovanje deskriptivne (retrospektivne, evaultivne) i prospektivne analize. 10 Deskriptivna analiza 25 opisuje odnosno ukazuje na neku politiku koja sprovedena u pro\u0161losti ili ukazuje na efekte neke nove politike koja se sprovodi ali i koja proizvodi posledice. Na osnovu toga deskriptivna analiza se mo\u017ee razdeliti na dva tipa: retrospektivna kojom se daje opis i interpretacija neke pro\u0161le politike (\u0161ta se desilo) i evaluativna kojom se ukazuje stepen postignutosti ciljeva i uop\u0161te na efekte koje jedna politika proizvodi. Prospektivna analiza 26 se fokusira na mogu\u0107e posledice predlo\u017eene politike. Radi se dakle, o predvi\u0111anju rezultata neke politike pre nego \u0161to se ona usvoji odnosno pre nego \u0161to po\u010dne da proizvodi efekte. I ova analiza mo\u017ee da se razlo\u017ei na dve vrste: predikativna \u2013 ukazuje na projekciju budu\u0107eg stanja koje \u0107e rezultirati usvajanjem odre\u0111ene politike, preskriptivna \u2013 nudi predlog akcija odnosno politiku koje bi trebalo preduzeti kako bi se postigao o\u010dekivani rezultat. Dakle, preskriptivna analiza, za razliku od ostalih ovde navedenih tipova sadr\u017ei prikaz rezultata analize ali i kreiranje predloga. Realno ovi razli\u010diti tipovi analize su \u010desto isprepletani i me\u0111usobno dopunjuju\u0107i ali i neophodni. Deskriptivna analiza je \u010desto uklju\u010dena u prospektivnu. Da bi se, na primer, kreirao predlog neke nove politike i predvidele posledice neophodno je dobro proanalizirati i razumeti pro\u0161lu. Klju\u010dne ta\u010dke prospektivne analize prakti\u010dne politike su: identifikacija i verifikacija problema, kvantitativno i kvalitativno pore\u0111enje alternativa koje mogu da re\u0161e problem i sklop ovih informacija u formatu koje kreator odnosno donosilac politike mo\u017ee da iskoristi prilikom odlu\u010divanja. Analiza prakti\u010dne politike I na kraju, treba ukazati na zavr\u0161ni rezultat ili produkt analize prakti\u010dne politike. Termin analiza prakti\u010dne politike ne ukazuje samo na proces analize ve\u0107 i na proizvod, odnosno product.<\/p>\n Ko odlu\u010duje o \u010demu \u0107e biti odlu\u010divano? <\/strong><\/p>\n Od neaktuealizovanog problema do politi\u010dkog diskursa Prvi potez u analizi prakti\u010dne politike jeste utvr\u0111ivanje dru\u0161tvenog problema koji \u0107e odre\u0111enom prakti\u010dnom politikom nastojati da se re\u0161i. Ovo ukazuje na potrebu dovoljno preciznog odre\u0111enja problema i njegove manifestacije. Drugim re\u010dima, neophodno je uvi\u0111anje pouzdanih indikatora koji pokazuju da problem zaista postoji i koji \u0107e slu\u017eiti za kasniju evaluaciju politike. Dru\u0161tveni problem se mo\u017ee ozna\u010diti kao neko stanje ili uslovi u dru\u0161tvu koje deo zajednice ocenjuje kao nepo\u017eeljne. Dru\u0161tveni problemi mogu da se pojave kao relativno trivijalni i lako utvrdivi. Ako za neki nepo\u017eeljni odnos ili situaciju u dru\u0161tvu postoji saglasnost najve\u0107eg dela zajednice, onda nije te\u0161ko taj problem definisati i uputiti ga ka donosicima politike. Za probleme kao \u0161to su kriminal, korupcija, zaga\u0111ena \u017eivotna sredina i sl. postoji konsenzus. Me\u0111utim, pored ovih postoje i mnogo slo\u017eenije situacije kada deo zajednice neki odnos ili situaciju ocenjuje kao problem dok drugi deo isto to ne vidi kao problem ili \u010dak do\u017eivljava kao korisno. Ako grupa tinejd\u017eera pu\u0161ta glasno muziku u parku, oni to ne vide kao problem, ali neke druge grupe ljudi mogu to do\u017eiveti i oceniti kao nepo\u017eeljno i nepodno\u0161ljivo. Jo\u0161 jedna karakteristika dru\u0161tvenih problema je da su oni uvek brojni i da je nemogu\u0107e sve probleme re\u0161avati istovremeno. Ti problemi razli\u010dite prirode i razli\u010dito vi\u0111eni od dru\u0161tvenih grupa nisu za sve od istog zna\u010daja i prioriteta. Ovim se dolazi do jednog klju\u010dnog pitanja. Ko ima mogu\u0107nost i mo\u0107 da odre\u0111eni odnos ili situaciju u dru\u0161tvu ozna\u010di kao problem i kao takvog skrene pa\u017enju javnosti i kreatora politike. Ili ko je taj ko iz velikog broja dru\u0161tvenih problema odlu\u010duje koji \u0107e biti \u201cposlati\u201d u javni diskurs, dok neki drugi ostaju za javnost i politi\u010dke upravlja\u010de neprime\u0107eni i kao takvi nevidljivi.33 U obja\u0161njavanju ovoga, mo\u017ee da poslu\u017ei model koji se sastoji od dva elementa: javnost (javno mnenje) i vladina politika. Neka va\u017ena pitanja su kako se formira javno mnenje. Kako se (i da li se) od mi\u0161ljenja pojedinaca agregira javno mi\u0161ljenje, odnosno mnjenje. A odmah potom sledi jo\u0161 jedno veoma va\u017eno pitanje koje je predmet velikih filozofskih rasprava u klasi\u010dnoj politikolo\u0161koj literaturi o demokratiji: koliki je nezavistan uticaj javnog mnenja na prakti\u010dne politike? Ova dilema se mo\u017ee postaviti i kao pitanje: da li javno mnenje oblikuje mi\u0161ljenje politi\u010dke elite (donosioci odluka) ili politi\u010dka elita oblikuje javno mnjenje? Znameniti ameri\u010dki politikolog Valdimer Orlando Key, Jr. je u svojoj knjizi \u2013 Javno mnenje i ameri\u010dka demokratija, napisao: \u201cVlast, kao \u0161to vidimo, poku\u0161ava da oblikuje javno mnenje kako bi bili podr\u017eani programi i politike koje nudi.