![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Jasmina-Usainovi\u0107-150x150.jpg\")
<\/p>\nJasmina Usainovi\u0107<\/p>\n<\/div>\n
[tabgarb]<\/p>\n
tab1=Media Activity=active
\ntab2=Practical Policy
\ntab3=Peer to Peer Education
\n[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab1]<\/p>\n
Ne(formalno) obrazovanje za studente<\/a><\/h2>\nUprkos \u010dinjenici da problematika ljudskih i manjinskih prava postaje sve popularnija kako u svetskom, tako i doma\u0107em javnom diskursu, mladi studenti aktivisti u Srbiji – a me\u0111u njima prvenstveno pravnici i politikolozi – i dalje pre\u010desto ostaju uskra\u0107eni za \u010ditav dijapazon prakti\u010dnih znanja i sticanja savremene, pragmati\u010dne edukacije kada je ova goru\u0107a tema u pitanju.<\/p>\n
Kroz \u010ditav tok svog formalnog obrazovanja, na\u0161im studentima se retko kada pru\u017ea prilika da se kroz seminare, neformalnu vr\u0161nja\u010dku edukaciju i neposrednu komunikaciju sa ugro\u017eenim grupama direktno poistovete sa svakodnevnim problemima ugro\u017eenih manjina. Umesto da se podsti\u010de razvijanje jedne osves\u0107ene, li\u010dne empatije, studenti na\u017ealost i dalje ve\u0107inu saznanja o ljudskim i manjinskim pravima sti\u010du u univerzitetskom vakuumu. U takvim okolnostima, prirodno je da i sve probleme sa kojima se na taj nacin upoznaju, studenti mogu da artikuli\u0161u isklju\u010divo na jedan apstraktan, \u2018knji\u0161ki\u2019, depersonalizovan na\u010din.<\/p>\n
Nadome\u0161tanje ovih i sli\u010dnih falinki tradicionalnog obrazovnog sistema jedan je od osnovnih ciljeva niza doma\u0107ih nevladinih organizacija, posve\u0107enih izu\u010davanju i promovisanju problema ljudskih i manjinskih prava. Pored alarmiranja javnosti o u\u010destalim i zna\u010dajnim povredama ustavom zagarantovanih prava socijalno ugro\u017eenih grupa, ove NVO omogu\u0107avaju studentima da, putem javnih skupova, seminara i nekonvencionalnih metoda i tehnika pro\u0161ire svoje teorijsko, kao i da (verovatno po prvi put tokom studiranja) steknu prakti\u010dno znanje o kompleksnom pravnom statusu manjina. Takve organizacije mogu biti od izuzetnog zna\u010daja za profesionalni napredak mladih pravnika i politikologa tokom studiranja, te je za njih zna\u010dajno pomenuti novi projekat Omladinskog odbora za obrazovanje, osnovan upravo sa tim ciljem.<\/p>\n
Omladinski odbor za obrazovanje (Institut za Evropske poslove) <\/strong>ove godine je pokrenuo pilot projekat Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji, uz podr\u0161ku organizacije Civil Rights Defenders<\/strong>, sa idejom da se svaka slede\u0107a sezona projekta odrzava u drugom gradu. U\u010desnici programa su prevashodno studenti i diplomci politickih nauka i prava, dok je osnovni cilj seminara upravo sticanje prakti\u010dnog znanja o razli\u010ditim doma\u0107im manjinskim grupama i njihovim raznorodnim pravnim i socioekonomskim problemima.<\/p>\nPored op\u0161teg upoznavanja sa predmetom ljudskih prava, studenti tokom seminara dobijaju priliku i da se bli\u017ee upoznaju sa dru\u0161tvenim i legislativnim nevoljama sa kojima se susre\u0107u LGBT zajednica, romska populacija kao i razli\u010dite verske i nacionalne manjine. U\u010desnicima je ovom prilikom omogu\u0107eno i neposredno upoznavanje sa radom dr\u017eavnih institucija. Za vreme odr\u017eavanja ovogodi\u0161njeg seminara u Novom Sadu, participanti su imali retko pru\u017eenu priliku da razgovaraju sa pokrajinskom ombudsmankom o raznovrsnim izazovima koje name\u0107e njena pozicija, kao i da razmene iskustva sa sudijama Osnovnog suda u Novom Sadu.<\/p>\n
