{"id":5210,"date":"2017-05-20T13:51:02","date_gmt":"2017-05-20T11:51:02","guid":{"rendered":"http:\/\/iea.rs\/?page_id=5210"},"modified":"2017-05-21T00:14:35","modified_gmt":"2017-05-20T22:14:35","slug":"nikola-milosavljevic","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/","title":{"rendered":"Nikola Milosavljevi\u0107"},"content":{"rendered":"

 <\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Nikola Milosavljevic<\/p>\n<\/div>\n

[tabgarb]<\/p>\n

tab1=Media Activity=active
\ntab2=Practical Policy=active
\ntab3=Peer to Peer Education
\n[\/tabgarb]<\/p>\n

[tabgarb=tab1]<\/p>\n

[\/tabgarb]<\/p>\n

[tabgarb=tab2]<\/p>\n

PLAN PRAKTI\u010cNE POLITIKE<\/b><\/span><\/span><\/p>\n

\u017divim u Bato\u010dini, varo\u0161ici u \u0160umadiji. S obzirom na geografski polo\u017eaj i istorijski razvoj, ve\u0107insko stanovni\u0161tvo Bato\u010dine je srpsko, \u0161to \u0107e re\u0107i da su manjine vrlo malobrojne u Bato\u010dini. Me\u0111utim, i pored velikog procenta ve\u0107inskog srpskog stanovni\u0161tva, Romi \u010dine zna\u010dajan deo populacije. Prema podacima Republi\u010dkog zavoda za statistiku, prema poslednjem popisu iz 2011 u Bato\u010dini se 55 gra\u0111ana izjasnilo da je romske nacionalnosti, \u0161to predstavlja, s obzirom na ukupnu populaciju od 11 760 stanovnika koliko Bato\u010dina ima, 0.47 procenata stanovni\u0161tva, odnosno ni ceo jedan procenat. Naravno, re\u010d je o zvani\u010dnim podacima. Nezvani\u010dno broj stanovnika romske populacije je daleko ve\u0107i. Razlog za ovo je pre svega tkzv. \u201cnacionalna mimikrija\u201d odnosno pojava, da se Romi u ve\u0107ini anketa izja\u0161njavaju kao Srbi, odnosno predstavnici ve\u0107inske populacije, \u0161to predstavlja posebni problem. Uz to ve\u0107ina romskog stanovni\u0161tva je okupljena u centralnom delu varo\u0161i, \u0161to pomalo podse\u0107a na geto, iako segregacija nikada nije vr\u0161ena i u tom delu varo\u0161i \u017eive i pripadnici ve\u0107inskog stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Problemi Roma u Bato\u010dini se su\u0161tinski ne razlikuju od problema Roma u \u010ditavoj Srbiji. Prema podacima RZS gotovo 66,8% Roma je Siroma\u0161no, 11,2% ekstremno siroma\u0161no, stopa nezaposlenosti roma je gotovo dvostruka u odnosu na ukupno stanovni\u0161tvo, a kada je re\u010d o zaposlenim romima 90% njih je polukvalifikovano ili nekvalifikovano, \u0161to \u0107e re\u0107i da ostvaruju male prihode. 60% Roma je bez osnovne \u0161kole. Ove statistike, premda ne postoje zvani\u010dni podaci, bi se mogle primeniti i za Bato\u010dinu sa eventualnim manjim korekcijama. U pogledu higijenskih uslova, s obzirom na malu populaciju, situacija u Bato\u010dini je ne\u0161to bolja nego u kartonskim naseljima i deponijama na kojima Romi \u017eive u drugim delovima Srbije. Ve\u0107ina njih je u Bato\u010dini stambeno situirano, odnosno imaju \u201ckrov nad glavom\u201d. Me\u0111utim, higijenski uslovi u tim domovima nisu uvek onakvi kakvi bi trbali da budu, ali sve zavisi od slu\u010daja do slu\u010daja, od ku\u0107e do ku\u0107e odnosno od nivoa emancipacije koji postoji u konkretnoj romskoj porodici. Pored toga, relativno niska Higijena Roma implicira povi\u0161ene zdravstvene rizike. Kada je re\u010d o socijalnoj pomo\u0107i u op\u0161tini se izdvaja nedovljno sredstva potrebnih da se namire potrebe socijalno ugro\u017eenih Roma.<\/p>\n