\u201d34 Mogu se na\u0107i argumetni da politika oblikuje javno mnjenje vi\u0161e nego \u0161to javno mnjenje oblikuje politike. Jedan razlog je \u0161to o brojnim politi\u010dkim pitanjima sa kojima se suo\u010davaju politi\u010dari, relativno mali broj ljudi ima mi\u0161ljenje. Drugo, javno mnjenje je prili\u010dno nestalno. Ono se mo\u017ee menjati u vrlo kratkom periodu u vidu odgovora ili reakcije na neke nove doga\u0111aje ili vesti prejudicirane mi\u0161ljenjima lidera. I na kraju, lideri nemaju jasnu percepciju i vi\u0111enje mi\u0161ljenja mase ljudi. Ve\u0107ina informacija koje donosioci politike saznaju, dobijaju se od drugih elita \u2013 novinari, vo\u0111e interesnih grupa, i druge uticajne osobe, ali ne i ostali gra\u0111ani. Sva tri opisana elementa mogu se ozna\u010diti kao efekat ili uticaj politike ili prirode politi\u010dkog na javno mnjenje. Veoma va\u017enu ulogu u procesu komunikacije javne sfere i sfere donosioca politi\u010dkih odluka imaju mediji. Idealnotipski mediji bi trebalo da su reprezenti i agregat javnog mi\u0161ljenja. Me\u0111utim, ne treba izgubiti iz vida da mediji zapravo \u010desto govore javnosti \u0161ta je njeno mi\u0161ljenje, oblikuju\u0107i ga tako prema svojim uverenjima. Donosioci politika, mogu delovati kako bi odgovorili na izve\u0161taje u medijima ili mi\u0161ljenja uticajnih ljudi iz medija smatraju\u0107i da deluju u skladu sa voljom javnosti. Ovoj situaciji mo\u017ee doprineti i priroda okru\u017eenja i komunikacije politi\u010dara. Pojedinci iz naroda veoma retko imaju priliku da razgovaraju sa politi\u010darima. Ve\u0107ina informacija koje politi\u010dar saznaje iz svog okru\u017eenja, dobijena su od elite (novinari, zastupnici velikih interesnih grupa, donatori ili li\u010dni prijatelji koji uglavnom imaju sli\u010dne stavove). Stoga nije neobi\u010dno \u0161to politi\u010dari uvek smatraju da njihovi stavovi i programi imaju masovnu podr\u0161ku. Pored medija, javno mnenje o nekom problemu mo\u017ee da se ustanovi i drugim na\u010dinima, kao \u0161to su ankete i referendum. Na prvi pogled \u010dini se da su ovo instrumenti koji realno mogu da predstave realno, istinsko javno mi\u0161ljenje. Me\u0111utim, ovaj na\u010din saznavanja i utvr\u0111ivanja javnog mnjenja ima dosta nedostataka, pa tako mediji ostaju najzna\u010dajniji kanal komunikacije javne sfere i sfere donosioca politi\u010dkih odluka. Nedostatak ankete je u tome \u0161to se njom ustanovljava neko mi\u0161ljenje kreirano na osnovu postavljenih pitanja anketiranih, a da mnogi nikad pre toga o tom pitanju nisu razmi\u0161ljali. U takvim situacijama ljudi daju nasumi\u010dne odgovore koji mo\u017eda i ne bi bili isti, kada bi imali vi\u0161e vremena da o tome razmisle. Tako ove ankete produkuju zaklju\u010dke koji \u010desto nisu validni. Pored toga, javno mnenje je relativno nestabilno, \u0161to se mo\u017ee utvrditi postavljanjem istih pitanja nekoliko dana kasnije, pri \u010demu se mnogi ni ne se\u0107aju prethodnog odgovora. Na kraju, mogu\u0107e je odr\u017eati referendum kako bi se ustanovilo mi\u0161ljenje javnosti, me\u0111utim ovo je veoma ograni\u010den instrument, jer se mo\u017ee sprovesti samo kada se radi o krupnim pitanjima na koja uglavnom mo\u017ee da se odgovori sa da ili ne. U analizi javne politike kojoj je cilj obja\u0161njavanje uzroka nastanka politike, va\u017eno je saznati kakvi su i koliki interesi elite u vezi problema koje odre\u0111ena politika nastoji da re\u0161i. Shodno tome, va\u017eno pitanje je da li su preference elita vi\u0161e i direktno zastupljene u donetoj politici od preferenci mase ljudi.<\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>\n [tabgarb=tab3]<\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/12282991_10206879484617902_644777751_n.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/12285756_10206879484097889_982634498_n.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/12318216_10206893219641269_821201768_o.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/12336299_10206971678482691_919585872_n.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/12366911_10206971643121807_1998514360_n.jpg\")
<\/a><\/p>\n