<\/p>\n
Dana, 20. avgusta 2014. godine u Beogradu, sa svojom sagovornicom Irinom Rizmal, istra\u017eiva\u010dicom Centra za evroatlanske studije (CEAS), sam razgovarao na temu \u201eEvropska unija u o\u010dima Srbije\u201c.<\/p>\n
Centar za evroatlantske studije (CEAS) je nezavisna, ateisti\u010dka, socio \u2013 liberalna, politi\u010dko istra\u017eiva\u010dka think-tank organizacija, vo\u0111ena ideologijom i vrednostima. Osnovana je 2007 godine od strane male grupe kolega istomi\u0161ljenika koji dele svest o me\u0111usobnoj povezanosti globalnih i regionalnih trendova, orjentacije dr\u017eavne spoljne politike, reforme sektora bezbednosti i odbrane i tranzicione pravde u Srbiji. Imaju\u0107i na umu te ideje, CEAS je osnovan sa slede\u0107im misijama: da ubrza proces integracija Srbije u EU i oja\u010da kapacitete Srbije da se suo\u010di sa globalnim izazovima kroz zajedni\u010dko me\u0111unarodno delovanje, koje \u0107e rezultirati punopravnim i aktivnim \u010dlanstvom u EU; da oja\u010da saradnju sa NATO i zagovara puno i aktivno \u010dlanstvo Republike Srbije u Alijansi; da promovi\u0161e regionalnu saradnju i podi\u017ee javnu svest o njenom zna\u010daju; da nametne sna\u017enu konstrukciju demokratskog nadzora nad sistemom bezbedosti; da podr\u017ei razvoj mehanizama tranzicione pravde, njeno sprovo\u0111enje u Srbiji i Zapadnom Balkanu, kao i razmenu pozitivnih iskustava, da naglasi va\u017enost mehanizama tranzicione pravde za uspe\u0161nu reformu sektora bezbednosti u post konfliktnim dru\u0161tvima koja prolaze kroz tranziciju ka demokratiji.1<\/a><\/p>\n Dobar dan Irina. Hvala \u0161to ste na\u0161li vremena da razgovarate danas sa mnom na gorepomenutu temu. \u0160ta je to \u010dime se vi li\u010dno prevashodno bavite kao istra\u017eiva\u010dica Centra za evroatlanske studije?<\/strong><\/p>\n Centar za evroatlantske studije je organizacija \u010diji se rad finansira iz projekata. Kao istra\u017eiva\u010d u CEAS-u moj posao se svodi na prikupljanje informacija, bilo da su u pitanju me\u0111unarodne ili dr\u017eavne baze podataka \u2013 obi\u010dno statisti\u010dki pregledi \u2013 ili stru\u010dna literatura, poput nau\u010dnih radova, analiza i \u010dlanaka objavljenih u doma\u0107im i stranim zbornicima radova i sli\u010dno, u cilju stvaranja osnove za \u0161to kvalitetniju i sveobuhvatniju komparativnu analizu. Tu je tako\u0111e i analiza zakona i strate\u0161kih dokumenata Republike Srbije, kao i memoranduma, saop\u0161tenja, apela i regulativa me\u0111unarodnih organizacija kao \u0161to su EU, NATO i sl. \u0160to se ti\u010de terenskog istra\u017eivanja tu su intervjui sa stru\u010dnim sagovornicima \u2013 predstavnicima dr\u017eavnih institucija i me\u0111unarodnih organizacija \u2013 i konsultacije sa spoljnim stru\u010dnjacima\/saradnicima, targetiranim u zavisnosti od oblasti kojom se konkretan projekat bavi. Prikupljene informacije \u010dine osnovu pisane verzije istra\u017eivanja koja mo\u017ee biti u obliku sveobuhvatne studije, predloga prakti\u010dne politike ili kra\u0107e analize trenutnog stanja u konkretnoj oblasti. Svaki od navedenih dokumenata tako\u0111e uvek sadr\u017ei i konkretne preporuke CEAS-a za unapre\u0111enje stanja ili prevazila\u017eenje odre\u0111enih problema u datoj oblasti. Osim toga, kao jedan od urednika, u\u010destvujem i u pripremi CEAS dvojezi\u010dnog, elektronskog tromese\u010dnika Novi Vek: Liberalni odgovori na globalne izazove, u kome se objavljuju radovi i analize objavljuju doma\u0107ih i stranih stru\u010dnjaka, CEAS analize i predlozi prakti\u010dne politike, kao i individualni radovi i analize \u010dlanova CEAS tima. I za kraj, zajedno sa ostatkom CEAS tima u\u010destvujem u pisanju predloga projekata i izve\u0161taja donatorima.