<\/p>\n
Koliko te\u017eak zadatak predstavlja proces pomirenje u regionu? Posle gotovo dve decenije od zavr\u0161etka sukoba na ovim prostorima jo\u0161 uvek smo u procesu tra\u017eenja odgovora na bezbroj pitanja. Da li je nu\u017eno da politika nastavi da bude ta koja \u0107e dominantno diktirati formiranje mi\u0161ljenja? Podele nastale u svim segmentima dru\u0161tva svakako ne\u0107e nestati samo politi\u010dkim odlukama, a sam proces pomirenja zahteva mnogo kompleksniji i \u0161iri krug dru\u0161tvene uklju\u010denosti i me\u0111unarodne saradnje. Name\u0107e se pitanje, ko su pojedinci ili institucije koje bi vodile putem pozitivnog tra\u017eenja istine i trajnog mira, te time pomo\u0107i ne samo \u017ertvama ratova, ve\u0107 i onima koji ostaju kao indirektne \u017ertve bolne istorije na\u0161ih naroda i Evrope u celini.<\/p>\n
Tokom septembra bila sam deo programa zajedno sa jo\u0161 dvadesetak mladih aktivista iz Poljske, Nema\u010dke, Bosne i Hercegovine i Srbije.<\/em> Za teme program je imao mnoge (stogodi\u0161njicu Velikog rata, II Svetski rat, trenutne politi\u010dke prilike u Svetu, ratove na prostoru biv\u0161e Jugoslavije ali i mnoge druge) i sasvim sigurno samo jedan cilj: pomirenje na Balkanu, u Evropi i Svetu<\/em>. Nekolicinom radionica, debata, istorijskih osvrta potkrepljenih empirijskim dokazima kao i posetom memorijalnih lokaliteta, imala sam prilike da stvorimo kompletniju sliku bliske i dalje istorije, \u010diji smo neposredni deo i mi sami. Bilo je tu kako \u017eustrijih debata i sukoba mi\u0161ljenja, tako i li\u010dnih potresnih pri\u010da. Sve zajedno dovelo nas je do uzajamne empatije i \u017eelje da iskustva koja su za nama posmatramo mnogo \u0161ire, a sve sa stavom da mladi aktivist najbolje i najbr\u017ee mogu prevazi\u0107i probleme bliske ratne pro\u0161losti i time pripreme budu\u0107nost u kojoj \u0107e \u017eiveti jedni sa drugima, jedni pored drugih i jedni za druge<\/em>.<\/p>\n Celokupni proces oporavljanja i pomirenja svakako nije jednostavan. Okrenimo se samo potresnim holokaust stradanjima i li\u010dnim nesre\u0107ama koje su ih pratile. \u010cinjenica je da se sa generacijama koje slede bol i patnja umanjuju, \u0161to je svakako bio slu\u010daj kako sa I, tako i sa II Svetskim ratom. Navedimo i ulogu dr\u017eave kao jednu od isto tako va\u017ene u \u010ditavom procesu oporavka. Pravi primer jeste saradnja i stav u pravcu pomirenja koji je Nema\u010dka zauzela po samom zavr\u0161etku II Svetskog rata. Tokom posete Berlinu (koja je bila jedna od aktivnosti programa) ne mo\u017ee se, a ne primetiti da je jedan znatan deo istorijskih obele\u017eja posve\u0107en se\u0107anju na najbrojnije \u017ertve rata – jevrejima. \u010cini mi se da se time te\u017eilo zauzimanju stava pokajanja, i da je sama nema\u010dka zajednica imala to kao dug i sredstvo kojim \u0107e ako ne potpuno, bar delom na\u010diniti korak u pravcu pomirenja. Procesi nalik ovome nikako nisu jednostavni, ali su zasigurno ostvarljivi, evidentno imaju\u0107i u vidu Evropu posle II Svetkog rata.\u00a0 Kompleksnost perioda ozdravljenja uklju\u010duje vreme, me\u0111usobnu saradnju svim segmenata dru\u0161tva, prihvatanje pojma rata kao istorijske \u010dinjenicu koja je za nama, iz koje \u0107emo najvi\u0161e nau\u010diti, i nikako je ne koristiti kao sredstvo mr\u017enje. Poslednje, ali nikako najmanje va\u017eno, ne dozvoliti da simboli poput viktimizacije i kolektivnih stradanja za\u017eive u budu\u0107nosti u tolikoj meri da oslikavaju rat na teret puta ozdravljenja i pomirenja.<\/p>\n ~<\/p>\n Upravo na tom putu ozdravljenja nalazi se moja zemlja i zemlje biv\u0161e Jugoslavije. U ve\u0107oj ili manjoj meri uklju\u010dene su sve, Srbija, BiH, Hrvatska, Slovenija i Makedonija. U ve\u0107oj ili manjoj meri uklju\u010deni smo svi, dr\u017eava, njene institucije, gra\u0111ani, nevladin sektor, me\u0111unarodne organizacije, ali pre svega mladi. Daleko najve\u0107u ulogu predstavlja aktivizam onih \u010dije vreme dolazi, i sam pojam mira izgradi\u0107e se samo ako ga probudimo u onima koji ostaju za nama.