Dakle kako vidimo problemi Roma u Bato\u010dini se prvensteno ti\u010du niskog stepena obrazovanja i visokog stepena nezaposlenosti \u0161to indukuje dalje socijalne probleme. Naravno, prva pomisao bi mogla biti da Romi nemaju sredstava za obrazovanje i da se zato ne obrazuju. Problem, kao \u0161to \u0107emo videti nije isklju\u010divo novac. Re\u010d je o posebnoj kulturi kojoj Romi pripadaju. Ovim naravno ne \u017eelim da dam podstrek bilo kakvim fa\u0161isti\u010dkim i socio-darvinisti\u010dkim teorijama. Re\u010d je ustvari o prostom u\u010denju pona\u0161anja. Romi se naj\u010de\u0161\u0107e prilikom vaspitavanja ugledaju na sopstvene roditelje, koji kao i oni nisu imali mogui\u0107nost da se \u0161koluju. Rol modeli romske dece nisu ljudi koji idu u \u0161kolu ve\u0107 ljudi koji \u017eive posebnim na\u010dinom \u017eivota, popularno nazvanim \u201eod danas do sutra\u201c. Kako bi kona\u010dno stali u kraj ovom problemu neophodno bi bilo vr\u0161iti aktivnu vannastavnu edukaciju Roma. Odnosno, potrebno je Romima pokazati da kroz sistem obrazovanja i oni mogu posti\u0107i vi\u0161e nego ljudi u njihovom okru\u017eenju. Potrebno je anga\u017eovati upravo mlade uspe\u0161ne Rome, koji su uspeli upravo kroz proces edukacije da zauzmu visoko mesto u dru\u0161tvu i da se Romskoj razvije svest o tome da i oni to isto mogu. Naravno sredstva za ovakve projekte bi valjalo obezbediti od strane prvenstveno nevladinih organizacija, ali i Evropske Unije i drugih me\u0111unarodnih tela, jer se pokazalo da su ove institucije veoma zainteresovane za romsko nacionalno pitanje. Ipak, pre zahtevanje sredstava, bilo bi potrebno oformiti radne grupe koje bi izradile konkretne programe edukacije za Rome. Formiranje ovih grupa bi bilo daleko lak\u0161e ukoliko bi postojala posebna kancelarija za romska pitanja u okviru lokalne uprave u Bato\u010dini, koja nije oformljena. Pored toga, s obzirom na mali broj Roma nije formiran ni nacionalni savet Roma, tako da institucije koje bi \u0161titile prava Roma u na\u0161oj op\u0161tini prakti\u010dno ne postoje.<\/p>\n

S druge strane, sistem formalnog obrazovanja bi morao biti vi\u0161e \u201eromski senzibilan\u201c, odnosno osetljiv na prava Roma. Trebalo bi apsolutno spre\u010diti praksu slanja romske dece normalnih intelektualnih sposobnosti u \u0161kole za decu sa posebnim potrebama, jer je tobo\u017ee toj deci tada lak\u0161e, jer dobijaju knjige i celodnevnu brigu. Ova praksa je naravno u ve\u0107oj meri iskorenjena, ali i pored toga potrbno je da u\u010ditelji i profesori, naro\u010dito u osnovnim \u0161kolama, posvete pa\u017enju romskoj deci i uka\u017eu im na mogu\u0107nosti koje im obrazovanje pru\u017ea. Potrebno je dakle i kroz sistem institucija provu\u0107i ovaj oblik edukacije Roma o njihovim pravima i mogu\u0107nostima te upotpuniti krug podizanja svesti Roma i kroz formalno i kroz neformalno obrazovanja, sa prvenstvenim ciljem da budu\u0107e generacije Roma budu svesne svojih prava i mogu\u0107nosti.<\/p>\n

Pored problema razvijanja prava i mogu\u0107nosti Roma, ostaje i problem o\u010duvanja nacionalnog identiteta Roma. Naime, u Srbiji, pa i Bato\u010dini, je i dalje sramota biti Rom, premda u mojoj sredini konkretno nije bilo zabele\u017enih ni napada, ni diskriminacije prema Romima, latentna dru\u0161tvena segregacija Roma je uvek postojala. Iz tih razloga, Romi pribegavaju onome \u0161to se zove nacionalna mimikrija, te se oni masovno izja\u0161njavaju kao pripadnici srpske populacije. Ovo im naravno ne obezbe\u0111uje bolji polo\u017eaj u dru\u0161tvu, ali dolazi prakti\u010dno do tihe asimilacije, te sve vi\u0161e oni po\u010dinju gubiti svoju nacionalnu posebnost. Otuda Romi, nemaju svoju organizaciju u Bato\u010dini, nemaju svoj nacionalni savet, a kako smo videli zvani\u010dno \u010dine suvi\u0161e mali deo populacije za bilo koji oblik politi\u010dkog delovanja. Trebalo bi prema tome da vlasti uti\u010du na Rome da se organizuju radi ostvarivanja svojih prava i o\u010duvanja svoje nacionalne posebnosti.<\/p>\n