<\/p>\n Da li smatrate da je budu\u0107nost Srbije u Evropskoj uniji ili ne?<\/strong><\/p>\n \u010clanstvo Srbije u EU je strate\u0161ki pravac i zvani\u010dna politika dr\u017eave. Zaklju\u010divanjem sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju uspostavljena je institucionalna struktura za vo\u0111enje politi\u010dkog dijaloga izme\u0111u EU i Srbije. Pravni okvir se polako menja kako bi se usaglasio sa okvirom EU. Zaklju\u010den je Briselski sporazum o stabilizaciji odnosa sa Pri\u0161tinom. Otpo\u010deli su skrininzi poglavlja…<\/p>\n Mislim da je za Srbiju i njene gra\u0111ane najva\u017enije uspostavljanje funkcionalnog dr\u017eavnog sistema koji je odr\u017eiv \u2013 a ovo mo\u017eemo posti\u0107i kroz reforme kojima nam je uslovljeno i \u010dlanstvo u Uniji. Da li \u0107emo i kada, postati zvani\u010dna \u010dlanica EU bih mo\u017eda kao pitanje stavila i na drugo mesto, iza alarmantne potrebe da se pravni, politi\u010dki i ekonomski sistem i mehanizmi u dr\u017eavi urede i dovedu na odre\u0111eni nivo koji \u0107e olak\u0161ati gra\u0111anima sa jedne, a svrstati Srbiju me\u0111u ure\u0111ene zemlje sa druge strane. Od trenutno raspolo\u017eivih mehanizama samo nam nastavak puta ka \u010dlanstvu u EU pru\u017ea tu mogu\u0107nost.<\/p>\n Kada mislite da \u0107e Srbija postati zemlja \u010dlanica Evropske unije?<\/strong><\/p>\n To zavisi od mnogo faktora. Srbija pred sobom ima listu zadatak koje treba da ispuni, niz politika sa kojima treba da se usaglasi i broj standarda koje treba da usvoji i sve to i sprovede.<\/p>\n Sa druge strane, \u010dlanstvo Srbije u EU zavisi i od ostalih 28 \u010dlanica Unije, kao i \u0161ire geopoliti\u010dke situacije u regionu i svetu. Restriktivne mere ne poti\u010du samo od EU, ve\u0107 i od \u0161ireg koncepta obaveza prema \u010dlanstvu u Ujedinjenim nacijama, poput ispunjavanja me\u0111unarodnih pravnih obaveza, kao \u0161to je saradnja sa Tribunalom u Hagu, prihvatanje odluka arbitra\u017ee u sporu sa susedima…<\/p>\n Ako se fokusiramo samo na Srbiju, opet bih ponovila da je za nas najva\u017enije da, ukoliko \u017eelimo da dostignemo nivo ure\u0111ene, moderne, zapadno-demokratske zemlje, treba da se zadr\u017eimo na kursu ka EU, jer \u0107emo kroz sprovo\u0111enje reformi koje uslovljavaju \u010dlanstvo uvesti preko-potreban sistem funkcionalne, pravne dr\u017eave.<\/p>\n Kako strate\u0161ko opredeljenje za \u010dlanstvom u EU uti\u010de na spoljnu politiku Srbije?<\/strong><\/p>\n Pregovara\u010dki okvir sa EU, usvojen od strane ministara EU isti\u010de da Srbija mora \u201eposebnu pa\u017enju posvetiti vladavini zakona, naro\u010dito reformi pravosu\u0111a i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformi dr\u017eavne uprave, nezavisnosti klju\u010dnih institucija, slobodi medija, daljem pobolj\u0161anju uslova poslovanja i privre\u0111ivanja”. Tako\u0111e, od zemalja kandidata se o\u010dekuje da svoju spolju politiku usaglase sa zvani\u010dnom zajedni\u010dkom politikom Unije. Imaju\u0107i u vidu trenutna de\u0161avanja u svetu, ne \u010dude pritisci da Srbija jasnije defini\u0161e svoj odnos prema Rusiji. Pristupni pregovori stvaraju obavezu promene spoljne i bezbednosne politike i cilju usagla\u0161avanja sa EU standardima.