Obzirom da je cilj projekta upravo direktno su\u010deljavanje u\u010desnika sa problemima manjinskih grupa u Srbiji, fokus organizatora prilikom izbora u\u010desnika, pored njihove biografije, motiva i fakultetskih uspeha bila je i njihova nacionalnost. Tako okupljaju\u0107i studente prava i politickih nauka razli\u010ditog porekla, i sami u\u010desnici projekta predstavaljali su mikrokosmos srpskog dru\u0161tva i odnosa prema pravima manjina. Studenti su kroz \u010ditav tok projekta identifikovali specifi\u010dne vidove diskriminacije sa kojima se njihove manjinske grupe svakodnevno suo\u010davaju, kao i razvijali proaktivne na\u010dine da se tim problemima ubudu\u0107e pristupi. Prilikom posete skup\u0161tini AP Vojvodine, svi participanti su dobili priliku i da se iz prve ruke upoznaju sa stanjem nacionalnih manjina u Vojvodini, i saznaju na koje ta\u010dno na\u010dine lokalni organi vlasti obezbe\u0111uju funkcionisanje ove izrazito multikulturne sredine.<\/p>\n
Kako su u svom pristupu problemu ljudskih prava nevladine organizacije daleko manje ograni\u010dene u vidu tehnike i predmeta u odnosu na uobi\u010dajenu fakultetsku nastavu, jasan je zna\u010daj koji mogu imati na ambiciozne pravnike i politikologe. Na kraju dana, u ne tako dalekoj buducnosti upravo \u0107e se od ovih mladih aktivista o\u010dekivati da budu prva linija odbrane diskriminisanih grupa u Srbiji, te bi trebalo da bude prirodna tendencija univerziteta da relevantna znanja i metodologiju NVO poku\u0161aju inkorporirati i u svoj kurikulum.<\/p>\n
Jedna takva uspe\u0161na inicijativa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je svakako Pravna klinika za izbegli\u010dko pravo i pravo azilanata<\/strong>, koju ve\u0107 du\u017ei niz godina fakultet organizuje u saradnji sa kancelarijom UNHCR-a u Beogradu. Iako je u\u010destvovanje na Klinici na pre svega na dobrovoljnoj bazi, me\u0111u studentima svake godine vlada interesovanje za ovaj dvosemestralni program, \u010diju nastavu uporedo sa predava\u010dima sa Pravnog fakulteta obavljaju i stru\u010dnjaci iz UNHCR kao i drugih relevantnih nevladinih organizacija. Nakon savladavanja teorijskih osnova, studentima je organizovan prakti\u010dni rad u doma\u0107im NVO koje se bave upravo pravnom za\u0161titom tra\u017eilaca azila, izbeglica kao i interno raseljenih lica. Program takodje predvi\u0111a posetu UNHCR-u, Centrima za azil, Kancelariji za azil kao i drugih relevantnih instititucija.<\/p>\nAutorke teksta: Alisa Jevtovi\u0107 i Jasmina Usainovi\u0107<\/p>\n
[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab2]<\/p>\n
