![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Jasmina-Eleskovi\u0107.jpg\")
<\/a><\/p>\nJasmina Eleskovi\u0107<\/p>\n<\/div>\n
[tabgarb]<\/p>\n
tab1=Media Activity
\ntab2=Practical Policy=active
\ntab3=Peer to Peer Education
\n[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab1]<\/p>\n
\u0160TA ZA DECU ZNA\u010cE LJUDSKA PRAVA?<\/h2>\n
\u0160ta za decu zna\u010de ljudska prava i\u00a0 koliko je bosanski jezik bitan u obrazovanju bile su teme radionice \u00a0koja je odr\u017eana u O\u0160 Me\u0161a Selimovi\u0107 u Ribaricima.<\/strong><\/em><\/p>\n \u201cCilj ove radionice jeste da se podigne svest gra\u0111ana ta\u010dnije \u00a0manjina u Srbiji \u00a0,da znaju koja si njihova prava I kako ih primeniti u praksi\u201d, istakla je jedna od kordinatorki ove radionice Jasmina Eleskovi\u0107.<\/p>\n <\/p>\n U radionici su u\u010destvovali\u00a0 u\u010denici tr\u0107eg razreda\u00a0 ove \u0161kole.<\/p>\n \u201cInterakcija dece bila odlicna i veoma smo \u00a0zadovoljne jer su deca radoznala \u00a0I \u017eelela su da \u010duju \u00a0sadrzaj koji je van \u0161kolskog plana i programa\u201d rekla je za Glas Sand\u017eaka koordinatorka radionice Edina Eleskovi\u0107.<\/p>\n Ova radionica je deo projekta\u201dBranitelji i branitelji ljudskih i manjinskih prava\u201du organizaciji Omladinskog odbora \u00a0za obrazovanje.<\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>\n [tabgarb=tab2]<\/p>\n Pravo na slu\u017ebenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina jeste me\u0111u pravima kojima je ure\u0111ena kulturna autonomija nacionalnih manjina u Srbiji kao osnova za\u0161tite i o\u010duvanja identiteta. Pravo na slu\u017ebenu upotrebu maternjeg jezika, u razli\u010ditim aspektima, uzdignuto je na rang ustavnog prava, a detaljnije je regulisano nizom zakona i propisa. Obaveza dr\u017eave na po\u0161t vanje prava na slu\u017ebenu upotrebu jezika nacionalnih manjina ima i me\u0111unarodnopravni karakter, jer se temelji kako na konvencijama Saveta Evrope \u2013 Evropskoj povelji o regionalnim ili manjinskim jezicima i Okvirnoj konvenciji za za\u0161titu nacionalnih manjina, tako i na bilateralnim ugovorima o za\u0161titi nacionalnih manjina zaklju\u010denim sa susednim dr\u017eavama. Uprkos tome \u0161to je u pravnom poretku Srbije pravo na slu\u017ebenu upotrebu jezika nacionalnih manjina ure\u0111eno u skladu s me\u0111unarodnopravnim standardima, u primeni ovog prava primetni su odre\u0111eni nedostaci.<\/p>\n Slu\u017ebena upotreba jezika nacionalnih manjina pred sudovima ostvaruje se kroz vo\u0111enje sudskog postupka na jeziku nacionalne manjine ili, kada se postupak ne vodi na tom jeziku, njegovim kori\u0161\u0107enjem upostupku. Vo\u0111enje sudskih postupaka na jezicima nacionalnih manjina, kao i upotreba ovih jezika u sudskim postupcima digniti su na nivo Ustavom zagarantovanih prava, s tim \u0161to postoje izvesne razlike u njihovom regulisanju. Mogu\u0107nost da se sudski postupak vodi na nekom drugom jeziku osim na srpskom otvorena je samo za jezike nacionalnih manjina, pri \u010demu se vezuje za sredine u kojima pripadnici nacionalnih manjina \u010dine zna\u010dajnu populaciju (\u010dlan 79. stav 1. Ustava). Pravo na upotrebu svog jezika u sudskom postupku, sa druge strane, nije rezervisano samo za pripadnike nacionalnih manjina ve\u0107 ga mo\u017ee ostvariti svako o \u010dijem se pravu ili obavezi u postupku