<\/p>\n
Ka\u017ei nam nesto o sebi i o tome kakve veze ima\u0161 sa Evropskim integracijama.<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n Diplomirao sam na Ma\u0161inskom fakultetu u Beogradu (2002) i magistrirao ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (2010). Doktorant sam na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu. Bavim se strategijskim upravljanjem, tranzicionizmom i integraciom Srbije u globalne politi\u010dko-ekonomske tokove. \u010clan sam Politi\u010dkog saveta u Novoj stranci. Autor programskih re\u0161enja Nove. Povremeno pi\u0161em za list Politika i kolumnista sam na web portalu <\/span><\/span>Tacno.net<\/span><\/span>. Objavio sam preko dvadeset radova u zemlji i inostranstvu iz oblasti strategije i strategijskog delovanja. <\/span><\/span><\/p>\n Kako se osecas u danasnjoj Srbiji?<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n Malo razo\u010darano, s obzirom da sam se dugi niz godina borio za pravdu, slobodu i demokratiju u Srbiji, a svedoci smo da je ovih dana sve to znatno poreme\u0107eno. Na snazi su cenzura i gu\u0161enje medija, sa jedne strane i promovisanje ljudskih prava u uslovima okupacije, sa druge.<\/span><\/span><\/p>\n Kako bi objasnio proces ulaska u EU?<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n Putanja jedne dr\u017eave ka sticanju punopravnog \u010dlanstva u EU se sastoji od nekoliko faza od kojih su najzna\u010dajnije faza pridru\u017eivanja i faza pristupanja. Prelazak iz faze u fazu prvenstveno zavisi od izve\u0161taja Evropske komisije kojima se defini\u0161u sposobnosti dr\u017eave za \u010dlanstvo u EU. Ukoliko su izve\u0161taji na zadovoljavaju\u0107em nivou ide se u pravcu usvajanja Predpristupne strategije sa ciljem da se izvr\u0161e adekvatne pripreme dr\u017eave za punopravno \u010dlanstvo u EU. Ova strategija se satoji od raznoraznih instrumanata u koje spadaju Sporazumi o pridru\u017eivanju, raznovrsna Evropska partnerstva, fondovi predpristupne pomo\u0107i uz odgovaraju\u0107e programe, Izve\u0161taji o napretku odgovaraju\u0107e dr\u017eave i dr. Po otvaranju pregovora o ulasku u EU, sledi analiti\u010dko i sistematsko uskla\u0111ivanje va\u017ee\u0107eg nacionalnog zakonodavstva te dr\u017eave po poglavljim pravnih tekovina EU. U te svrhe Evropska komisija priprema Upitnik i prosle\u0111uje ga dr\u017eavi koja je podnela zahtev za \u010dlanstvo. Pozitivan izve\u0161taj EK o uskla\u0111enom zakonodavstvu predstavlja osnovu za tkz. otvaranje svih poglavlja. Sledi proces pregovaranja o pristupanju u EU nakon kojeg se, ispunjenjem odgovaraju\u0107ih uslova, pristupa privremenom zatvaranju poglavlja. Po zavr\u0161avanju pregovora sledi potpisivanje Sporazuma o pristupanju nakon \u010dije ratifikacije zemlja postaje punopravna \u010dlanica EU. <\/span><\/span><\/p>\n Kako vidis stanje Srbije na putu ka EU?<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridru\u017eivanju, a kasnije i dobijanjem statusa zemlje kandidata, Srbija je na sebe preuzela obavezu da izvr\u0161i prilago\u0111avanje politi\u010dkog i ekonomskog sistema zahtevima Evropske unije (EU). To se pre svega odnosi na stabilnost demokratskih institucija, vladavinu prava i po\u0161tovanje ljudskih prava i prava manjina, kao politi\u010dki kriterijumi i funkcionisanje tr\u017ei\u0161ne privrede, dovoljno konkurentne da izdr\u017ei pritisak spoljne konkurencije, kao ekonomski kriterijum. <\/span><\/span><\/p>\n Dok Srbija postaje politi\u010dki sve bli\u017ea EU, ona istovremeno postaje ekonomski sve ranjivija. Iz tog razloga neophodno je poja\u010dati pritisak na politi\u010dke lidere da srpovedu duboke i korenite ekonomske reforme. U narednom periodu \u0107emo svakako morati da se vi\u0161e okrenemo ekonomskim problemima, s obzirom da postoje koreniti stukturni problemi privrede u Srbiji. Srbija je iz procesa tranzicije pre\u0161la u proces integracije, ne ostvaruju\u0107i kona\u010dne reforme. Od petooktobarske revolucije fundamentalno se nije nista promenilo na polju ekonomije. I dalje iza sebe imamo slabe demokratske institucije, impotentnu privredu i jo\u0161 jednu izgubljenu deceniju. Ekonomija mora postati zamajac evropskim integracijama.