PROBLEMI OSOBA S INVALIDITETOM<\/span><\/span><\/h3>\nLjudska prava su jedna od najva\u017enijih stavki Ustava Republike Srbije, kao i predmet ustavnog regulisanja gotovo svih dr\u017eava sveta. Me\u0111utim, uprkos ustavnim i savremenim zakonskim odredbama, prava odre\u0111enih kategorija ljudi nisu u dovoljnoj meri ostvarena. Osobe s invaliditetom su jedna od marginalizovanih grupa u Republici Srbiji, \u010dija su prava \u010desto zanemarena, i kojima nije omogu\u0107eno da ih u dovoljnoj meri ostvaruju, a zadovoljavanje osnovnih potreba je \u010desto ote\u017eano raznim preprekama. Problemi sa kojima se suo\u010davaju osobe s invaliditetom, u Srbiji, su slede\u0107i: problemi zbog neprilago\u0111enosti objekata, problemi u procesu obrazovanja, diskriminacija prilikom zaposlenja, kao i problemi u zdravstvenoj za\u0161titi. Pored ovoga, osobe s invaliditetom se svakodnevno suo\u010davaju sa drugim socijalnim i fizickim barijerama, kao \u0161to su predrasude i stavovi prema invalidnosti, i nepristupa\u010dnost informacija. <\/span><\/span><\/p>\nPrema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo\u0161ljavanju osoba sa invaliditetom, koji je stupio na snagu 2009. godine, u Republici Srbiji, osoba sa invaliditetom je lice sa trajnim posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili du\u0161evnog o\u0161te\u0107enja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti le\u010denjem ili medicinskom rehabilitacijom, a koje se suo\u010dava sa dru\u0161tvenim ili drugim ograni\u010denjima da se pod ravnopravnim uslovima uklju\u010di na tr\u017eiste rada. Kada je re\u010d o zapo\u0161ljavanju, prema ovom Zakonu, osobe sa invaliditetom se zapo\u0161ljavaju pod op\u0161tim ili posebnim uslovima koji podrazumevaju prilago\u0111avanje prostora, sredstava za rad, radnih zadataka i sli\u010dno, za \u0161ta poslodavac mo\u017ee da ostvari pravo na refundaciju primerenih tro\u0161kova. U slu\u010daju da poslodavac ne zaposli osobu sa invaliditetom, sledi mu nov\u010dana kazna. Me\u0111utim, i pored zakonskih odredbi, lica sa invaliditetom se suo\u010davaju problemima odnosno diskriminacijom prilikom zapo\u0161ljavanja, jer mnogi poslodaci odbijaju da ih zaposle, pritom nemaju\u0107i adekvatne razloge za to, ve\u0107 uglavnom samo jer su u pitanju osobe sa invaliditetom.
\nKada se radi o pristupa\u010dnosti, naj\u010de\u0161\u0107i je problem stambenih zgrada, zgrada od javnog interesa, saobra\u0107ajnica i javnih povr\u0161ina i prevoza. Oni nisu prilago\u0111eni za prilaz osoba sa invaliditetom, te one moraju u svakom trenutku da imaju pored sebe nekog ko \u0107e im u, na prvi pogled, svakodnevnim i lakim poslovima biti tu da im pru\u017ei pomo\u0107.
\nNaredni veliki problem, koji osobe sa invaliditetom ponajvi\u0161e isti\u010du jeste problem u sistemu obrazovanja, gde se pre svega misli na neprilago\u0111enost ud\u017ebenika: retke su situacije da su ud\u017ebenici izra\u0111eni Brajevim pismom, dok se izrada audio u\u0111\u017ebenika ne preporu\u010duje zbog mogu\u0107nosti kr\u0161enja autorskih prava. Pored navedenog problem, problemi u obrazovanju jesu i nedostatak servisa podr\u0161ke odnosno tuma\u010da za znakovni jezik, kao i \u010dinjenica da postoji diskriminacija prilikom upisa u neke \u0161kole i da samim tim \u010desto ne postoji alternativa specijalnom obrazovanju, \u010dime se kr\u0161i izuzetno va\u017ean princip slobode izbora svakog \u010doveka.
\nNaredni problem koji se isti\u010de jeste zdravstvena za\u0161tita. Kod prava na medicinska pomagala i rehabilitaciju, problem se sastoji u nemogu\u0107nosti odlaska na banjsko le\u010denje, pote\u0161ko\u0107ama prilikom ostvarivanja prava na ortopedska pomagala zbog procedura koje su komplikovane, kao i nepristupa\u010dnosti sanitetskog prevoza i terapijske opreme.
