<\/p>\n
U\u010de\u0161\u0107e na programu \u201e14\/14 Experience\u201c mi se desilo kao grom iz vedra neba. Nisam imao velika nadanja da \u0107u biti odabran u ekipu od \u0161est srpskih u\u010desnika \u2013 ne samo \u0161to sam nedavno zavr\u0161io Arhitektonski fakultet \u0161to me je u startu odvojilo od ljudi koji dolaze iz oblasti poput prava i politi\u010dkih nauka, ve\u0107 i zato \u0161to nisam imao jaku pozadinu u nevladinom sektoru. Ipak, ispostavilo se da su moji strahovi neosnovani i jednog hladnog jutra sam se sa ljudima koji su mi tada jo\u0161 uvek bili stranci, sa aerodroma otisnuo u nepoznato.<\/p>\n
\u010cetiri zemlje, dvadesetak u\u010desnika. Bosna i Hercegovina, Srbija, Nema\u010dka, Poljska. Na zajedni\u010dkom dvonedeljnom putovanju u znak stogodi\u0161njice po\u010detka Prvog svetskog rata, trebalo je da sukobimo na\u0161e nacionalne narative o zna\u010dajnim istorijskim doga\u0111ajima i sagledamo na\u0161e razli\u010dite pozicije o te\u0161kim temama iz zajedni\u010dkih pro\u0161losti. Dru\u017eina je bila \u0161arena, razli\u010ditih profila, interesovanja, jezika i pogleda na stvari \u2013 \u0161to je sve samo doprinelo izuzetnom kvalitetu ovog programa. Odr\u017ean je veliki broj predavanja i radionica sa najrazli\u010ditijim u\u010desnicima \u2013 od istori\u010dara eksperata za usmena svedo\u010danstva preko lokalnih umetnika do svedoka istorijskih tragedija na\u0161eg vremena.<\/p>\n
Gde sam u svemu tome ja prona\u0161ao sebe? Nisam mogao pobe\u0107i od profesionalne deformacije i posmatranja ovog putovanja kroz prizmu arhitekture. Govore\u0107i u \u0161irokom smislu, arhitektura je nauka koja se bavi prostorom i na\u010dinima na koji ljudi interaguju sa njim i u okviru njega. U uslovima ovog programa, najkorisnije je primenjivati znanja koja se nalaze na raskr\u0161\u0107u arhitekture i dru\u0161tvenih nauka \u2013 sociologije, istorije, antropologije, politi\u010dkih nauka itd. Tema mog diplomskog rada na arhitekturi je ba\u0161 i istra\u017eivala ta raskr\u0161\u0107a, \u0161to je bio glavni razlog za moje prijavljivanje na program. Smatrao sam da \u0107e moja perspektiva, iz struke koja se \u010desto percipira kao hermeti\u010dka i pomalo autisti\u010dna, doprineti novim sagledavanjima starih problema.<\/p>\n
Kada pri\u010damo o odnosu istorije i arhitekture, postoji mnogo tema koje se mogu pokrenuti. U nekim slu\u010dajevima ta veza je jasna i o\u010digledna \u2013 veliki je broj istorijskih spomenika i obele\u017eja podignutih da bi se obele\u017eio zna\u010dajni doga\u0111aj iz pro\u0161losti. Sa druge strane, neki tragovi su mnogo suptilniji i zahtevaju pa\u017eljivo i\u0161\u010ditavanje i kontekstualizaciju da bi nam odali svoje tajne. Za ilustraciju nave\u0161\u0107u uporedan primer dva pose\u0107ena groblja \u2013 ritualne prostore na kojima odr\u017eavamo se\u0107anje na na\u0161e mrtve, a posredno i zna\u010dajne doga\u0111aje koji su obele\u017eeni stradanjima.<\/p>\n