<\/p>\n \u201cNije dovoljno samo govoriti o miru \u2013 \u010dovek mora verovati u njega. I nije dovoljno samo verovati u njega \u2013 \u010dovek mora raditi za njega.\u201c<\/em> Elenor Ruzvelt<\/p>\n ~<\/p>\n Sarajevo, ka\u017eu du\u0161a Balkana. U okviru programa u ovom prekrasnom gradu proveli smo nedelju dana. Pre rata se govorilo da je Sarajevo grad koji predstavlja duh \u010ditave Jugoslavije, riznicu Balkana i drugi po veli\u010dini grad u tada\u0161njoj Jugoslaviji posle Beograda. Danas, oko dve decenije nakon zavr\u0161etka sukoba \u017eivi neko druga\u010dije Sarajevo, Sarajevo koje je \u010dini mi se devedesetih godina pro\u0161log veka najvi\u0161e pretrpelo i najvi\u0161e se izmenilo. Promenom statisti\u010dki podataka druga\u010dije postaje puno toga. Statistika navodi da je 1991 Sarajevo brojalo preko pola miliona stanovnika, sa okolnim op\u0161tinama mo\u017eda i vi\u0161e, i da se ta brojka smanjila za oko 160 000, \u010diji deo predstavljaju nastradali, ali i prognana i raseljena lica. Obele\u017eja razaranja, bolni memorijalni spomenici i o\u0161te\u0107ene gra\u0111evine koje i dalje pri\u010daju pri\u010du stradanja ovog nekada multietni\u010dkog grada \u010desta su u Sarajevu. De\u010diji park i Srebrenice ostavljaju nemo i skamenjeno. U mah probude ose\u0107aj tuge, u mah po\u0161alju poruku da se tako ne\u0161to nikada ne ponovi. Ose\u0107anja su pome\u0161ana, ali i subjektivna ponaro\u010dito kada govori glas \u017ertve, viktimizacija i targetiranje krivca je neizbe\u017eno. Oni sa kojima smo imali prilike da se susretnemo tokom programa, bili to o\u010devici, \u017ertve ili samo neposredni posmatra\u010di ratnog stradanja navode da se grad naizgled oporavlja i nastavlja u novom poprili\u010dno druga\u010dijem pravcu. Zna\u010dajnu ulogu u procesu reizgradnje imala su strana ulaganja, Evropska Unija, ali i zemlje istoka. Danas dvadesetak godina posle rata Sarajevo postaje \u010dini mi se grad mlade energije i promena koje nosi 21. vek. Sa druge strane toliko puta opisani i opevani\u00a0 sarajevski duh i dalje \u017eivi, i njega \u010dine ljudi. Sarajlije su ljudi posenog duha, zato se \u201cstrpi bolan i popi na miru kafu\u201c. Grad u kome se jednostavno mora\u0161 opustiti, grad prete\u010da Jugoslovenskog rock\u2019n\u2019rolla, dobre hrane, najlep\u0161ih baklava i srda\u010dnih jarana.<\/p>\n Rekli su o Sarajevu:<\/strong><\/p>\n \u201eO Sarajevu kao gradu se mo\u017ee pri\u010dati danima i no\u0107ima. Ali ako me pitate da li je ve\u0107a sre\u0107a roditi se u Sarajevu, Jerusalimu, Bejrutu ili San Francisku, San Dijegu ili Stokholmu, ne pitajte me, ja to stvarno ne znam.\u201c<\/em>\u00a0 Nele Karajli\u0107 o Sarajevu na brdovitom Balkanu.<\/p>\n \u201cZnam da je nakon rata nekada te\u017ee negoli u ratu, da je neprijatelj podmukliji da \u010doveku, posle tolikog napora da bi se pre\u017eivelo, do\u0111e da se opusti. Ali vi to ne mo\u017eete. Jer je ime Sarajeva danas svetlost i nada. Nada da hrabrost i tolerancija mogu pobediti.\u201c<\/em> K\u00e9niz\u00e9 Mourad, knji\u017eevnica<\/p>\n ~<\/p>\n Sa uverenjem da ratne sukobe ne izazivaju emocije, religija ili mo\u017eda me\u0111unarodska mr\u017enja ve\u0107 politika i pojedinci koji stoje iza nje,\u00a0 i da je uloga, teret i zadatak svih nas da proces oporavka u\u010dinimo sna\u017eno delotvorinim u pravcu mira i me\u0111usobne saradnje. \u017delja ka promeni sveta na bolje polazi od nas samih. Pojam mira ne predstavlja mogu\u0107nost ve\u0107 obavezu i cilj svih nas ka kome moramo te\u017eiti svakoga dana, sata i trenutka, daju\u0107i primer jedni drugima, regionu, ali i Svetu da su stvari koje nas spajaju puno sna\u017enije i daleko bitnije od onih koje su nas razdvojile i dovele do sukoba.<\/p>\n