\nOve oblasti ure\u0111ene su Zakonom, ali s obzirom da se Zakon i postupanje u praksi razilaze, dalji postupci u cilju promene situacije mogli bi i\u0107i u dva pravca: dalja razrada Zakona kojim se ure\u0111uje ova oblast putem poo\u0161trenja mera koje se trebaju primeniti, ve\u0107a kontrola njihove primene i poo\u0161trene sankcije u slucaju nepo\u0161tovanja odredbi Zakona, mogle bi doprineti pozitivnoj promeni situacije u kojoj se nalaze osobe sa invaliditetom. U slu\u010daju zapo\u0161ljavanja, s obzirom da je ova oblast regulisana zakonom ali se on u najve\u0107oj meri ne po\u0161tuje, ve\u0107i nadzor nad po\u0161tovanjem i primenom zakonskih odredbi, bi doprineo ve\u0107oj svesti i opreznosti poslodavaca. U okviru istog smera, veliku ulogu imaju mediji, koji kao glavni prenosioci informacija i obave\u0161tavaoci naroda, mogu svojim pozitivnim odnosom prema ovoj situaciji dosta da doprinesu. Drugi pravac bi, s obzirom da se osobe s invaliditetom svakodnevno suo\u010davaju s predrasudama u odnosima s drugim ljudima, trebao biti njihova drustvena inkluzija, odnosno obrazovanje dru\u0161tva o situaciji, pravima osoba s invaliditetom i njihovim mogu\u0107nostima, jer sam zakonski okvir, nije dovoljan ukoliko osobe s invaliditetom nisu prihva\u0107ene, integrisane u dru\u0161tvo.U edukaciji bi se pre svega trebalo krenuti od uticaja na najmla\u0111e. Ovde je akcenat na osnovnim i srednjim \u0161kolama, kako se deca s invaliditetom ne bi suo\u010davala jos u ranom periodu sa predrasudama i osetili se druga\u010dijim, u negativnom smislu. Pedagozi i ucitelji ovde imaju najva\u017eniju ulogu, jer su oni u neposrednom i svakodnevnom kontaktu sa decom. Drugi korak bio bi uvo\u0111enje u nastavu neobaveznog predmeta koji bi za cilj imao upoznavanje dece s marginalizovanim grupama, njihovim pravima i njihovom ravnopravnom statusu.
\nDalje, edukacija odraslih je od podjednake va\u017enosti jer se ljudi s invaliditetom svakodnevno suo\u010davaju s diskriminacijom, o \u010demu govori i slucaj slabovide Vesne Nestorovi\u0107 iz Beograda, koja je zajedno sa svojim dresiranim psom vodi\u010dem dva puta, u roku od 24 sata, decembra 2015.godine, bila izba\u010dena iz gradskog prevoza, zbog nerazumevanja voza\u010da odnosno insistiranja da zajedno sa psom napusti javno vozilo.
\nFirme i njihovi rukovodioci imaju klju\u010dnu ulogu kada je u pitanju edukacija njihovih zaposlenih, te bi organizovanje besplatnih edukacija i seminara na temu inkluzije osoba sa invaliditetom, u okviru firmi, doprinelo boljem razumevaju zaposlenih i njihovom boljem odnosu prema osobama sa invaliditetom i dalje njihovim uticajem sa svoje bli\u017ee okru\u017eenje.
\nDelovanje na \u0161irem nivou podrazumeva ve\u0107u pomo\u0107 dr\u017eave u vidu odvajanja ve\u0107e koli\u010dine nov\u010danih sredstava, te tre\u0107i decembar, kao Dan osoba sa invaliditetom treba biti bolje iskori\u0161\u0107en u cilju njegovog kori\u0161\u0107enja kao na\u010dina za edukaciju ljudi odnosno upoznavanje sa celokupnom situacijom.<\/p>\nU Republici Srbiji ima blizu 800 000 ljudi s invaliditetom, koji \u017eive u klimi diskriminacije, predrasuda, neznanja, sa nezadovoljenim elementarnim potrebama, od kojih se u najte\u017eoj situaciji nalaze \u017eene, koje se suo\u010davaju s dvostrukom diskriminacijom. Na ovom problemu se mora raditi jer je ovo pitanje ljudskih prava, koje stoji kao najva\u017enije u Ustavu i koje sve demokratske dr\u017eave stavljaju na najvisi nivo. <\/span><\/span><\/p>\n
[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab3]<\/p>\n
![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/IMG_20151223_125533-1-150x150.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/IMG_20151223_125535-1-150x150.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/IMG_20151223_133242-1-150x150.jpg\")