<\/span><\/span><\/p>\n Da li je politika ispred ekonomije ili obratno?<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n Nekada sam mislio da je politika ispred ekonomije, ali sam, uplivljavaju\u0107i u ekonomske vode, shvatio da je ipak ekonomija ispred politike. Svi dosada\u0161nji ratovi, uklju\u010duju\u0107i i svetske, su bili rezultat nekih ekonomskih kriza. Krize \u010dine dru\u0161tvo siroma\u0161nijim, a time ranjivijim i netolerantnijim. <\/span><\/span><\/p>\n Mi\u0161ljenja sam da je pona\u0161anje medjunarodne zajednice prema Srbiji u godinama iza nas po malo neiskreno. Bez obzira sto smo politi\u010dki danas bli\u017ee EU, mi nismo napredovali u ekonomiji. Fokus Evropske Unije je stalno na re\u0161avanju politi\u010dkih problema i ispunjavanju politi\u010dkih kriterijuma, dok su ekonomski u senci. Interesuje ih na\u0161 odnos prema statusu Kosova i prema Republici Srpskoj, naro\u010dito nakon referenduma u \u0160kotskoj. Tako\u0111e konfuzno je pozitivno oceniti odr\u017eavanje Pride u okupiranom gradu, a ne komentarisati cenzuru i gu\u0161enje medija u Srbiji.<\/span><\/span><\/p>\n Tako\u0111e, sti\u010dem utisak da Srbija nema viziju kapitalizma kojoj te\u017ei. Mi moramo da znamo gde te\u017eimo u rasponu izme\u0111u dr\u017eavnog kapitalizma poput onog u \u0160vedskoj i liberalnog kapitalizma poput onog u UK, odnnosno, cowboy kapitalizma kakav je u USA. U zavisnosti od toga mo\u0107i \u0107e ozbiljnije da se pristupi klju\u010dnim reformama. Obzirom da smo na neki na\u010din ve\u0107 pripadali nadnacionalnoj dr\u017eavi kakva je bila SFR Jugoslavija, koja je bila kompaktna sredina ali koja je ipak bila razli\u010dita, ne\u0107emo imati problem sa EU u tom pogledu. Problem je \u0161to nemamo viziju kapitalizma, a kada ne znate \u010demu stremite onda je put maglovit i konfuzan. <\/span><\/span><\/p>\n Prednosti i mane Srbije?<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n Mana imamo na\u017ealost mnogo. Uziamju\u0107i u obzir da je ekonomska tranzicija u Srbiji otpo\u010dela pre vi\u0161e od dve decenije pora\u017eavaju\u0107e je da ona do danas nije uspela dosti\u0107i predtranzicioni nivo ekonomskih aktivnosti, nivo iz 1989. godine. Istovremeno, politi\u010dka tranzicija u Srbiji nije imala zadovoljavaju\u0107i kontinuitet. Glavni razlog neprimerenog kretanja performansi srbijanske privrede je geopoliti\u010dka kataklizma izazvana raspadom SFR Jugoslavije u prvoj deceniji tranzicije i njeni eho efekti. Oni su se u periodu 1989-2000. godine manifestovali kroz tranzicionu recesiju sa pogubnim efektima na privredu Srbije, a u periodu 2000-2013 kroz plitke, konfuzne i \u201ekreni-stani\u201c reforme zbog odlaganja integracije Srbije u EU. <\/span><\/span>Ovde izuzimam Vladu pokojnog premijera dr Zorana Djindji\u0107a koji imao jasnu strategiju razvoja Srbije iskazanu u svom ekspozeu. Njegovim ubistvom, na snagu stupaju burazerske privetizacije, investitori brokerskog mentaliteta i investicione kratkovidosti, konfuzna spoljna politika, tajni ugovori i kreditirane investicije. Pored toga, imamo ogroman odliv mozgova, zabrinjavaju\u010di demografski rizik, parazitski, opadaju\u0107i natalitet, najve\u0107i javni dug do sada, parazitski javni sektor, ogromnu dr\u017eavnu administraciju, veliku nezaposlenost i rastu\u0107u korupciju. Ipak, moram priznati da je politika opredeljenosti evro-atlanskim integracijama mnogo jasnija u poslednje dve godine, period vladavine vlada Da\u010di\u0107-Vu\u010di\u0107 i Vu\u010di\u0107-Da\u010di\u0107.