re\u0161ava (\u010dlan 199. stav 1. Ustava). Ustav u \u010dlanu 32. stav 2 svakom jem\u010di pravo na besplatnog prevodioca u slu\u010daju da ne govori ili ne razume jezik koji je u slu\u017ebenoj upotrebi u sudu. Zakon o za\u0161titi prava i sloboda nacionalnih manjina omogu\u0107ava upotrebu jezika nacionalnih manjina pred sudovima u naj\u0161iremsmislu, jer u\u010dlanu 11. stav 4. predvi\u0111a kako kori\u0161\u0107enje jezika nacionalnih manjina u sudskom postupku, tako i vo\u0111enje sudskog postupka na tom jeziku. Zakon o slu\u017ebenoj upotrebi jezika i pisama predvi\u0111a da se prvostepeni krivi\u010dni, parni\u010dni ili drugi postupak (na primer:vanparni\u010dni ili prekr\u0161ajni) u kome se re\u0161ava o pravima i obavezama gra\u0111ana mo\u017ee voditi i na jeziku nacionalne manjine koji je u slu\u017ebenoj upotrebi u sudu. Ukoliko je na podru\u010dju suda u slu\u017ebenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine (jedan ili vi\u0161e njih), sud je du\u017ean dao tome upozna stranku\/stranke i da od njih zatra\u017ei da se izjasne nakom \u0107e se jeziku voditi postupak, \u0161to mora nazna\u010diti u zapisniku.Pitanje jezika na kome \u0107e se voditi postupak jeste prethodno pitanje o kome odlu\u010duje sud, koji je, me\u0111utim, u dobroj meri ograni\u010den odredbama o slu\u017ebenoj upotrebi jezika i pisama. Zakon u \u010dlanu 12. st. 4\u20136.odre\u0111uje pravila za utvr\u0111ivanje jezika na kome \u0107e se voditi postupak.<\/p>\n Postupak \u0107e se voditi na jeziku nacionalne manjine koji je u slu\u017ebenoj upotrebi u sudu ukoliko u njemu u\u010destvuje samo jedna stranka i ona zahteva da se postupak vodi na tom jeziku. Postupak se mo\u017ee voditi na jeziku manjine koji je u slu\u017ebenoj upotrebi u sudu i ukoliko u njemu<\/p>\n u\u010destvuje vi\u0161e stranaka, pod uslovom da se stranke sporazumeju da se postupak vodi na tom jeziku. Ukoliko do takvog sporazuma ne do\u0111e, a jedna od stranaka zahteva da se postupak vodi na srpskom jeziku, postupak \u0107e se voditi na srpskom jeziku. Stoga sud u principu ima pravo<\/p>\n da odlu\u010duje o jeziku na kome \u0107e se voditi postupak samo u slu\u010daju da se stranke o tome ne mogu sporazumeti i da ni jedna od njih ne zahteva da se postupak vodi na srpskom jeziku.<\/p>\n Ukoliko se prvostepeni postupak vodi na jeziku nacionalne manjine, stranka\/stranke upu\u0107uju sve podneske na tom jeziku, sud im dostavlja sudska pismena na tom jeziku, a zapisnik i odluke u prvostepenom postupku i u vezi s njim izra\u0111uju se kao autenti\u010dni tekstovi na srpskom jeziku i jeziku nacionalne manjine na kome se postupak vodi.Drugostepeni postupak se uvek vodi na srpskom jeziku, a stranke u postupku, pripadnici nacionalnih manjina, imaju pravo da u tom postupku koriste svoj jezik. Pismena u drugostepenom postupkui u vezi s njim prevodi na jezik na kome je vo\u0111en prvostepeni postupak prvostepeni sud. Ukoliko se postupak ne vodi na njenom jeziku, stranka, pripadnik nacionalne manjine, ima pravo da u postupku koristi svoj jezik. Procesni zakoni predvi\u0111aju obavezu suda da pou\u010di stranke i druge u\u010desnike u postupku da mogu na svom jeziku, i to posredstvom tuma\u010da, pratiti usmeni postupak pred sudom. U zapisnik se unosi zabele\u0161ka da je pouka data, a unose se i izjave stranaka, odnosno u\u010desnika.71 Prema Zakonu o slu\u017ebenoj upotrebi jezika i