![\"\"](\"http:\/\/iea.rs\/wp-content\/uploads\/2014\/04\/yra.jpg\")
<\/p>\n\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 YRA medalja \u010dasti.<\/p>\n<\/div>\n
Organizatori programa iz Omladinskog<\/strong> Odbora za Obrazovanje,<\/strong> Neda \u017divanovi\u0107 i Naim Leo Be\u0161iri, uz podr\u0161ku saradnika i partnera koji imaju njihovo potpuno poverenje, obezbedili su ovogodi\u0161njim omladinskim ambasadorima izvrsne kurseve, predava\u010de i uslove za\u00a0 intenzivan \u0161estodnevni rad.<\/p>\n Izabrani kandidati morali su opravdati svoje u\u010destvovanje aktivnim diskutovanjem, komentarima, predlozima, kritikama i sl. Ovogodi\u0161nja grupa omladinskih ambasadora odlikovala\u00a0 se\u00a0 diverzitetom akademskih biografija i dru\u0161tvenog anga\u017eovanja van fakulteta. Doprinos kreiranju kvalitetnih diskusija dali su studenti politi\u010dkih nauka, antropologije, istorije, sociologije, ekonomije, filmske kritike, ali i onih socijalno anga\u017eovanih iz sfere prirodnih nauka, poput biologije i medicine.<\/p>\n Nakon \u0161est dana intenzivnog i produktivnog razgovora, promi\u0161ljanja i uvi\u0111anja,\u00a0 u\u010desnici su do\u0161li do progresivnih ideja o tome kako mogu da deluju u svojim lokalnim zajednicama. Ponosni na sebe, zahvalni organizatorima i partenerima projekta, omladinski ambasadori poneli su sa sobom krasna prijateljtva. Ovi izuzetni mladi ljudi tu su kao primer izdanka i ideal tipa onoga \u0161to se zove zdravo dru\u0161tvo. Pokazav\u0161i inicijativu, otvorenost, kriti\u010dko mi\u0161ljenje, analiti\u010dnost, spremnost na saradnju i razumevanje, informisanost i odlu\u010dnost, predstavnici \u010detiri zemlje biv\u0161e Jugoslavije kazali su kako se postaje omladinski ambasador.<\/p>\n Njihov dalji rad\u00a0 ogleda\u0107e se kroz medijsko pojavljivanje i pisanje dru\u0161tveno anga\u017eovanih tekstova, odr\u017eavanjem radionica, konferencija, politi\u010dkim delovanjem i inovativnim oblicima \u0161irenja ideje pomirenja, kolaboracije i prosperiteta zemalja biv\u0161e Jugoslavije. Portal Mladi sa zadovoljstvom \u0107e pratiti rad Omladinskog<\/strong> Odbora za Obrazovanje<\/strong>, kao i individualni rad Omladinskih Ambasadora Izmirenja<\/strong>.<\/p>\n O programu Youth Reconciliation Ambassadors pro\u010ditajte vi\u0161e na sajtu Omladinskog Odbora za Obrazovanje\u00a0 http:\/\/iea.rs\/en<\/a>.<\/p>\n Portal Mladi<\/strong><\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>\n [tabgarb=tab2]<\/p>\n Film \u010cija je ovo pesma<\/em><\/strong>, re\u017eiserke Adele Peeve<\/strong>, zahteva determinisanje mno\u0161tva pojmova koji se kroz vizuelnu i auditivnu naraciju provla\u010de simboli\u010dno, te su ostavljeni posmatra\u010dima kao tema slobodne interpretacije. Smatram da je pomenuti film pogodno polje za otvaranje diskusije izme\u0111u glasova nau\u010dnika iz dru\u0161tveno-humanisti\u010dkih polja i onih koji veruju da se znanje kalilo na pomenutim fakultetima. Budu\u0107i da se svakodnevno suo\u010davamo sa\u00a0 fanati\u010dnim, neretko uzurpiraju\u0107im, nacionalisti\u010dkim diskursom brojnih tinejd\u017eera, kao i vladaju\u0107ih politi\u010dara u dr\u017eavama biv\u0161e Jugoslavije, smatram da je nu\u017eno neumorno obnavljati pri\u010du o pogre\u0161no interpretiranim konceptima.