<\/p>\n Prema tome, sa ili bez Ukrajinske krize, bilateralna saradnja Srbije sa Ruskom Federacijom i drugim dr\u017eavama morala bi da pro\u0111e proces modifikacije u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije, ne u smislu nivoa saradnje ali u smislu prirode tog odnosa.<\/p>\n Sa druge strane tu je i pitanje po\u0161tovanja op\u0161tih akata EU. Iako se odr\u017eava privid da Srbija prati i usagla\u0161ava svoju spoljnu politiku sa politikom Unije, neretki su slu\u010dajevi da reakcije iz Srbije na odre\u0111ena de\u0161avanja u svetu jednostavno nema. Tako je, na primer, Evropska Unija u avgustu 2014. izdala Saop\u0161tenje o stanju ljudskih prava i odnosa prema organizacijama civilnog dru\u0161tva u Azerbejd\u017eanu, povodom hap\u0161enja Rasula Jafarova i njegovih kolega (EU Statement on the situation of human rights and civil society in Azerbaijan), u kome je izra\u017eena velika zabrinutost zbog aktuelnih doga\u0111aja. Sve dr\u017eave kandidati za pristupanje EU \u2013 osim Srbije \u2013 slo\u017eile su se sa ovim Saop\u0161tenjem. Rasul Jafarov je, ina\u010de, azerski novinar, branilac ljudskih prava i nosilac Natalia projekta, koji je uhap\u0161en u Bakuu u Azerbejd\u017eanu 2. avgusta 2014. Odre\u0111en mu je pritvor u trajanju od tri meseca.<\/p>\n Da li imate podatke o tome kakav je stav na\u0161ih gra\u0111ana\/ki prema Evropskoj uniji?<\/strong><\/p>\n Prema nedavnom CEAS istra\u017eivanju javnog mnjenja, sprovedenog u junu 2014. godine, 52% gra\u0111ana bi na referendumu glasalo za \u010dlanstvo Srbije u EU, dok bi svaki \u010detvrti gra\u0111anin glasao protiv. Sa druge strane, samo 26% gra\u0111ana ima pozitivan stav o Uniji.<\/p>\n Kroz sastanke sa fokus grupama gra\u0111ana za potrebe jednog CEAS projekta saznali smo da su, kao i prema zvani\u010dnoj statistici, mi\u0161ljenja gra\u0111ana jo\u0161 uvek podeljena kada je u pitanju stav prema EU. Sa jedne strane, gra\u0111ani su stava da je Srbija prakti\u010dno deo Evrope, ali da smo zbog doga\u0111aja u proteklih nekoliko decenija zaboravili ovu \u010dinjenicu i prestali da \u017eivimo po nekim od vrednosti koje smo nekada sna\u017eno po\u0161tovali. Sa druge strane, postoje argumenti da smo, kao dru\u0161tvo, stavljeni u nezavidnu poziciju, obzirom da smo okarakterisani kao dru\u0161tvo koje “nije dobro”, dok oni koji zastupaju ovu tvrdnju ne uzimaju u obzir \u010dinjenicu da smo bili, za razliku od ostatka Evrope, “van sistema” – pod sankcijama, u izolaciji, i sli\u010dno.<\/p>\n Da li smatrate da na\u0161i gra\u0111ani\/ke imaju dovoljno znanja o samoj Evropskoj uniji?<\/strong><\/p>\n Uprkos \u010dinjenici da se dr\u017eavni zvani\u010dnici u medijima svakodnevno pozivaju na EU standarde i da se bezmalo ve\u0107ina reformi pravda usagla\u0161avanjem sa politikom EU, gra\u0111ani se i dalje ose\u0107aju nedovoljno informisanim \u0161ta \u010dlanstvo u EU zna\u010di za njih li\u010dno, a to ih, imaju\u0107i u vidu trenutnu ekonomsku situaciju u zemlji najvi\u0161e zanima.