<\/p>\n
U toku zvani\u010dnog i nezvani\u010dnog obrazovanja, dosta sam se susretao sa temama posve\u0107enim medijima i njihovoj ulozi u (demokratskom) dru\u0161tvu. S obzirom na to da \u017eivim u zemlji koja te\u017ei da postane \u010dlanica EU zainteresovalo me je kakvi su mediji u Srbiji i koja je, kakva je njihova uloga u stvaranju slike o EU kod gra\u0111ana Srbije, ako oni tu ulogu uop\u0161te i imaju. Osobe koje su mi pomogle u dostizanju tog saznanja, koje sam imao prilike da intervjui\u0161em na datu temu i na tome im veliko hvala su Marina Raki\u0107, novinarka, \u010dlanica NUNS-a i Aleksandra Krsti\u0107, asistentkinja na Odeljenju za novinarstvo i komunikologiju Fakulteta politi\u010dkih nauka.<\/span><\/p>\n Prvo \u0161to me je zanimalo jesu kakvi su mediji u Srbiji i \u0161ta je to medijska pismenost. Ono \u0161to je na mene<\/span> ostavilo utisak je ono \u0161to je rekla u toku intervjua Aleksandra Krstic i \u0161ta zapravo za nju zna\u010di pojam medijske pismenosti: ,,Ono \u0161to medijska pismenost jeste za mene i za nas koji radimo na fakultetu, ka<\/span>ko se trudimo da poka\u017eemo \u0161ta je medijska pismenost i da nau\u010dimo studente i da idemo u tom pravcu, to je prven<\/span>stveno kako mi kriti\u010dki razmi\u0161ljamo o tome\u201c. Ipak treba imati na umu da medijska pismenost nije da se u toku dana pro\u010dita deset novina i da se na osnovu toga izgradi neki stav i da se na osnovu toga zna \u0161ta se desilo kako napominje Aleksandra i skre\u0107e pa\u017enju na to da medijska pismenost<\/span> predstavlja i\u0161\u010ditavanje odre\u0111enog konteksta sadr\u017eaja koji se javlja u tekstovima, bilo da su oni televizijski, bilo da su novinski. To je ,,na\u010din na koji mi primamo odre\u0111ene informacije i kako ih analiziramo, \u0161to naravno zavisi i od drugih faktora kao \u0161to su obrazovanje, kapaciteti, interesovanja itd1<\/a>,\u201c navode\u0107i da je nivo medijske pismenosti u Srbiji veoma nizak i da se \u010desto me\u0161a sa ra\u010dunarskom pismeno\u0161\u0107u, kao i da unapre\u0111enje na tom polju zavisi i od profesionalnih organizacija, dr\u017eavnih institucija spominju\u0107i primer Hrvatske gde je medijska pismenost uvedena kao \u0161kolski predmet. S druge strane tu su i mediji koji su prema mi\u0161ljenju Aleksandre ,,tabloidizirani (\u0161tampani, elektronski) i uglavnom je to jedna generalna trka za tr\u017ei\u0161tem , za ostvarivanjem profita, \u0161to je sasvim razumljivo na malom tr\u017ei\u0161tu kao \u0161to je Srbija\u201c.<\/p>\n S obzirom na prethodno opisanu situaciju kao i na de\u0161avanja sa medijima od po\u010detka 2014. godine (npr. obaranje sajta ,,Pe\u0161\u010danik\u201c tokom prole\u0107nih poplava u Srbiji 2014. godine ili posle objave \u010dlanka o navodnom plagijatu doktorata sada\u0161njeg ministra policije), zanimalo me je da li u Srbiji postoji cenzura medija. Marina Raki\u0107 smatra da se ne mo\u017ee re\u0107i da postoje dokumentovani i dokazani slu\u010dajevi cenzure, ali da vrlo zabrinjavaju indicije o tom slu\u010daju (sajta Pe\u0161\u010danika), dodaju\u0107i da te\u0161ka ekonomske situacija u medijima lako mo\u017ee dovesti do pogor\u0161anja situacije. Cenzuru Marina vidi i kao prepreku u integracijama Srbije u EU, jer se na taj na\u010din kr\u0161i sloboda i nezavisnost medija, navode\u0107i da je zbog toga Evropska komisija 2011. godine odlu\u010dila da pomno prati stanje u medijima u zemljama Zapadnog Balkana. Marina ukazuje i na problem sa kojim se mediji danas susre\u0107u, kako u Srbiji tako i u EU, a to