U sklopu na\u0161e posete obi\u0161li smo nema\u010dko vojno groblje u Magdeburgu, gde su sahranjeni nema\u010dki vojnici iz Prvog svetskog rata. Kako nacija koja je izgubila rat obele\u017eava mesta poslednjeg po\u010divanja svojih vojnika? Simbolika pobede ne dolazi u obzir. Da li su, kao u Magdeburgu, dovoljne skromne kamene plo\u010de, rasute po livadi, sa \u0161turim podacima: ime, \u010din, godina smrti? \u0160ta se \u017eelelo posti\u0107i takvim minimalizmom? Celo groblje se nalazi u jednom gotovo parkovskom ambijentu \u2013 sistem sahranjivanja kao na srpskim grobljima koja su strogo isparcelisana tamo ne postoji. Lako mo\u017eete na\u0107i cvetni grob na samoj sredini puste livade, a da se u senci \u010dempresa uz aleju nalaze kolumbarijumi sa desetinama urni, iza kojih se nalazi \u017eiva ograda i monumentalna porodi\u010dna grobnica kakve industrijske porodice iz devetnaestog veka, sa slomljenim stubom koji ozna\u010dava prekid mu\u0161ke loze. Mo\u017eda je nekada to groblje bilo mesto hodo\u010da\u0161\u0107a i prise\u0107anja, le\u010denja starih rana i sporazumevanja sa sopstvenim gubicima; ali danas su vojni grobovi urasli u plitku travu, toliko da vi\u0161e ni grobari ne mogu da ih na\u0111u. Zaboravljanjem \u017ertava, zaboravljamo i ono za \u0161ta su one polo\u017eile svoje \u017eivote, skrajnute u parkove na periferiji gradova.<\/p>\n
Kasnije u toku putovanja, obi\u0161li smo i Memorijalni kompleks Poto\u010dari, gde su sahranjeni stradali u genocidu izvr\u0161enom 1995. godine. Ma koliko da je poseta bila te\u0161ka i mu\u010dna za sve nas, nametnula su se neka druga pitanja. Kako obele\u017eiti mesto ne\u010dega toliko monstruoznog, kada ono nadilazi sposobnost normalnog razumevanja? Kako oprostoriti pam\u0107enje? Kako uop\u0161te pamtiti? Groblje u Poto\u010darima je specifi\u010dno, jer se u njemu sahranjuju samo stopostotno identifikovani ostaci, koji su potvr\u0111eni DNK analizom sa bliskom rodbinom \u017ertve. Budu\u0107i da su tela preme\u0161tana iz jedne masovne grobnice u drugu, \u010desto se de\u0161ava da se telima zametao trag \u2013 a svaka slu\u010dajno pogre\u0161no interpretirana sudbina daje municiju ljudima koji u takvim gre\u0161kama nalaze dokaze da se zlo\u010din nikada nije dogodio. Zato svaki put kada se podigne jo\u0161 jedan spomenik i sahrani jo\u0161 jedna \u017ertva, pomalo se pribli\u017eimo istini o tom doga\u0111aju i jo\u0161 se jasnije ocrtavaju konture te tragedije. Svaki grob je po jedna zatvorena pri\u010da, \u010dist beli ni\u0161an \u0161turih podataka: ime, godina ro\u0111enja, godina smrti. Mezar rasut na padinama srebreni\u010dkih brda, tiha bela matrica u\u017easa. Kada smo suo\u010deni sa neumitnim mar\u0161om grobova ili hiljadama bri\u017eljivo ugraviranih imena, ne smemo dozvoliti da apstrahujemo kolektivnu tragediju iz prostog zbira pojedina\u010dnih tragedija.<\/p>\n
U\u010de\u0161\u0107e na programu 14\/14 Experience je bilo izuzetno zna\u010dajno za mene. Pro\u0161irio sam svoje vidike u pravcima za koje nikada ne bih o\u010dekivao, stekao mnogo prijatelja i nau\u010dio stvari o kojima nisam ni sanjao. Smatram da je dragoceno za svaku osobu da pro\u017eivi jedno ovakvo iskustvo, bez obzira na to da li je redovni u\u010desnik seminara i radionica ili odlazi prvi put \u2013 vrednosti o kojima se radi su univerzalno ljudske, a ne uskostru\u010dne.<\/p>\n