<\/a><\/p>\n[\/tabgarb]<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pored op\u0161teg upoznavanja sa predmetom ljudskih prava, studenti tokom seminara dobijaju priliku i da se bli\u017ee upoznaju sa dru\u0161tvenim i legislativnim nevoljama sa kojima se susre\u0107u LGBT zajednica, romska populacija kao i razli\u010dite verske i nacionalne manjine. U\u010desnicima je ovom prilikom omogu\u0107eno i neposredno upoznavanje sa radom dr\u017eavnih institucija. Za vreme odr\u017eavanja ovogodi\u0161njeg seminara u Novom Sadu, participanti su imali retko pru\u017eenu priliku da razgovaraju sa pokrajinskom ombudsmankom o raznovrsnim izazovima koje name\u0107e njena pozicija, kao i da razmene iskustva sa sudijama Osnovnog suda u Novom Sadu.<\/p>\n
Obzirom da je cilj projekta upravo direktno su\u010deljavanje u\u010desnika sa problemima manjinskih grupa u Srbiji, fokus organizatora prilikom izbora u\u010desnika, pored njihove biografije, motiva i fakultetskih uspeha bila je i njihova nacionalnost. Tako okupljaju\u0107i studente prava i politickih nauka razli\u010ditog porekla, i sami u\u010desnici projekta predstavaljali su mikrokosmos srpskog dru\u0161tva i odnosa prema pravima manjina. Studenti su kroz \u010ditav tok projekta identifikovali specifi\u010dne vidove diskriminacije sa kojima se njihove manjinske grupe svakodnevno suo\u010davaju, kao i razvijali proaktivne na\u010dine da se tim problemima ubudu\u0107e pristupi. Prilikom posete skup\u0161tini AP Vojvodine, svi participanti su dobili priliku i da se iz prve ruke upoznaju sa stanjem nacionalnih manjina u Vojvodini, i saznaju na koje ta\u010dno na\u010dine lokalni organi vlasti obezbe\u0111uju funkcionisanje ove izrazito multikulturne sredine.<\/p>\n
Kako su u svom pristupu problemu ljudskih prava nevladine organizacije daleko manje ograni\u010dene u vidu tehnike i predmeta u odnosu na uobi\u010dajenu fakultetsku nastavu, jasan je zna\u010daj koji mogu imati na ambiciozne pravnike i politikologe. Na kraju dana, u ne tako dalekoj buducnosti upravo \u0107e se od ovih mladih aktivista o\u010dekivati da budu prva linija odbrane diskriminisanih grupa u Srbiji, te bi trebalo da bude prirodna tendencija univerziteta da relevantna znanja i metodologiju NVO poku\u0161aju inkorporirati i u svoj kurikulum.<\/p>\n
Jedna takva uspe\u0161na inicijativa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je svakako Pravna klinika za izbegli\u010dko pravo i pravo azilanata<\/strong>, koju ve\u0107 du\u017ei niz godina fakultet organizuje u saradnji sa kancelarijom UNHCR-a u Beogradu. Iako je u\u010destvovanje na Klinici na pre svega na dobrovoljnoj bazi, me\u0111u studentima svake godine vlada interesovanje za ovaj dvosemestralni program, \u010diju nastavu uporedo sa predava\u010dima sa Pravnog fakulteta obavljaju i stru\u010dnjaci iz UNHCR kao i drugih relevantnih nevladinih organizacija. Nakon savladavanja teorijskih osnova, studentima je organizovan prakti\u010dni rad u doma\u0107im NVO koje se bave upravo pravnom za\u0161titom tra\u017eilaca azila, izbeglica kao i interno raseljenih lica. Program takodje predvi\u0111a posetu UNHCR-u, Centrima za azil, Kancelariji za azil kao i drugih relevantnih instititucija.