su spinovanje i kako reagovati na fenomen nasilja sa kojim se suo\u010davaju i \u010dime su preplavljeni. U vezi sa problem cenzure, Aleksandra smatra da ako gra\u0111ani imaju dovoljan stepen medijske pismenosti to mogu i videti, kao \u0161to mogu da prepoznaju i kao problem za\u0161to neki mediji mogu, a neki ili ne mogu ili ne smeju da objave neke informacije. ,,U doma\u0107im medijima, mislim da novinari pristaju na to zato \u0161to je u pitanju opstanak radnog mesta ili zato \u0161to se pla\u0161e gosta ili urednika ili zato \u0161to nisu obrazovani dovoljno da rade takav posao. Mada, tu je predominantan strah od gubitka radnog mesta,\u201c ka\u017ee Aleksandra smatraju\u0107i da je i samocenzura prisutna: ,,Kada unapred ise\u010de\u0161 ono iz pitanja koja \u0107e\u0161 postaviti sagovorniklu ili si ve\u0107 unapred odlu\u010dio da ne\u0107e\u0161 da na\u0161kodi\u0161 ili da isprovocira\u0161 politi\u010dara\u201c. Ona upozorava da nepostojanje samocenzure ne zna\u010di da novinari pronalaze prljave detalje i iznose ih u javnost, to je vi\u0161e tabloidno novinarstvo. \u201eBorba protiv cenzure i samocenzure je mogu\u0107a ukoliko je novinar obrazovan i ume da postavlja pitanja u ime gra\u0111ana, nepristaju\u0107i da se dodvorava bilo kome2<\/a>\u201c. Da samocenzura postoji sla\u017ee se i Marina Raki\u0107 navode\u0107i niz faktora koji tome doprinose kao \u0161to su kriza, tranzicija, atmosfera se promenila u dru\u0161tvu , iz entuzijasti\u010dne u pre\u017eivljavanje, plate su naglo opale i samo dru\u0161tvo se okre\u0107e jednom konzervativnom duhu. ,,Autocenzura je ogledalo dru\u0161tva,\u201c navodi ona. U borbi protiv cenzure i samocenzure mo\u017ee pomo\u0107i i EU tako \u0161to \u0107e ukazivati na kr\u0161enje slobode izra\u017eavanja i slobode medija, ne preko sredstava, ve\u0107 preko podr\u0161ke dobrog i kritike lo\u0161eg kako bi se dostigli EU standardi, npr.javne debate (prim.aut.).<\/p>\n Ono u \u010demu se obe sagovornice sla\u017eu jeste da mediji upravo imaju i mogu imati ulogu pokreta\u010da javnih debata u dru\u0161tvu, posebno oko velikih i zna\u010dajnih tema kao \u0161to je pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Na taj na\u010din se mo\u017ee sprovesti jedna \u0161iroka kampanja u javnosti pred ulazak Srbije u EU ili pred prihvatanjem nekih velikih obaveza sa kojima se dru\u0161tvo u Srbiji suo\u010dava kako smatra Aleksandra Krsti\u0107, ujedno skre\u0107u\u0107i nam pa\u017enju da je problem to \u0161to je novinarstvo kod nas prete\u017eno informativno, usmereno ka izve\u0161tavanju, a ne analitici, da nije zainteresovano za organizovanje javnih debata ili, ako i jeste zainteresovano, veliki problem predstavlja njihovo finansiranje. Mediji \u010desto, nemaju sopstvena sredstva, ve\u0107 zavise od spoljnih donacija. Ono \u0161to Marina smatra problemom jeste da su mediji, naro\u010dito \u0161tampani, vi\u0161e u evroskepti\u010dnom duhu, pi\u0161u senzacionalisti\u010dki i povr\u0161no i to ne samo za EU ve\u0107 i za sve teme.<\/p>\n Shodno tome i temi ovog rada, zanimalo me je da li onda mediji imaju ulogu u izgradnji slike o Evropskoj uniji u Srbiji, da li ta uloga nosi sa sobom i odre\u0111enu odgovornost i da li oni, posledi\u010dno tome, izve\u0161tavaju objektivno. \u0160to se ti\u010de objektivnosti, ono \u0161to Marina smatra problemom ,\u0161to je ve\u0107 napomenuto,<\/span> jeste da su mediji, naro\u010dito \u0161tampani, vi\u0161e u evroskepti\u010dnom duhu, pi\u0161u senzacionalisti\u010dki i povr\u0161no o svim temama , dok je Aleksandra spomenula