pisama (\u010dlan 16. stav 1. ta\u010d. 1\u20133) dr\u017eavni organi (u ovom slu\u010daju sudovi) u kojima jezik nacionalne manjine nije u slu\u017ebenoj upotrebi imaju obavezu da pripadnicima nacionalnih manjina koji kod njih ostvaruju svoja prava i obaveze obezbede da<\/p>\n upotrebljavaju svoj jezik i pismo u postupku, da na tom jeziku podnose tu\u017ebe, \u017ealbe, molbe i druge predstavke, da im se na njihov zahtev na njihovom jeziku dostavljaju otpravci re\u0161enja, presuda i drugih akata kojima se re\u0161ava o njihovim pravima i obavezama. Isti zakon u \u010dlanu<\/p>\n 17. stav 1. omogu\u0107ava da se zapisnik ili pojedini njegovi delovi prevedu na jezik nacionalne manjine ukoliko to zahteva pripadnik nacionalne manjine, koji je u\u010desnik u postupku. Pored toga, pripadnik nacionalne manjine, koji je u\u010desnik u postupku, mo\u017ee zahtevati da se izjave<\/p>\n stranaka, svedoka, ve\u0161taka i drugih lica koja u\u010destvuju u postupku, date na srpskom jeziku prevedu na njegov jezik (\u010dlan 17. stav 2). Procesni zakoni predvi\u0111aju da se, ukoliko stranka ili drugi u\u010desnik u postupku upotrebljava svoj jezik (na kome se ne vodi postupak), usmeno prevodi ono \u0161to se u postupku iznosi, kao i isprave i drugi pisani dokazni materijal.72 Prema \u010dlanu 98. stav 1. Zakona o parni\u010dnom postupku \u010dlanu 8. stav 1. Zakonika o krivi\u010dnom postupku, tu\u017ebe, \u017ealbe i drugi podnesci upu\u0107uju se sudu na jeziku koji je u slu\u017ebenoj upotrebi u sudu.<\/p>\n Pri tome, Zakon o parni\u010dnom postupku, u \u010dlanu 98. stav 2, predvi\u0111a da stranke i drugi u\u010desnici u postupku mogu upu\u0107ivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih manjina koji nije u slu\u017ebenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom. Zakonik o krivi\u010dnom postupku ne sadr\u017ei takvu odredbu. Sud svoja pismena upu\u0107uje strankama i drugim u\u010desnicima u postupku na srpskom jeziku; strankama i u\u010desnicima u postupku koji su pripadnici nacionalne manjine sud pismena dostavlja na jeziku manjine kojim se u postupku slu\u017ee, pod uslovom da je taj jezik u slu\u017ebenoj upotrebi u sudu.73 Odredbe ova dva procesna zakona i Zakona o slu\u017ebenoj upotrebi jezika i pisama nisu usagla\u0161ene jer,kao \u0161to je ve\u0107 navedeno, Zakon o slu\u017ebenoj upotrebi jezika i pisamapredvi\u0111a u \u010dlanu 16. stav 1. ta\u010dka 3. obavezu organa, u kojima jezik nacionalne manjine nije u slu\u017ebenoj upotrebi, da pripadniku nacionalne manjine, koji to zahteva, dostave otpravke re\u0161enja presuda i drugih akata kojima se re\u0161ava o njegovom pravu i obavezi na njegovom jeziku.Prevo\u0111enje u sudskom postupku sa jezika i na jezike nacionalnih manjina obavljaju tuma\u010di.74 Tro\u0161kovi prevo\u0111enja padaju na teret sredstava suda.75. Razlozi zbog kojih je mali broj postupaka koji se vode na jeziku nacionalne manjine razli\u010diti su. Prvo, prema Zakonu o slu\u017ebenoj upotrebi jezika i pisama sudski postupak se mo\u017ee voditi na jeziku nacionalne manjine samo ukoliko u njemu u\u010destvuje jedna stranka (na primer: u vanparni\u010dnom postupku), a kada u\u010destvuje vi\u0161e stranaka (\u0161to je i pravilo u sudskom postupanju) samo ukoliko neka od njih ne zahteva da se postupak vodi na srpskom jeziku. Drugo, vo\u0111enje postupka na jeziku manjine ote\u017eavaju i kadrovski