<\/p>\n
Ovaj program mi je pru\u017eio zaista \u0161iroka znanja iz oblasti dru\u0161tvenih, politi\u010dkih nauka, me\u0111unarodnog prava, ljudskih prava i nekih bitnih delova istorije. Izbor u\u010desnika tj. izbor zemalja u ovom programu nije slu\u010dajan. Moram priznati da po prvi put sam se susreo sa takvom strukturom u\u010desnika koja podrazumeva preispitivanje razli\u010ditih istorijskih istina i zabluda u razli\u010ditim periodima istorije. Ono \u0161to se dogodilo izme\u0111u 14. godine XX veka i rekao bih kraja tog istog veka kao i po\u010detka ovog veka jeste ono \u0161to je pokojni istori\u010dar Erik Hobsbaum nazivao ”kratkim vekom”. Kao tema za ovaj seminar su izabraani trenuci koji su obele\u017eili ovakav ”kratak vek” i shodno tome, tako su birani i u\u010desnici. Ono \u0161to se dogodilo izme\u0111u Nema\u010dke i Poljske 1939. kad je po\u010deo II svetski rat i ono \u0161to se dogodilo u Sarajevu 1914. kao i \u0161irom biv\u0161e Jugoslavije 1991-1995 svakako ima paralelu. Upravo tu paralelu i taj istorijski pretres su pravili u\u010desnici ovog programa, me\u0111u kojima sam bio i ja. Upravo zbog tog istorijskog pretresa meni je bilo neverovatno drago \u0161to sam bio deo ovog programa.<\/p>\n
Ovaj odabir zemalja \u2013 Bosna, Srbija, Poljska i Nema\u010dka je na mene ostavio poseban utisak i mo\u017ee da se sagleda iz mnogo uglova. Ako bih u ovom eseju analizirao svaki ugao i sve ove doga\u0111aje koje su obele\u017eili ”kratak vek” a klju\u010dne su za odnose izme\u0111u ve\u0107 pomenutih dr\u017eava, bojim se da ne bi bilo kraja mom pisanju. Zato bih se usredsredio na odnose Srbije i Bosne, ali i \u010ditavog regiona tzv. Zapadnog Balkana i sve ove doga\u0111aje iz devedesetih koje su menjale bitno konstelaciju odnosa u regionu. Ono \u0161to je mene podstaklo najvi\u0161e da pi\u0161em o ovom delu programa jeste bila na\u0161a poseta Srebrenici. To je bila moja prva poseta Memorijalnom kompleksu u Srebrenici koji je mnogo vi\u0161e od grobnice za ubijene civile i memorijalnog kompleksa. Priznajem da sam se fascinirao ali da su mi ose\u0107anja bila pome\u0161ana. Pre samog puta iz Sarajeva za Srebrenicu sam se uop\u0161te pitao da li nam je to potrebno s obzirom na to da nije ba\u0161 prijatno i\u0107i na mesto na kojem je izvr\u0161en zlo\u010din. Bilo je itekako potrebno. To je bio moj zaklju\u010dak nakon sati razmi\u0161ljanja posle obilaska Srebrenice. Najprostije re\u010deno, smatrao sam da je najbolje oti\u0107i tamo gde je najmanje prijatno zbog toga da se istina sazna sa terena. I to \u0161to uop\u0161te nije prijatno fizi\u010dki biti u Srebrenici i to cenim i smatram da nigde na svetu na takvim mestima ne treba da bude prijatno. Kao neko ko jeste deo srpskog naroda ne mogu da se ose\u0107am krivim niti smatram da je za to potreban nekakav sistem kolektivne krivice koji je donekle za\u017eiveo u Nema\u010dkoj posle II Svetskog rata kao dru\u0161tveni konstrukt. Ono \u0161to smatram jeste da se tu zaista dogodio genocid i da su oni koji su direktno i indirektno krivi za njega itekako dobro znali \u0161ta rade. Tu nije bilo nikakvog ”nehata” u pogledu kr\u0161enja obi\u010daja ratovanja. Apsolutno sam pri stavu da je itekakvih zlo\u010dina bilo i sa jedne i sa druge strane. No ta analiza ostaje za UN-ove pravosudne organe.<\/p>\n
U okviru ovog programa, dakle u skoro dve nedelje uspeli smo da vidimo Sarajevo, Magdeburg, Berlin, Mostar ali najdublji utisak mi je svakako ostavio Kompleks u Poto\u010darima. Zato mislim da mi je to jedan od klju\u010dnih doga\u0111aja u ovoj godini i da to smatram kao veliko iskustvo. Li\u010dno bilo mi je izuzetno drago \u0161to smo tamo bili sa Bo\u0161njacima koji su mogli da podele sa nama emocije i sve relevatne \u010dinjenice. To deljenje \u010dinjenica, podataka, iskustava me\u0111u mladim ljudima smatram klju\u010dnim za bottom-up<\/em> podizanje ovog regiona u svakom smislu. Ono \u0161to bih ubrojao u ve\u0161tine koje sam poprili\u010dno izve\u017ebao tokom ovog programa a u\u017ee re\u010deno u poseti ovom Kompleksu jeste javni nastup. Imao sam prilike da dam intervju za nema\u010dku televiziju WDR gde sam odgovarao na i neka nezgodna i \u0161kakljiva pitanja. Intervju se na inicijativu novinara ove nema\u010dke televizije napravio u sred tog Memorijalnog Kompleksa. Sa tim intervjuom koji je trajao oko 10 minuta sam dobio jedno veliko iskustvo. Integracija \u010ditavog regiona u EU ali i u Severoatlantski savez ne samo da bi spre\u010dio da se ikad dogodi to \u0161to se dogodilo devedesetih nego i mo\u017ee obezbediti ekonomski prosperitet za \u010ditave budu\u0107e generacije. Ovakve stvari, ovakvi programi su jako dobri, velik sam pristalica toga da se u\u010detvuje u \u0161to vi\u0161e takvih programa jer se tu saznaju fakti \u2018\u2019iz prve ruke\u2019\u2019.Naravno, izdvojio sam ovu posetu jer \u0107u je svakako pamtiti. Bili smo i na drugim tako\u0111e va\u017enim istorijskim mestima koje u ovom eseju nisam hteo da opisujem. Moj glavni zaklju\u010dak jeste da je kultura se\u0107anja ono \u0161to je najbitnije ako pri\u010damo o pomirenju u bilo kom delu sveta.<\/p>\n Politi\u010dka dru\u0161tva ne trebaju samo da priznaju jedna druge, da priznaju svoje granice, legitimnu vlast,\u00a0 stanovni\u0161tvo i postojanje ve\u0107 i da priznaju sve ono \u0161to je relevantno za njihov odnos a desilo se u pro\u0161losti. Primer Poljske i Nema\u010dke nam je svakako slu\u017eio kao primer \u0161to se na Balkanu nije jo\u0161 do kraja zavr\u0161ilo.<\/p>\n