<\/span><\/span><\/p>\n Sa druge strane, verujem da najvise prednosti imamo u poljoprivredi <\/b>kao jednom od strategijskih sektora Srbije. Postoji ogroman potencijal za reindustrijalizaciju Srbije, i za to su naravno potrebne investicije i dobra infrastruktura. Taj put mo\u017ee biti trnovit, ali idu\u0107i njime vide\u0107emo svetlo na kraju tunela. Otvaranjem poglavnja u EU, Srbiji se pru\u017eaju mnogi pristupni fondovi, na osnovu kojih imamo mogu\u0107nost da usavr\u0161imo poljoprivredu i da se integri\u0161emo sa EU. Ispunjavamo sve uslove za uspe\u0161nu poljoprivredu. Potrebna nam je nova zakonska regulacija i zdrav ambijent za doma\u0107e investitore i strana ulaganja. Imamo odli\u010dne proizvode koji su medju najboljim na svetu poput \u0161ljiva, soja, maline. Poenta je promeniti monetarni model, sprovesti giljotinu propisa i regulatornu reformu, smanjiti namete i otvoriti tr\u017ei\u0161te. To su ekonomska pitanja koja moraju da se re\u0161e kako bismo bili konkrutentni. <\/span><\/span><\/p>\n Pored poljoprivrede, veliki potencijal le\u017ei i u energetici<\/b>. Njene mogu\u0107nosti najbolje se iskazuju kroz konstantnu i rastu\u0107u potrebu za energijom na globalnom nivou. \u0160to se ti\u010de mogu\u0107nosti za ulaganja u pove\u0107anje kapaciteta uklju\u010duju\u0107i i izgradnju novih kapaciteta one su mnogobrojne. Tako\u0111e, otklanjanjem dispariteta u ceni elektri\u010dne energije Srbija ima \u0161anse za rast energetske efikasnosti u postoje\u0107em sistemu kao i za ve\u0107u proizvodnju iz obnovljivih izvora; \u201ezelena energija\u201c (solarne \u0107elije, bio-gorivo, vetrenja\u010de) pru\u017ea mogu\u0107nosti. <\/span><\/span><\/span><\/p>\n Zaokret u postoje\u0107oj privrednoj strukturi i zamajac budu\u0107eg unapre\u0111enja iste mora i treba da bude \u201cznanje<\/b>\u201d \u2013 razvoj nau\u010dnih, istra\u017eiva\u010dkih i inovacionih delatnosti. Nije potrebno obja\u0161njavati da su upravo znanje i know-how motor privrednog rasta, rasta zaposlenosti i konkurentnosti. Verujem da imamo vrlo pametne i mlade ljude, koji nam na\u017ealost odlaze. Imamo ogromni potencijal \u0161to se ti\u010de znanja. Da bi na\u0161i mozgovi mogli da odu u inostranstvo, njima je potrebno znanje. Dokaz da postoji jeste konstantni odliv mladih stru\u010dnjaka. Na\u0161e obrazovanje koliko god da je trenutno u krizi, ima svoje kvalitete i sadr\u017ei potencijal. <\/span><\/span><\/p>\n Srbija sigurno mo\u017ee biti motor razvoja Balkana. Mo\u017eda zvu\u010di sme\u0161no, ali ako bismo danas rekli, da \u0107emo dozvoliti izgradnju nuklearnih elektrana, stvoriti uslove za skladi\u0161tenje nuklearnog otpada, i na primer, da \u0107emo legalizovati marihuanu, mi bi smo brzo postali jedna od najinteresantnijih zemalja u Evropi. Naravno, Srbija mora gledati svoj interes koji mora biti uskla\u0111en sa globalnim trendovima i kretanjima na geopoliti\u010dkoj sceni.<\/span><\/span><\/p>\n Datum ulaska Srbije u EU?<\/b><\/i><\/span><\/span><\/p>\n Kao \u0161to sam ranije spomenuo, EU daje primat politi\u010dkim umesto ekonomskim kriterijumima. Sasvim je sigurno da ispunjavanjem politi\u010dkih kriterijuma mi mo\u017eemo ste\u0107i pravo \u010dlanstva u porodicu evropskih dr\u017eava. Medjutim mislim da bismo do\u017eiveli sudbinu kao Bugarska i Rumunija, pre nego kao \u010ce\u0161ka, Slova\u010dka i Poljska. Srbija realno mo\u017ee o\u010dekivati ulazak u EU 2020<\/b>. godine. To bi bila nagrada za ispunjavanje politi\u010dkih kriterijuma. Naravno, ukoliko dokazemo da smo jedno civilizovano dru\u0161tvo koje po\u0161tuje ljudska prava i prava manjina, EU \u0107e u prvi plan staviti ekonomske kriterijume. Bez ekonomskih reformi, \u010dak i u slul\u010daju ulaska u EU, Srbija bi ostala na marginama EU.<\/span><\/span><\/p>\n