Sukobi na tlu biv\u0161e Jugoslavije bili su tema rasprave za dvadeset i petoro mladih predstavnika Srbije, Kosova, Makedonije i Bosne i Hercegovine na konferenciji koju je organizovao Omladinski odbor za obrazovanje u saradnji sa ambasadom Velike Britanije. Suo\u010deni sa \u010dinjenicama, u\u010desnici su poku\u0161avali da konstrui\u0161u objektivnu sliku o de\u0161avanjima devedesetih godina i zauzmu stav druga\u010diji od onog koji im je tokom \u017eivota nametan. Utiske sa konferencije, koja je trajala od 8. do 13. septembra, sabira jedan od predstavnika Srbije \u2013 Dejan Remeti\u0107.<\/p>\n
– Koji su zaklju\u010dci ovogodi\u0161nje konferencije \u201eMladi ambasadori pomirenja\u201d?<\/p>\n
Dalo se primetiti da svi u\u010desnici vuku sa sobom neku manu iz edukativnog sistema svoje zemlje. To je logi\u010dno budu\u0107i da kod nas istoriju pi\u0161u oni koji su je i stvarali. Predava\u010d iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Du\u0161an Jovanovi\u0107 izazvao je najja\u010de emocije i naj\u017eustrije debate stavljaju\u0107i konkretne argumente pred studente. Trebalo je da svaki u\u010desnik navede zlo\u010dine koje je devedesetih godina po\u010dinila njegova zemlja. Neki od nas su to \u010dinili vrlo slikovito, dok drugi nisu umeli da navedu nijedan. Da li kao najupu\u0107eniji, kao potomci naroda koji je najve\u0107i krivac ili kao narod koji je na liniji vatre me\u0111unarodne zajednice – ali zaklju\u010dak je da se sa pro\u0161lo\u0161\u0107u i problemima najvi\u0161e suo\u010davaju studenti iz Srbije.<\/p>\n
– Ovakve debate jo\u0161 uvek nisu uobi\u010dajene me\u0111u zemljama u\u010desnicama. Koliko je bilo te\u0161ko voditi zdravu raspravu u vezi sa pitanjima na koja ni predsednici nemaju odgovore?<\/p>\n
Nije do\u0161lo do sukoba ili sva\u0111e me\u0111u u\u010desnicima, ve\u0107 su iznete \u010dinjenice sa svih strana. Predava\u010d sa Fakulteta politi\u010dkih nauka Milo\u0161 Hrnjaz najvi\u0161e je pa\u017enje poklonio razmatranju samoprogla\u0161ene nezavisnosti Kosova, ali ne sa kao \u0161to se to \u010dini u \u0161tampi, ve\u0107 sa stanovi\u0161ta me\u0111unarodnog prava. Imali smo razli\u010dita mi\u0161ljenja i sukobljene stavove, ali debata nikada ne bi iza\u0161la iz akademskih okvira.<\/p>\n
2 – Mladi ambasadori pomirenja<\/p>\n
– Misli\u0161 li da ste opravdali svoju novoste\u010denu titulu ambasadora pomirenja?<\/p>\n
Poslednjeg dana smo dokazali kako se na kreativan na\u010din mo\u017ee prevazi\u0107i pre svega jezi\u010dka, zatim kulturna, a onda i politi\u010dka barijera, koja je poslednja i pala. Uspeli smo da poka\u017eemo gostima \u0161ta zna\u010di Srbija, Beograd, Skadarlija… Stekli smo nove prijatelje i poznanstva i nastavi\u0107emo da sara\u0111ujemo.<\/p>\n
– Kakav je dalji plan svakog od ambasadora pomirenja?<\/p>\n
Imamo zadatak i obavezu da odr\u017eavamo veze u regionu, pre svega sa ljudima koji su sedeli do nas tih pet dana. Jedna od prate\u0107ih aktivnosti je studijsko putovanje u Sarajevo, Srebrenicu i Bratunac sredinom oktobra i tu \u0107emo empirijski mo\u0107i da osetimo deo tog problema oko kojeg se sukobljavamo. Tako\u0111e, svako od nas \u0107e odr\u017eati edukaciju na neku od tema o kojima smo raspravljali \u2013 REKOM, tranziciona pravda, sam sukob od 1991-1995.godine, proces pomirenja… Ne mo\u017eemo da pre\u0107utimo istinu \u2013 da ljudi koji dolaze iz BiH ili sa Kosova nisu ni\u0161ta druga\u010diji od nas, te da treba da se umre\u017eavamo i preko omladine povezujemo i dr\u017eave.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"