![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Mi\u0161a-Cvetkovi\u0107-150x150.jpg\")
<\/p>\nMi\u0161a Cvetkovi\u0107<\/p>\n<\/div>\n
[tabgarb]<\/p>\n
tab1=Essay=active
\ntab2=Media Activity
\ntab3=Peer to Peer Education
\n[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab1]<\/p>\n
https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=Xw8c1i0ypqc<\/p>\n
[\/tabgarb]<\/p>\n
[tabgarb=tab2]<\/p>\n
Plan prakti\u010dne politike o ljudskim i manjiskim pravima<\/b><\/span><\/p>\n Sama re\u010d ljudska prava upu\u0107uje na koncept koji je ustanovljen na ideji da ljudska bi\u0107a imaju univerzalna prirodna prava ili status, nezavisno od pravne jurisdikcije ili drugih odre\u0111enih faktora kao \u0161to su pol i dr\u017eavljanstvo. Polaze\u0107i od toga da su ljudska i manjinska prava temelj svake demokratske zajednice, i opredeljuju\u0107i se za demokratiju, mir, toleranciju, po\u0161tovanje ljudskih prava, vladavinu prava i socijalnu pravdu, svaka dr\u017eava mora da utemelji osnovne principe ljudskih prava. Danas je na\u0161 akcenat ba\u010den na problem ljudi sa invaliditetom. <\/span><\/p>\n Postoje razli\u010dite definicije invaliditeta, ali u kratkim crtama invaliditet se defini\u0161e kao stanje koji proizilazi iz gubitka sposobnosti da se izvr\u0161e o\u010dekivane ili socijalno difinisane aktivnosti socijalnih uloga u jednom du\u017eem vremenskom periodu, zbog hroni\u010dne bolesti ili nekog o\u0161te\u0107enja. Prema savremenim shvatanjima definicija invalidnog lica je osoba koja zna\u010dajno ili potpuno nema sposobnost nekih delova tela, vida, sluha, lakomotornih radnji ili ima intelektualnu insuficijenciju. Izraz “osobe sa invaliditetom” ozna\u010dava osobe sa hendikepom, tj. osobe sa uro\u0111enom ili ste\u010denom fizi\u010dkom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljeno\u0161\u0107u koje usled dru\u0161tvenih ili drugih prepreka nemaju mogu\u0107nosti ili imaju ograni\u010dene mogu\u0107nosti da se uklju\u010de u aktivnosti dru\u0161tva na istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotrebu tehni\u010dkih pomagala ili slu\u017ebi podr\u0161ke.<\/span><\/p>\n Pre nego \u0161to izdefini\u0161emo konkretne probleme koji ote\u017eavaju \u017eivot ljudima sa invaliditetom, potebno je da se navede da su ova lica znatno diskriminisana zbog svoje nemogu\u0107nosti da se usklade sa svakodnevnim \u017eivotom i \u201cnormalnim\u201d funkcionisanjem zajednice. Izrazi “diskriminacija” i “diskriminatorsko postupanje” ozna\u010davaju svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propu\u0161tanje (isklju\u010divanje, ograni\u010davanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na \u010dlanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven na\u010din, a koje se zasniva na invalidnosti ili razlozima u vezi sa njom; <\/span><\/p>\n Postoji nekoliko zakona koja se striktno baziraju na za\u0161titi prava ljudi sa invaliditetom:<\/span><\/p>\n 1. Zakon o\u00a0<\/span>zabrani diskriminacije po osnovu invalidnosti, posebni slu\u010dajevi diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak za\u0161tite osoba izlo\u017eenih diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom. <\/span><\/p>\n Ovaj zakon zasniva se na na\u010delima:<\/span><\/p>\n zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom;<\/span><\/p>\n<\/li>\n po\u0161tovanja ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom;<\/span><\/p>\n<\/li>\n uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve sfere dru\u0161tvenog \u017eivota na ravnopravnoj osnovi;<\/span><\/p>\n<\/li>\n uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve procese u kojima se odlu\u010duje o njihovim pravima i obavezama;<\/span><\/p>\n<\/li>\n jednakih prava i obaveza.<\/span><\/p>\n<\/li>\n<\/ul>\n 2. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapo\u0161ljavanju osoba sa invaliditetom<\/span><\/p>\n Ovim zakonom ure\u0111uju se podsticaji za zapo\u0161ljavanje radi stvaranja uslova za ravnopravno uklju\u010divanje osoba sa invaliditetom na tr\u017ei\u0161te rada; procena radnih sposobnosti; profesionalna rehabilitacija; obaveza zapo\u0161ljavanja osoba sa invaliditetom; uslovi za osnivanje i obavljanje delatnosti preduze\u0107a za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161ljavanje osoba sa invaliditetom i drugih posebnih oblika zapo\u0161ljavanja i radnog anga\u017eovanja osoba sa invaliditetom; druga pitanja od zna\u010daja za profesionalnu rehabilitaciju i zapo\u0161ljavanje osoba sa invaliditetom.<\/span><\/p>\n Ovaj zakon zasniva se na na\u010delima: <\/span><\/p>\n po\u0161tovanja ljudskih prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom; <\/span><\/p>\n<\/li>\n uklju\u010denosti osoba sa invaliditetom u sve sfere dru\u0161tvenog \u017eivota na ravnopravnoj osnovi – u skladu sa profesionalnim sposobnostima; <\/span><\/p>\n<\/li>\n podsticanja zaposlenosti osoba sa invaliditetom na odgovaraju\u0107im radnim mestima i u odgovaraju\u0107im uslovima rada;<\/span><\/p>\n<\/li>\n zabrane diskriminacije osoba sa invaliditetom, u skladu sa zakonom; <\/span><\/p>\n<\/li>\n jednakih prava i obaveza;<\/span><\/p>\n<\/li>\n rodne ravnopravnosti osoba sa invaliditetom.<\/span><\/p>\n<\/li>\n<\/ul>\n Najgori problem dana\u0161njice je da se ovi zakoni veoma retko primenjuju, barem u zemljama usporenog razvoja. U Srbiji \u017eivi izme\u0111u 700.000 i 800.000 osoba sa nekom vrstom invaliditeta koje su naj\u010des\u0107e diskriminisane u radu i zapo\u0161ljavanju, kao i zdravstvenoj za\u0161titi, pokazao je monitoring prava osoba sa invaliditetom u Srbiji. Prose\u010dna starost osoba sa invaliditetom je 67 godina a u ukupnoj populaciji tih osoba, pokazuju zvani\u010dne statistike, ve\u0107e je u\u010de\u0161\u0107e \u017eena (58,2%). Prema vrsti problema, najve\u0107i procenat je onih koji imaju probleme sa hodom a najmanje je osoba koje imaju probleme u komunikaciji. Pokazano je da je iskustvo isklju\u010denja u kori\u0161\u0107enju zdravstvenih usluga i rehabilitacije zbog nepristupa\u010dnosti ili restriktivnih kriterijuma do\u017eivelo 45% ispitanika, diskriminaciju 28% a nepo\u0161tovanje razli\u010ditosti osetilo je 43%. Kod prava na medicinska pomagala i rehabilitaciju osobe sa invaliditetom suo\u010davaju se sa problemom nemogu\u0107nosti odlaska na banjsko le\u010denje zbog restriktivnih zakonskih odredbi ali i te\u0161ko\u0107ama kod ostvarivanja prava na ortopedska pomagala zbog komplikovanih procedura. Osobe sa invaliditetom koje su bile uklju\u010dene u monitoring ukazale su i na nepristupa\u010dnost zdravstvenih usluga, neprilago\u0111enost dijagnosti\u010dke i terapijske opreme, kao i sanitetskog prevoza. U domenu obrazovanja, ukazano je na veliki problem neprilago\u0111enosti ud\u017ebenika osobama sa invaliditetom.<\/span><\/p>\n “Ka\u017eu da je izrada ud\u017ebenika na Brajevom pismu jako skupa, a da se izrada audio-udzbenika ne preporu\u010duje zbog straha od kr\u0161enja autorskih prava i kopiranja diskova – takvim izgovorima se diskrimini\u0161u u\u010denici”. Procenjeno je da je veliki problem i pristupa\u010dnost \u0161kolama i fakultetima, kao i prevoz do njih. Ukazano je i na nedostatak tuma\u010da za znakovni jezik, na koje u\u010denici imaju pravo, kao i na diskriminatornu praksu pri upisu u neke srednje \u0161kole i \u010dinjenicu da \u010desto ne postoji alternativa specijalnom obrazovanju, \u0161to kr\u0161i princip slobode izbora. Pokazano je da ve\u0107ina osoba sa invaliditetom siroma\u0161na, da je veliki problem socijalna za\u0161tita, da samo 500 slepih i slabovidih osoba u Srbiji ima posao. Kod rada i zapo\u0161ljavanja 35% ispitanika do\u017eivelo je kr\u0161enje principa inkluzije, u\u010destvovanja i