problemi. Da bi se postupak vodio na jeziku nacionalne manjine, neophodno je da sudija, zapisni\u010dar i advokati mogu da preduzimaju procesne radnje na tom jeziku. S obzirom na to da u obrazovnom sistemu nije razvijena nastava,u\u010denje i usavr\u0161avanje pravne terminologije na jezicima nacionalnih manjina, kao i na to da nisu utvr\u0111eni kriterijumi i na\u010dini provere znanja jezika nacionalnih manjina, ote\u017eana je primena jezika nacionalnih manjina u sudovima. Tre\u0107e, prisutni su i tehni\u010dki problemi,koji se ogledaju u tome da va\u017eni zakoni (i materijalni i procesni) koje u postupcima treba primenjivati nisu prevedeni na manjinske jezike, \u0161to bitno ote\u017eava rad. Uz to, s obzirom da se postupci koji se vode na jeziku manjine u spisima (zapisnici, odluke) vode dvojezi\u010dno, ovo dodatno uslo\u017enjava postupak. \u010cetvrto, imaju\u0107i na umu nameru da do pravde do\u0111e \u0161to je mogu\u0107e pre, stranke ne isti\u010du zahtev da se postupci vode na manjinskom jeziku. \u0160tavi\u0161e, ovakvi zahtevi se naj\u010de\u0161\u0107e i isti\u010du onda kada se \u017eeli odugovla\u010denje postupka.U pogledu ostvarivanja prava na upotrebu jezika nacionalnemanjine u postupku, situacija je bolja. Budu\u0107i da je povreda prava na upotrebu jezika bitna povreda postupka, zbog koje presuda mo\u017ee biti ukinuta, sudije pou\u010davaju stranku da ima pravo da se slu\u017ei svojim jezikom. Postavlja se pitanje da li sudije na pravi na\u010din predo\u010davaj stranci to pravo i da li je pouka nekad i sugestivna, ali to i nije od velikog zna\u010daja kada stranka ima advokata. Ukoliko se stranka ili drugi u\u010desnik u postupku izjasni da \u017eeli da se slu\u017ei svojim jezikom, sud anga\u017euje tuma\u010da. Upotreba jezika u postupku se prevashodno odnosi na usmenu komunikaciju na ro\u010di\u0161tu, odnosno pretresu. Pismena se po pravilu dostavljaju na srpskom jeziku, a ve\u0107ina sudova ne raspola\u017ee vi\u0161ejezi\u010dnim standardnim obrascima. Jedan od problema u implementaciji prava na upotrebu manjinskog jezika u postupku je finansijske prirode. Tro\u0161kovi tuma\u010denja i prevo\u0111enja padaju na teret sredstava suda, pri \u010demu se u izradi sudskog bud\u017eeta \u010desto ne uzima ili nedovoljno uzima u obzir vi\u0161ejezi\u010dnost sredine.<\/p>\n Po poslednji popisu stanovnistva iz 2011.godine stanje po nacionalnoj strukturi stanje u sandzackim opstinama stoji<\/p>\n Prijepolje 2011<\/span><\/span><\/b> <\/b>Ukupno : 37.059<\/span><\/span><\/b><\/span><\/span><\/p>\n Srbi : 19.496 (-3.906) ( 52.6%) Nova Varos<\/span><\/span><\/b>\u00a0<\/span><\/span>2011:16 638 Stanovnika<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Srba 14 899<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Bosnjaka 788<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Muslimana 526<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Sjenica 2011<\/span><\/span><\/b>:26 392 Stanovnika<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Srba 5264<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Bosnjaka 19 498<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Muslimana 1234<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Novi Pazar<\/span><\/span><\/b>\u00a0<\/span><\/span>2011:100 410 Stanovnika <\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Srba 16 234<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Bosnjaka 