<\/p>\n Autorke teksta: Alisa Jevtovi\u0107 i Jasmina Usainovi\u0107<\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>\n [tabgarb=tab2]<\/p>\n Ljudska prava su jedna od najva\u017enijih stavki Ustava Republike Srbije, kao i predmet ustavnog regulisanja gotovo svih dr\u017eava sveta. Me\u0111utim, uprkos ustavnim i savremenim zakonskim odredbama, prava odre\u0111enih kategorija ljudi nisu u dovoljnoj meri ostvarena. Osobe s invaliditetom su jedna od marginalizovanih grupa u Republici Srbiji, \u010dija su prava \u010desto zanemarena, i kojima nije omogu\u0107eno da ih u dovoljnoj meri ostvaruju, a zadovoljavanje osnovnih potreba je \u010desto ote\u017eano raznim preprekama. Problemi sa kojima se suo\u010davaju osobe s invaliditetom, u Srbiji, su slede\u0107i: problemi zbog neprilago\u0111enosti objekata, problemi u procesu obrazovanja, diskriminacija prilikom zaposlenja, kao i problemi u zdravstvenoj za\u0161titi. Pored ovoga, osobe s invaliditetom se svakodnevno suo\u010davaju sa drugim socijalnim i fizickim barijerama, kao \u0161to su predrasude i stavovi prema invalidnosti, i nepristupa\u010dnost informacija. <\/span><\/span><\/p>\n Prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo\u0161ljavanju osoba sa invaliditetom, koji je stupio na snagu 2009. godine, u Republici Srbiji, osoba sa invaliditetom je lice sa trajnim posledicama telesnog, senzornog, mentalnog ili du\u0161evnog o\u0161te\u0107enja ili bolesti koje se ne mogu otkloniti le\u010denjem ili medicinskom rehabilitacijom, a koje se suo\u010dava sa dru\u0161tvenim ili drugim ograni\u010denjima da se pod ravnopravnim uslovima uklju\u010di na tr\u017eiste rada. Kada je re\u010d o zapo\u0161ljavanju, prema ovom Zakonu, osobe sa invaliditetom se zapo\u0161ljavaju pod op\u0161tim ili posebnim uslovima koji podrazumevaju prilago\u0111avanje prostora, sredstava za rad, radnih zadataka i sli\u010dno, za \u0161ta poslodavac mo\u017ee da ostvari pravo na refundaciju primerenih tro\u0161kova. U slu\u010daju da poslodavac ne zaposli osobu sa invaliditetom, sledi mu nov\u010dana kazna. Me\u0111utim, i pored zakonskih odredbi, lica sa invaliditetom se suo\u010davaju problemima odnosno diskriminacijom prilikom zapo\u0161ljavanja, jer mnogi poslodaci odbijaju da ih zaposle, pritom nemaju\u0107i adekvatne razloge za to, ve\u0107 uglavnom samo jer su u pitanju osobe sa invaliditetom. U Republici Srbiji ima blizu 800 000 ljudi s invaliditetom, koji \u017eive u klimi diskriminacije, predrasuda, neznanja, sa nezadovoljenim elementarnim potrebama, od kojih se u najte\u017eoj situaciji nalaze \u017eene, koje se suo\u010davaju s dvostrukom diskriminacijom. Na ovom problemu se mora raditi jer je ovo pitanje ljudskih prava, koje stoji kao najva\u017enije u Ustavu i koje sve demokratske dr\u017eave stavljaju na najvisi nivo. <\/span><\/span><\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>\n [tabgarb=tab3]<\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"PROBLEMI OSOBA S INVALIDITETOM<\/span><\/span><\/h3>\n
\nKada se radi o pristupa\u010dnosti, naj\u010de\u0161\u0107i je problem stambenih zgrada, zgrada od javnog interesa, saobra\u0107ajnica i javnih povr\u0161ina i prevoza. Oni nisu prilago\u0111eni za prilaz osoba sa invaliditetom, te one moraju u svakom trenutku da imaju pored sebe nekog ko \u0107e im u, na prvi pogled, svakodnevnim i lakim poslovima biti tu da im pru\u017ei pomo\u0107.
\nNaredni veliki problem, koji osobe sa invaliditetom ponajvi\u0161e isti\u010du jeste problem u sistemu obrazovanja, gde se pre svega misli na neprilago\u0111enost ud\u017ebenika: retke su situacije da su ud\u017ebenici izra\u0111eni Brajevim pismom, dok se izrada audio u\u0111\u017ebenika ne preporu\u010duje zbog mogu\u0107nosti kr\u0161enja autorskih prava. Pored navedenog problem, problemi u obrazovanju jesu i nedostatak servisa podr\u0161ke odnosno tuma\u010da za znakovni jezik, kao i \u010dinjenica da postoji diskriminacija prilikom upisa u neke \u0161kole i da samim tim \u010desto ne postoji alternativa specijalnom obrazovanju, \u010dime se kr\u0161i izuzetno va\u017ean princip slobode izbora svakog \u010doveka.