<\/p>\n Kao jedan od pokazatelja mo\u017ee poslu\u017eiti i istra\u017eivanje Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije koja redovno postavlja isto pitanje \u2013 Koga smatrate najve\u0107im donatorima Srbije od 2000. godine. Rusija se redovno pojavljuje na samom vrhu liste \u2013 prema poslednjem istra\u017eivanju \u010dak 47% gra\u0111ana veruje da je Rusija bila najve\u0107i donator u ovom periodu, dok je EU na drugom mestu sa 28%. Situacija u stvarnosti je daleko druga\u010dija: EU i zemlje \u010dlanice nalaze se na prvom mestu, a zatim slede EU kroz IPA fondove, SAD, Nema\u010dka, \u0160vedska, Italija, Norve\u0161ka, \u0160vajcarska, Japan…<\/p>\n Da li smatrate da postoje neke posebne oblasti i sfere u pogledu kojih je na\u0161im gra\u0111anima i gra\u0111ankama neophodno pru\u017eiti dodatna znanja i informacije?<\/strong><\/p>\n Svakako je potrebno da se u javnosti otvori iskrenija i otvorenija debata da li je po\u010detak pregovora sa EU kompletan spoljnopoliti\u010dki kurs zemlje ili treba dodati jo\u0161 neke elemente. Potrebno je bolje uokviriti stav i te\u017enje Srbije i u\u010diniti je jasnijom i razumljivijom, kako spoljnim partnerima u EU, tako i na\u0161im gra\u0111anima. Kancelarija za evropske integracije redovno sprovodi istra\u017eivanja vezana za stavove gra\u0111ana prema – i znanju o – EU.<\/p>\n Ve\u0107 pomenuta fokus grupa gra\u0111ana istakla je da se ve\u0107ina gra\u0111ana ose\u0107a kao da im nedostaju \u010dak i najosnovnije informacije o Uniji, jer od samog po\u010detka nema dovoljno podataka koji su javno dostupni. Istaknuto je da je gra\u0111anima, da bi bili u stanju da donesu promi\u0161ljene odluke i formiraju informisane stavove o EU, potrebno da znaju \u0161ta to jo\u0161 EU predstavlja osim, na primer, Evropskog parlamenta ili zajedni\u010dke valute.<\/p>\n Prema tome, postoji mnogo oblasti u kojima je na\u0161im gra\u0111anima i gra\u0111ankama neophodno pru\u017eiti dodatne informacije kada je u pitanju EU, ali ono \u0161to njih prvenstveno zanima, barem prema stavovima sa kojima se CEAS susreo, je \u0161ta \u010dlanstvo u EU zna\u010di za obi\u010dnog gra\u0111ana\/ku.<\/p>\n U javnosti se dosta spekuli\u0161e o tome da li \u010dlanstvo Srbije u EU uslovljava i \u010dlansto u NATO..<\/p>\n Zvani\u010dna politika Srbije je u tom pogledu je vojna neutralnost. Srbija dakle te\u017ei ka punopravnom \u010dlanstu u EU dok je saradnja sa NATO na vojnom nivou. Srpski vojnici i policajci ve\u0107 u\u010destvuju u mirovnim misijama UN i EU, dok je se saradnja sa NATO svodi na standardizaciju, obuke, vojne ve\u017ebe…<\/p>\n Kada je u pitanju NATO, Srbija bi u skorije vreme trebalo da usvoji Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP), koji je u hijerarhiji procesa pristupanja Alijansi poslednji pre otvaranja puta ka punopravnom \u010dlanstvu. NATO u Srbiji ima uspostavljenju Kancelariju za vezu, NATO je izdvojio sredstva za obnovu Tehni\u010dko-remontnog centra u Kragujevcu… Svaki vi\u0161i nivo saradnje bi zna\u010dilo prelazak sa striktno vojne na politi\u010dku saradnju. Iako zvani\u010dno Srbija nema ovakav strate\u0161ki korak u planu, nesporno je da su EU Zajedni\u010dka bezbednosna i odbrambena politika (EU ZBOP) i NATO u mnogo \u010demu komplementarni i da bi se ispunjavanjem standarda jednog zadovoljili i standardi drugog. Ipak, EU je prvenstveno politi\u010dka i ekonomska Unija, dok je NATO vojno-politi\u010dka Alijansa pa tako, na primer, kada su mehanizmi odbrane i bezbednosti EU u pitanju, EU ZBOP nema zajedni\u010dku komandnu strukturu, niti kodifikaciju standarda i procedura. To ima samo NATO.