77 443<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Muslimana 4102<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Tutin 2011:<\/span><\/span><\/b>31 155 Stanovnika<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Srba 1090<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Bosnjaka 28 041<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Muslimana 1092<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Priboj<\/b><\/span><\/span> 2011:27 133 Stanovnika<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Srba 20 582<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Bosnjaka 3811<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Muslimana 1944<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Prijepolje<\/b><\/span><\/span>\u00a0<\/span><\/span>\u2013 Sudstvo u Prijepolju za pojedine krivi\u010dne, prekr\u0161ajne pa i parni\u010dne predmete, u \u010dijem postupku \u017eitelji ovog kraja bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti zahtevaju prevodioca sa srpskog na bosanski, ve\u0107 nekoliko godina nema re\u0161enje. Sud ostavlja predmete da miruju, odla\u017ee ih, \u010dekaju\u0107i da se obezbedi ovla\u0161\u0107eni sudski tuma\u010d za bosanski jezik. Ali njega godinama nema. A ne\u0161to im ne ide ni sa onim Miloradom Bejatovi\u0107em, jedinim zvani\u010dnim prevodiocem za bosanski o kome je na\u0161 list pisao. Pat-pozicija traje poput kakve \u201erupe u zakonu\u201d. Nere\u0161eni sporovi se gomilaju i zastarevaju. U ovda\u0161njem osnovnom sudu ve\u0107 je oko 60 takvih nere\u0161enih predmeta, u Prekr\u0161ajnom \u010dak 250. De\u0161avaju se, zbog \u201enerazumevanja jezika\u201d, i ovakvi sudski \u201eepilozi\u201d: posva\u0111ala se pre nekoliko godina dvojica na \u017eelezni\u010dkoj stanici u Prijepolju, pa jedan potegao no\u017e i ubo drugog, nanev\u0161i mu te\u0161ke povrede. Istraga je obavljena, optu\u017enica protiv napada\u010da podignuta, ali kada je trebalo da mu se sudi, okrivljeni koji je bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti zatra\u017eio je sudskog tuma\u010da za bosanski jezik. A tuma\u010da nema i, naravno, taj predmet sada stoji. Sli\u010dno je i kod kra\u0111a, tu\u010da.Ovo zame\u0161ateljstvo oko bosanskog jezika optere\u0107uje i usporava rad prijepoljskih sudova, gura ih u nea\u017eurnost. Mileta Bezarevi\u0107, vr\u0161ilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Prijepolju, to potvr\u0111uje podse\u0107aju\u0107i da je po\u010detkom 2009. godine, u skladu sa zakonom, na podru\u010dju op\u0161tine u slu\u017ebenu upotrebu, uz srpski, u\u0161ao i bosanski jezik, budu\u0107i da je u ovda\u0161njem \u017eivlju vi\u0161e od 15 odsto Bo\u0161njaka. Ve\u0107 naredne godine ovde je do\u0161lo do prvih sudskih postupaka u kome se tra\u017eio tuma\u010d za bosanski. Prvi put je advokat bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti tra\u017eio da se postupak vodi na bosanskom jeziku u sporu oko sukoba pristalica Islamske zajednice Srbije (Zilki\u0107) sa onima koji podr\u017eavaju Islamsku zajednicu u Srbiji (Zukorli\u0107). Ili da se, ukoliko sud izabere vo\u0111enje postupka na srpskom, njemu i njegovim klijentima obezbedi ovla\u0161\u0107eni sudski tuma\u010d za bosanski jezik sa liste Ministarstva pravde, te da im se obezbedi prevod spisa tog predmeta na bosanski \u2013 se\u0107a se Bezarevi\u0107. Znaju\u0107i