Da rezimiramo, probleme siroma\u0161tva Roma ne treba re\u0161avati isklju\u010divo davanjem socijalne pomo\u0107i, koja je kao kap u moru siroma\u0161tva, ve\u0107 sistematski uticati na Rome da se obrazuju i organizuju, spre\u010davati praksu nacionalne mimikrije kroz razvijanje Romske kulture i organizovanja manifestacija koje bi negovale romsku kulturu. Predla\u017eem, tako\u0111e, da vlasti osnuju posebnu kancelariju za Romska pitanja u okviru lokalne uprave, koja \u0107e pripremati projekte i starati se o za\u0161titi nacionalnih interesa Roma sistematski i instituciono, kako bi naredne generacije Roma u potpunosti ostvarivale svoja prava, zakonom zagarantovana i o\u010duvala svoja prava u vi\u0161enacionalnoj, tolerantnoj i evropskoj Bato\u010dini.<\/p>\n

Nikola Milosavljevi\u0107<\/p>\n

[\/tabgarb]<\/p>\n

[tabgarb=tab3]<\/p>\n

\"\"<\/a> \"\"<\/a> \"\"<\/a> \"\"<\/a> \"\"<\/a> \"\"<\/a> \"\"<\/a> \"\"<\/a><\/p>\n

[\/tabgarb]<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

  [tabgarb] tab1=Media Activity=active tab2=Practical Policy=active tab3=Peer to Peer Education [\/tabgarb] [tabgarb=tab1] [\/tabgarb] [tabgarb=tab2] PLAN PRAKTI\u010cNE POLITIKE \u017divim u Bato\u010dini, varo\u0161ici u \u0160umadiji. S obzirom … Read more »<\/a><\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"fullwidth.php","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"footnotes":""},"class_list":["post-5210","page","type-page","status-publish","hentry"],"yoast_head":"\nNikola Milosavljevi\u0107 - Institute for European Affairs<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Nikola Milosavljevi\u0107 - Institute for European Affairs\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"  [tabgarb] tab1=Media Activity=active tab2=Practical Policy=active tab3=Peer to Peer Education [\/tabgarb] [tabgarb=tab1] [\/tabgarb] [tabgarb=tab2] PLAN PRAKTI\u010cNE POLITIKE \u017divim u Bato\u010dini, varo\u0161ici u \u0160umadiji. S obzirom … Read more »\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Institute for European Affairs\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2017-05-20T22:14:35+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Nikola-Milosavljevic-150x150.jpg\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"12 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/\",\"url\":\"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/\",\"name\":\"Nikola Milosavljevi\u0107 - Institute for European Affairs\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Nikola-Milosavljevic-150x150.jpg\",\"datePublished\":\"2017-05-20T11:51:02+00:00\",\"dateModified\":\"2017-05-20T22:14:35+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/#primaryimage\",\"url\":\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Nikola-Milosavljevic-150x150.jpg\",\"contentUrl\":\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Nikola-Milosavljevic-150x150.jpg\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430\",\"item\":\"https:\/\/iea.rs\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Nikola Milosavljevi\u0107\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/iea.rs\/#website\",\"url\":\"https:\/\/iea.rs\/\",\"name\":\"Institute for European Affairs\",\"description\":\"\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/iea.rs\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Nikola Milosavljevi\u0107 - Institute for European Affairs","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Nikola Milosavljevi\u0107 - Institute for European Affairs","og_description":"  [tabgarb] tab1=Media Activity=active tab2=Practical Policy=active tab3=Peer to Peer Education [\/tabgarb] [tabgarb=tab1] [\/tabgarb] [tabgarb=tab2] PLAN PRAKTI\u010cNE POLITIKE \u017divim u Bato\u010dini, varo\u0161ici u \u0160umadiji. S obzirom … Read more »","og_url":"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/","og_site_name":"Institute for European Affairs","article_modified_time":"2017-05-20T22:14:35+00:00","og_image":[{"url":"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Nikola-Milosavljevic-150x150.jpg","type":"","width":"","height":""}],"twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Est. reading time":"12 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/","url":"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/","name":"Nikola Milosavljevi\u0107 - Institute for European Affairs","isPartOf":{"@id":"https:\/\/iea.rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Nikola-Milosavljevic-150x150.jpg","datePublished":"2017-05-20T11:51:02+00:00","dateModified":"2017-05-20T22:14:35+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/#primaryimage","url":"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Nikola-Milosavljevic-150x150.jpg","contentUrl":"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/04\/Nikola-Milosavljevic-150x150.jpg"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/iea.rs\/en\/nikola-milosavljevic\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430","item":"https:\/\/iea.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Nikola Milosavljevi\u0107"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/iea.rs\/#website","url":"https:\/\/iea.rs\/","name":"Institute for European Affairs","description":"","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/iea.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/5210","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5210"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/5210\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/iea.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5210"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}