\nNaredni problem koji se isti\u010de jeste zdravstvena za\u0161tita. Kod prava na medicinska pomagala i rehabilitaciju, problem se sastoji u nemogu\u0107nosti odlaska na banjsko le\u010denje, pote\u0161ko\u0107ama prilikom ostvarivanja prava na ortopedska pomagala zbog procedura koje su komplikovane, kao i nepristupa\u010dnosti sanitetskog prevoza i terapijske opreme.
\nOve oblasti ure\u0111ene su Zakonom, ali s obzirom da se Zakon i postupanje u praksi razilaze, dalji postupci u cilju promene situacije mogli bi i\u0107i u dva pravca: dalja razrada Zakona kojim se ure\u0111uje ova oblast putem poo\u0161trenja mera koje se trebaju primeniti, ve\u0107a kontrola njihove primene i poo\u0161trene sankcije u slucaju nepo\u0161tovanja odredbi Zakona, mogle bi doprineti pozitivnoj promeni situacije u kojoj se nalaze osobe sa invaliditetom. U slu\u010daju zapo\u0161ljavanja, s obzirom da je ova oblast regulisana zakonom ali se on u najve\u0107oj meri ne po\u0161tuje, ve\u0107i nadzor nad po\u0161tovanjem i primenom zakonskih odredbi, bi doprineo ve\u0107oj svesti i opreznosti poslodavaca. U okviru istog smera, veliku ulogu imaju mediji, koji kao glavni prenosioci informacija i obave\u0161tavaoci naroda, mogu svojim pozitivnim odnosom prema ovoj situaciji dosta da doprinesu. Drugi pravac bi, s obzirom da se osobe s invaliditetom svakodnevno suo\u010davaju s predrasudama u odnosima s drugim ljudima, trebao biti njihova drustvena inkluzija, odnosno obrazovanje dru\u0161tva o situaciji, pravima osoba s invaliditetom i njihovim mogu\u0107nostima, jer sam zakonski okvir, nije dovoljan ukoliko osobe s invaliditetom nisu prihva\u0107ene, integrisane u dru\u0161tvo.U edukaciji bi se pre svega trebalo krenuti od uticaja na najmla\u0111e. Ovde je akcenat na osnovnim i srednjim \u0161kolama, kako se deca s invaliditetom ne bi suo\u010davala jos u ranom periodu sa predrasudama i osetili se druga\u010dijim, u negativnom smislu. Pedagozi i ucitelji ovde imaju najva\u017eniju ulogu, jer su oni u neposrednom i svakodnevnom kontaktu sa decom. Drugi korak bio bi uvo\u0111enje u nastavu neobaveznog predmeta koji bi za cilj imao upoznavanje dece s marginalizovanim grupama, njihovim pravima i njihovom ravnopravnom statusu.
\nDalje, edukacija odraslih je od podjednake va\u017enosti jer se ljudi s invaliditetom svakodnevno suo\u010davaju s diskriminacijom, o \u010demu govori i slucaj slabovide Vesne Nestorovi\u0107 iz Beograda, koja je zajedno sa svojim dresiranim psom vodi\u010dem dva puta, u roku od 24 sata, decembra 2015.godine, bila izba\u010dena iz gradskog prevoza, zbog nerazumevanja voza\u010da odnosno insistiranja da zajedno sa psom napusti javno vozilo.
\nFirme i njihovi rukovodioci imaju klju\u010dnu ulogu kada je u pitanju edukacija njihovih zaposlenih, te bi organizovanje besplatnih edukacija i seminara na temu inkluzije osoba sa invaliditetom, u okviru firmi, doprinelo boljem razumevaju zaposlenih i njihovom boljem odnosu prema osobama sa invaliditetom i dalje njihovim uticajem sa svoje bli\u017ee okru\u017eenje.
\nDelovanje na \u0161irem nivou podrazumeva ve\u0107u pomo\u0107 dr\u017eave u vidu odvajanja ve\u0107e koli\u010dine nov\u010danih sredstava, te tre\u0107i decembar, kao Dan osoba sa invaliditetom treba biti bolje iskori\u0161\u0107en u cilju njegovog kori\u0161\u0107enja kao na\u010dina za edukaciju ljudi odnosno upoznavanje sa celokupnom situacijom.<\/p>\n<\/a> <\/a> <\/a><\/p>\n