propis da je sud osobama koje ne razumeju jezik du\u017ean da obezbedi sudskog tuma\u010da, iz Osnovnog suda u Prijepolju obratili su se tada Ministarstvu pravde s pitanjem: ima li na listi registrovanih sudskih tuma\u010da za bosanski jezik. Dobijeni odgovor bio je negativan. Zato je pomenuti predmet bio odlo\u017een, dok se tuma\u010d ne prona\u0111e. Nakon toga u\u010destali su sli\u010dni zahtevi pojedinih osoba bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti okrivljenih u krivi\u010dnim predmetima. Opet smo pitali ministarstvo i dobijali isti odgovor. U svim tim slu\u010dajevima predmeti su odlagani dok se tuma\u010d ne obezbedi. Kasnije su, istina re\u0111e, stranke i u parni\u010dnim postupcima izlazile s tim zahtevom. Imali smo, na primer, slu\u010daj vo\u0111enja postupka protiv voza\u010da bugarskog autobusa kad je vozilo puno \u0111aka pre deceniju kod Gostuna sletelo u Lim ili u nekim predmetima protiv Albanaca iz Albanije koji nisu znali srpski. Za tuma\u010de smo tada koristili osobe iz Prijepolja koje su znale bugarski ili albanski, pa su postupci uredno zavr\u0161avani a da niko nije pravio problem \u0161to ti prevodioci nisu ovla\u0161\u0107eni sudski tuma\u010di \u2013 se\u0107a se predsednik prijepoljskog suda. Bilo je ovde i slu\u010dajeva, navodi Bezarevi\u0107, gde je okrivljeni tokom istrage davao iskaze ne tra\u017ee\u0107i tuma\u010da, da bi nakon podizanja optu\u017enog akta, kad do\u0111e su\u0111enje, najednom istakao zahtev za bosanski jezik. Na\u0161ao sam se i u situaciji da je osumnji\u010deni u istra\u017enim radnjama tra\u017eio da se postupak vodi na bosanskom. Rekao sam mu da razumem bosanski i doneo re\u0161enje da se ispitivanje obavi na tom jeziku. No on, kad je to \u010duo, zatra\u017eio je da mu spise predmeta prevede na bosanski ovla\u0161\u0107eni sudski tuma\u010d. Dalje ga nisam ispitivao, ali sam preduzeo druge istra\u017ene radnje i postupak je kasnije nekako priveden kraju. Ina\u010de, povremeno nas zovu kolege sudije iz drugih gradova Srbije da pitaju \u0161ta da rade u vezi sa zahtevom za postupak na bosanskom jeziku. Odgovaramo im da ne postoji registrovani tuma\u010d za taj jezik \u2013 obja\u0161njava na\u0161 sagovornik.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Na pitanje za\u0161to za to ne koriste usluge Milorada Bejatovi\u0107a, Bezarevi\u0107 odgovara da su sredinom pro\u0161le godine \u010duli da u Novom Sadu postoji sudski prevodilac za bosanski jezik koga je postavio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i nacionalne zajednice.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n \u2013 Razgovarao sam Bejatovi\u0107em preko telefona u dva navrata i on mi je to potvrdio. Rekao je i da bi do\u0161ao u Prijepolje, ali da je zauzet i da se javim za nekoliko meseci. U me\u0111uvremenu, uputili smo inicijativu Ministarstvu pravde da se anga\u017euje i Bejatovi\u0107a ozvani\u010di. Kasnije, smo dobili od Apelacionog suda u Kragujevcu preporuku da bi ovog tuma\u010da mogli da anga\u017eujemo. Upoznao sam s tim svih 11 sudija prijepoljskog suda i sugerisao da Bejatovi\u0107a po potrebi zovu. Ali, vi\u0161e na\u0161ih pisanih poziva upu\u0107enih na njegovu adresu vratilo nam se neuru\u010deno, \u0161to su sudije i zvani\u010dno potom konstatovale. Dakle, ne stoji njegova izjava medijima da ga niko nije zvao \u2013 isti\u010de Mileta Bezarevi\u0107.