BBC-ijevo istra\u017eivanje koje se bavilo medijima u Srbiji i koje je pokazalo ,,da je izve\u0161tavanje uglavnom neutralno, prete\u017eno informativno, da se fokusira na de\u0161avanja i susrete zvani\u010dnika\u201c. S druge strane, prema Marini Raki\u0107: ,,Mediji imaju ulogu u stvaranju slike o EU zbog toga \u0161to prose\u010dan gra\u0111anin o EU misli najve\u0107im delom upravo jer mediji izve\u0161tavaju o tome, a ne zato \u0161to je to va\u017ena stvar. Samim tim mediji snose veliku odgovornost, jer se mi\u0161ljenje stvara na osnovu nekih \u010dinjenica sa kojima \u010dovek raspola\u017ee. Te \u010dinjenice o EU (…) uglavnom dostavljaju mediji\u201c. ,,Mediji bi trebalo da imaju ulogu u izgradnji slike o EU zato \u0161to su mediji pre svega posrednici izme\u0111u institucija i dru\u0161tva. Prvenstveno, mi bismo iz medija morali da saznajemo informacije u vezi sa procesom pro\u0161irenja, pridru\u017eivanja i pristupanja EU. U tom smislu, mediji imaju veliku ulogu,\u201c navodi Aleksandra napominjuju\u0107i da nije sigurna kako mediji vide sebe u ulozi koja treba da izgradi sliku o EU. Tako\u0111e, Aleksandra smatra da se sva odgovornost ne mo\u017ee staviti na medije, jer kako ka\u017ee: ,,To je jedan krug komunikacije izme\u0111u nadle\u017enih institucija koje su u Srbiji zadu\u017eene da komuniciraju o EU prema gra\u0111anima kao \u0161to \u0161to su Vladina Kancelarija za evropske integracije, a tu imate medije kao posrednike i oni bi trebalo, da pored ostalih izvora, koriste i zvani\u010dne izvore informacija o tome kada ne\u0161to objavljuju u vezi sa EU\u201c.<\/p>\n Na kraju me je interesovalo da li je pristupanje Srbije EU dovoljno medijski pokriveno i da li oni, mediji, mogu pomo\u0107i u ubrzavanju pristupanja EU. ,,Nije dovoljno pokriveno. Mislim da, a to pokazuju i istra\u017eivanja javnog mnjenja, prose\u010dan gra\u0111anin ne zna o EU, podatke koji se odnose na samu uniju, nego preko vesti \u010duje vi\u0161e stavove na\u0161ih politi\u010dara o EU. A sad da ih neko pita koji su koraci koje je Srbija do sada na\u010dinila na putu ka EU, oni ne bi mogli da navedu,\u201c smatra Marina Raki\u0107 iako bi mediji mogli na vrlo odre\u0111en na\u010din da pomognu na putu pristupanja u \u010dlanstvo EU navode\u0107i primer Slova\u010dke gde su mediji dosta pomogli da se izgradi u dru\u0161tvu konsensus oko pristupanja navedene zemlje. Aleksandra Krsti\u0107 ne bi mogla da tvrdi da li je ili nije pristupanje EU dovoljno medijski pokriveno. Me\u0111utim, svakog dana EU se mo\u017ee videti u nekom od naslova, ali to je opet pravac koji diktira Vlada Srbije i njeno opredeljenje. Tako\u0111e, ona se ne sla\u017ee da mediji mogu pomo\u0107i u ubrzavanju pristupanja EU, jer su oni pre svega okrenuti informisanju gra\u0111ana vi\u0161e o unutra\u0161njim politi\u010dkim pitanjima, dok ,,politi\u010dari dobijaju sami informacije od nadle\u017enih institucija u Briselu i znaju koje su njihove obaveze\u201c. Ukoliko bi se neki politi\u010dar, kako smatra Aleksandra, informisao o napretku pristupanja Srbije EU iz novina, to bi bio znak da ne\u0161to nije u redu i da politi\u010dar ne radi svoj posao dobro. S druge strane, Aleksandra napominje da to ne zna\u010di da politi\u010dari onda uop\u0161te ne bi trebalo da prate medije.<\/p>\n Za kraj hteo bih jo\u0161 jednom da se zahvalim Marini Raki\u0107, novinarki, \u010dlanici NUNS-a i Aleksandri Krsti\u0107, asistentkinji na Odeljenju za novinarstvo i komunikologiju Fakulteta politi\u010dkih nauka.<\/p>\n Autor teksta: Milo\u0161 Jankovi\u0107<\/p>\n