<\/p>\n Kako biste ocenili primenu mehanizama tranzicione pravde na Balkanu i koliko su oni bitni za na\u0161u zemlju?<\/strong><\/p>\n Mehanizmi tranzicione pravde su u Srbiji relativno slabi. Celokupni pravosudni sistem je jo\u0161 uvek disfunkcionalan, dok izve\u0161taji o napretku Evropske komisije ukazuju i na zloupotrebe u jedinici koja se bavi za\u0161titom svedoka.<\/p>\n Fond za humanitarno pravo koji se aktivno bavi temom tranzicione prave redovno isti\u010de \u010dinjenicu da u Srbiji nema dovoljno optu\u017enica protiv po\u010dinilaca ratnih zlo\u010dina, te da su za istinsko suo\u010denje s pro\u0161lo\u0161\u0107u neophodni lustracija, kao i provera ratne pro\u0161losti za zapo\u0161ljavanje u vojsci i policiji, \u0161to sada\u0161nji zakoni ne predvi\u0111aju. Zbog toga je indikativna \u010dinjenica da je u bezbednosnim slu\u017ebama, od 70 osu\u0111enih za ratne zlo\u010dine, \u010dak 15 odsto bilo u vojnobezbednosnim slu\u017ebama prilikom hap\u0161enja.<\/p>\n Kada je u pitanju tranziciona pravda, \u010dini se da Srbija deluje samo pod spoljnim pritiskom. U tom smislu, proces pristupanja EU je prilika da se pitanje odgovornosti za ratne zlo\u010dine postavi na dnevni red i da se standardi tranzicione pravde uklju\u010de u normativni i institucionalni okvir Srbije.<\/p>\n Kako proces pristupanja Evropskoj uniji mo\u017ee doprineti tome?<\/strong><\/p>\n Kao \u0161to sam rekla u prethodnom pitanju, a stru\u010dni saradnici sa kojima smo razgovarali za potrebe projekta koji se bavi pro\u0161irenjem Evropske unije i polo\u017eajem dr\u017eave i njenih gra\u0111ana u tom procesu su nam to i potvrdili, Srbija je jo\u0161 uvek pasivni partner u odnosu sa EU. To zna\u010di da najve\u0107e korake pravimo tek kada smo pod pritiskom. U smislu tranzicione pravde, neki od zahteva su se ve\u0107 povremeno pojavljivali. Na primer, u januaru je \u010detiri poslanika Evropskog parlamenta zatra\u017eilo od Evropske komisije da se rasvetljavanje politi\u010dke pozadine ubistva premijera Zorana \u0110in\u0111i\u0107a unese kao uslov u poglavlje “Pravosu\u0111e i osnovna prava” pregovora o \u010dlanstvu Evropske unije sa Srbijom. Pismo generalnom direktoru Direktorata za pro\u0161irenje u EK-u Kristijanu Danijelsonu potpisala su \u010detiri poslanika glavnih politi\u010dkih grupa u EPu: izvestilac za Srbiju i poslanik liberala Jelko Kacin, poslanik Evropske narodne partije Arno Dan\u017ean te poslanici socijalista i zelenih, Marija Elena Kopa i Marija Kornelisen.<\/p>\n Ovakav pristup EK u odre\u0111enoj meri olak\u0161ava dr\u017eavnim institucijama i civilnom dru\u0161tvu u Srbiji da spomenute izazove sprovedu u eventualne akcije i projekte, sa malo vi\u0161e mogu\u0107nosti da ne\u0161to postignu, usled preovladavaju\u0107eg nedostatka unutra\u0161nje politi\u010dke (partijske) volje za bilo \u0161ta takvo.<\/p>\n Irina, hvala Vam na pa\u017enji i posve\u0107enom vremenu.<\/strong><\/p>\n