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Advokat Hajrudin Balti\u0107, predsednik odbora advokatske komore za Prijepolje, Priboj i Novu Varo\u0161 koji okuplja 29 advokata, podse\u0107a da Ustav Srbije i procesni zakoni dozvoljavaju upotrebu bosanskog u sredinama gde je vi\u0161e od 15 odsto Bo\u0161njaka, a daju pravo i na prevodioca u sredinama gde je drugi jezik slu\u017ebeni.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n \u2013 Ukoliko advokat i njegov klijent u po\u010detku bilo kog postupka koriste svoje pravo za upotrebu manjinskog jezika, onda tu nema zamerke. Ali ako oni u postupku biraju momenat kada \u0107e tra\u017eiti upotrebu bosanskog jezika i zahtevati prevodioca tek kad osete da \u0107e biti osu\u0111eni ili izgubiti parnicu, onda je to, po mom mi\u0161ljenju, zloupotreba procesnih prava. Sudije su tu nemo\u0107ne sve dok zakonodavac ne usaglasi ove propise, to jest ne donese prate\u0107e akte koji \u0107e ubrzati prijem sudskih tuma\u010da. Sada\u0161nji zahtevi za njihov upis su strogi, recimo tra\u017ei se pet godina radnog iskustva na prevodila\u010dkim poslovima, \u0161to bi valjalo izmeniti zarad br\u017eeg dolaska do pravde \u2013 ka\u017ee za na\u0161 list Hajrudin Balti\u0107.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n A mi ovde \u010dujemo pri\u010du da ova praksa oko bosanskog jezika u Prijepolju nije samo bo\u0161nja\u010dka specijalnost: u poslednje vreme i pojedini Srbi ponekad tra\u017ee usluge advokata Bo\u0161njaka. Tako i oni pred sudom zahtevaju tuma\u010da za bosanski jezik, izgovaraju\u0107i se da je potreban advokatu. A sve s ciljem da se postupak odugovla\u010di.<\/span><\/span>\u00a0Ovako su opisali stanje u sudstvu u Prijepolju advokati I vrsilac funkcije osnovnog suda u Prijepolju ,dali za list Politika. <\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Isto stanje je vodjenja postupaka pred Visim sudom u Novom Pazaru, koji je Visi sud za Novi Pazar, Tutin, Sjenica, gde veliki broj predmeta je u fazi prekida zbog zahteva stranaka da se postupak vodi na Bosanskom jeziku , te je veliki problem prestavlja jer nije bilo stalnih sudskih prevodilaca za bosanski jezik . <\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Po oglasu za postavljenje stalnih sudskih prevodilaca za bosanski jezik, za podru\u010dje Vi\u0161eg suda u Novom Pazaru i Vi\u0161eg suda u U\u017eicu, objavljenog u \u201eSlu\u017ebenom glasniku Republike Srbije\u201c broj 47\/2015 dana 30. maja 2015. godine, ministar pravde je postavio:<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Za podru\u010dje Vi\u0161eg suda u U\u017eicu<\/b><\/span><\/span>:<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n 1. Dragi\u0161u Stanoj\u010di\u0107a, iz U\u017eica, <\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n 2. Kenanu Alomerovi\u0107, iz Prijepolja.<\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n Za podru\u010dje Vi\u0161eg suda u Novom Pazaru:<\/b><\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n 1. Enisu Kajevi\u0107, iz Novog Pazara, <\/span><\/span><\/span><\/span><\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a><\/a><\/p>\nPravo i upotreba Bosanskog jezika u postupcima pred sudom<\/h2>\n
\nBosnjaci : 12.792 (-317) (34.52%)
\nMuslimani : 3.543 (-269) (9.56%)
\nCrnogorci : 89 (-182) (0.24%)
\nOstali i nepoznato : 895 (+301) (2.42%)<\/span><\/span> <\/span><\/span><\/p>\n