pristupa\u010dnosti, pri \u010demu je naj\u010de\u0161\u0107e re\u010d o problemima nemogu\u0107nosti zaposlenja, neprilago\u0111enosti radnog mesta i uslova rada i nedostatku servisa podr\u0161ke na radnom mestu. Istovremeno je 30% do\u017eivelo diskriminaciju na radnom mestu ili u pristupu tr\u017ei\u0161tu rada, \u0161to se uglavnom ogleda kroz odnos sa kolegama i nerazumevanje od strane poslodavca. U domenu socijalne za\u0161tite, gotovo 72% ispitanika navelo je da nema pristup usluzi podr\u0161ke, 42% je reklo da nema mogu\u0107nost da uti\u010de na dono\u0161enje odluke i izbor usluge koju \u0107e dobiti, kao ni na njen kvalitet i obim, pa je usled toga ugro\u017een i princip dostojanstva, na \u0161ta je ukazalo 28% ispitanika. Istaknuto je i da iznosi za tu\u0111u negu i pomo\u0107 nisu dovoljni da se obezbedi usluga koja treba osobama sa invaliditetom, ve\u0107 se ta sredstva naj\u010de\u0161\u0107e koriste kao sredstvo za puko pre\u017eivaljavanje. Kod korisnika koji su naveli da nemaju pristup potrebnim socijalnim uslugama naj\u010de\u0161\u0107e je kao razlog navedeno da u zajednici nisu dovoljno razvijene usluge za samostalan \u017eivot. Tamo gde te usluge postoje, ne pokrivaju potrebe ve\u0107eg broja korisnika i nemaju odr\u017eivo finansiranje. Istaknuto je i da su osobe sa invaliditetom sme\u0161tene u ustanovama u najve\u0107oj meri li\u0161ene samostalnosti u odlu\u010divanju kao jednog od klju\u010dnih principa ljudskih prava. Kada je re\u010d o pristupa\u010dnosti, navedeni su problemi nepristupa\u010dnosti stambenih zgrada, zgrada od javnog interesa, saobra\u0107ajnica i javnih povr\u0161ina i prevoza. Vi\u0161e od 20 organizacija osoba sa invaliditetom je sara\u0111ivalo u pripremi izve\u0161taja u kojem su i intervjui sa osobama sa invaliditeom koje govore o svojim problemima.<\/span><\/p>\n Kako pomo\u0107i osobama sa invaliditetom:<\/span><\/p>\n 1. Pronala\u017eenje poslova koje mogu da obavljaju osobe sa invaliditetom<\/span><\/p>\n Da se po\u010dne sa nekom odre\u0111enom osobom sa invaliditetom i potom se tra\u017ei posao koji odgovara njegovim ili njenim sposobnostima i uslovima rada,<\/span><\/p>\n<\/li>\n Da se po\u010dne od uslova koje treba ispunjavati za neki odre\u0111eni posao, i potom tra\u017eiti odgovaraju\u0107u osobu sa invaliditetom koja bi to radila.<\/span><\/p>\n<\/li>\n Prema zakonskim obavezama vezane za to da poslodavac mora da zaposli odgovaraju\u0107u kvotu osoba sa invaliditetom, i potom je potrebno istra\u017eiti koje bi poslove osobe sa invaliditetom mogle da rade u tom preduze\u0107u. <\/span><\/p>\n<\/li>\n Trebalo bi po\u010deti od poslodavca koji pokazuje dobru volju da zaposli osobe sa invaliditetom, ali koji nema nikakav odre\u0111eni posao na umu, a potom je potrebno istra\u017eiti koje bi poslove osobe sa invaliditetom mogle da rade u tom preduze\u0107u.<\/span><\/p>\n<\/li>\n<\/ul>\n 2. Da se donese zakonska obaveza da ud\u017ebenici za osobe sa invaliditetom budu besplatne ili da im se smanji cena<\/span><\/p>\n 4. Za osobe koje imaju probleme sa hodom a \u017eive u zgradama bez liftova potrebno je omogu\u0107iti alternativni sme\u0161taj.<\/span><\/p>\n 5. Omogu\u0107avanje da osobe sa invaliditetom pristup kvalitetnijim, pristupa\u010dnijim pomagalima koja su im neophadna za normalno funkcjonisanje.<\/span><\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>\n [tabgarb=tab3]<\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"\n
\n
\n
![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/20160125_172010.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/20160125_172337.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/20160125_174048.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/20160125_174054.jpg\")
<\/a> ![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2017\/05\/20160125_174201.jpg\")
<\/a><\/p>\n