Posmatraju\u0107i de\u0161avanja u svetu danas, ne mo\u017eemo da se ne zapitamo da li su mladi ipak oma\u0161ili u poku\u0161aju da poprave svet. Mo\u017eda su odrasli i u me\u0111uvremenu zaboravili sve? \u201eThe child is grown, the dream is gone. I have become comfortably numb.\u201c[9]<\/p>\n
Marionete ili mladi ljudi koji znaju \u0161ta ho\u0107e? Kompromituju li neke ruke na\u0161u mladost i ideale, ogr\u0107u\u0107i ih u svoje ideologije? Koliko se stvarno slobodnim i sna\u017enim ose\u0107amo u nastojanjima da menjamo svet? Neki mladi su itekako znali \u0161ta \u017eele. Ne zavaravajmo se i ne otimajmo im snove. Mi smo, \u010dini mi se, odlu\u010dniji u tome \u0161ta ne \u017eelimo. Nego, i to je po\u010detak. Iz dana\u0161nje perspektive, mo\u017eda i najva\u017eniji.<\/p>\n
To, svakako, ne zna\u010di da je najlak\u0161i. Potrebno je biti pronicljiviji i pametniji nego ikada. Osve\u0161\u0107eniji, ne ostra\u0161\u0107eniji. Odlu\u010dniji da stanemo na kraj najrazli\u010ditijim politi\u010dkim zloupotrebama istorije i nacionalisti\u010dkim manipulacijama koje potenciraju dogmati\u010dnu zaslepljenost, lojalnost i netrpeljivost. Onaj kome je nacionalna pripadnost najva\u017enija odrednica, najbolja karakteristika i najve\u0107e dostignu\u0107e, u ogledalu vidi – gomilu. Hipnotisanu gomilu ljudi i dela. Jo\u0161 jedan odraz koji \u010dove\u010danstvu nema \u0161ta da ponudi, i koji \u0107e drugi oblikovati prema svojim potrebama. A njemu \u0107e jo\u0161 i biti drago, bi\u0107e sre\u0107an \u0161to je makar deo ne\u010dega. Parazit istorije.<\/p>\n
Svaki trenutak je istorijski trenutak za kreiranje sveta kakav do sada nismo videli. Ravnodu\u0161nost je suprotnost ljudskosti, a du\u017enost svih nas kao ljudskih bi\u0107a jeste da preuzmemo odgovornost za budu\u0107nost u kojoj \u0107emo \u017eiveti. Zajedno. Zbog toga je zajedno moramo i stvarati. Pamtiti i u\u010diti, slu\u0161ati i uva\u017eavati, istra\u017eivati i preispitivati. Iznad svega, po\u0161tovati.<\/p>\n
Pitanje je da li, i koliko mo\u017eemo uticati na postupke drugih ljudi, ali, za sopstvene, snosimo stopostotnu odgovornost. Gre\u0161ke u\u010dinjene iz neznanja ili neobave\u0161tenosti su opet gre\u0161ke. Nepromi\u0161ljanje i prebacivanje odgovornosti na te\u017eak \u017eivot i nemanje izbora, promi\u0161ljen je hod lak\u0161im putem. Izbori uvek postoje, pitanje je da li \u0107emo se boriti za njih.[10]<\/p>\n
![\"jelenabrasanac\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2015\/02\/jelenabrasanac.jpg\")
<\/p>\n
\u201eBoj se jo\u0161 uvijek bije. Svuda oko nas su malina\u0161i, antimalina\u0161i, jagodi\u010dari, moderni sljedbenici templara, rozenkrojcera, pankera, nacista, komunista, rojalista, demokrata, ljevi\u010dara, desni\u010dara, socijalista, fa\u0161ista, hegemonista, altruista, poklonici modernog baleta ili ikebane, agenti tajnih slu\u017ebi, humanitarni radnici, vatrogasci, fakiri, fakini i mnogi, mnogi drugi. Svi oni, a i mi sa njima, samo smo pijuni u drevnoj igri spravljanja d\u017eema od malina, koja datira jo\u0161 iz praskozorja ljudskog postanka.<\/p>\n
Stoga, budite na oprezu. Ne vjerujte nikome, pa makar vas on htio po\u010dastiti ba\u0161 ni\u010dim drugim do d\u017eemom od malina.\u201c[11]<\/p>\n
Jelena Bra\u0161anac<\/strong><\/p>\n [1] Ortega y Gasset, J. 1930. The revolt of the masses<\/p>\n [2] Treitschke, v.H., 1879. Our prospects. Preufiische Jahr- bucher<\/em> 44: 571-572.<\/p>\n [3] Cavendish, R. 2005. Birth of Giuseppe Mazzini. History Today<\/em> v.55<\/p>\n [4] Esler, A. 1974. The youth revolution: conflict of genrations in modern history<\/p>\n [5] Esler, A. 1974. The youth revolution: conflict of genrations in modern history<\/p>\n