<\/p>\n Klju\u010dni pojmovi:<\/strong> etnicitet, nacionalnost, tradicija, nasle\u0111e, Balkan<\/em><\/p>\n \u010cetiri prva navedena pojma sa\u017eimaju se u konceptu koji nazivamo identitet<\/strong>. Balkan<\/em>, sam po sebi fenomen, za koji neki ka\u017eu i da ne postoji da bi ga trebalo izmisliti, postojan je u svoj magi\u010dnosti, egzotici, prokletstvu i stigmi, te zbog svega toga, nikad ne prestaje da bude atraktivan<\/em>.<\/p>\n U dru\u0161tvenim naukama dugo su se lomila koplja oko redefinisanja pojma identiteta. Danas je prihva\u0107en koncept prema kojem je identitet proces a ne\u00a0 entitet sam po sebi, darovan svakom stanovniku sveta odmah po ro\u0111enju. Identitet se \u010desto percipira kao set vrednosti i osobina koje sti\u010demo po ro\u0111enju, u ekstremnim slu\u010dajevima i kao paket odre\u0111enih vrednosti koje teku na\u0161im venama i kucaju u na\u0161im juna\u010dkim srcima. Ovo dalje implicira na to da je misija \u010deljadi da prihvati svoj mentalitet<\/em> i svoju misiju u odbrani identiteta koji nije vi\u0161e samo njegov, ve\u0107 se uzdi\u017ee pod nebeske svodove, ogleda se u spomenicima, crkvama, d\u017eamijama, istorijskim ratovima, kraljevima, vojskovo\u0111ama, te postaje nacionalini identitet.<\/p>\n U\u017dASI RATA, GOJA<\/p>\n<\/div>\n \u010cinjenica je da mnoge definicije i nau\u010dna uvi\u0111anja ne bivaju prepoznata u svakodnevnom diskursu. Sporom procesu prihvatanja analiti\u010dkog i kriti\u010dkog stava prema ne\u010demu \u0161to\u00a0 danas kli\u0161etirano zvu\u010di \u2013 kulturni konstrukt, doprinose mediji, ali i neretko i nacionalizovana nauka poput istorije ili etnologije devetnaestog veka. Srpska istorija i etnologija, kao nau\u010dne discipline, odigrale su zna\u010dajnu ulogu u procesu nacionalizacije. Pa\u017eljivo oblikovanje ideologije i selektovanje nasle\u0111a i osobina koje \u0107e velika nacija poneti sa sobom zahteva mobilizovanje nau\u010dnika koji \u0107e opravdati nacionalne ideje. Naravno, Srbija nije usamljen slu\u010daj u ovoj pri\u010di. Nacionalizacija nauke desila se u svim zemljama biv\u0161e Jugoslavije.<\/p>\n Sama ideja nacionalnog duha ili duha naroda dolazi od Herderovog osamnaestovekovnog koncepta volksgeist, <\/strong>stvorenog sa namerom jasnog razgrani\u010davanja kulturnih osobina naroda jedne dr\u017eave. Volksgeist<\/em> podrazumeva elemente materijalne i nematerijalne kulture: odevanje, slave, obi\u010daje, hranu, spomenike, ali i pesme, poeziju, usmena predanja, istoriju\u2026 Sve navedeno nazivamo tradicijom. Me\u0111utim, potrebno je naglasiti razliku izme\u0111u tradicije i nasle\u0111a. Nasle\u0111e<\/strong>\u00a0 aludira na pravila pona\u0161anja koja se nasle\u0111uju od grupe ljudi sa kojom se deli zajedni\u010dka teritorija. Ta grupa ne mora da bude istog etni\u010dkog i nacionalnog identiteta. \u017divot na zajedni\u010dkoj teritoriji dovodi do razmene kulture i do stvaranja hibridnih formi koje podjednko sadr\u017ee elemente dve ili vi\u0161e kultura. Sa druge strane, tradicija<\/strong> \u010dini vi\u0161e svestan odabir elemenata materijalnog i nematerijalnog nasle\u0111a, koje \u0107e jedna grupa predstaviti kao deo svog identiteta, te sa namerom nastaviti da odr\u017eava tradiciju uverena da je samo njihova i da je to distinktivana karakteristika koja ih \u010dini jedinstvenima. Bilo koji na\u010din uzurpiranja tradicije dovodi do ose\u0107aja nezadovoljstva, besa i uni\u017eavanja nacionalnog identiteta gra\u0111ana nacije. Ovo je manifestovano u filmu\u010cija je ovo pesma<\/em>, gde jasno vidimo sigurnost u du\u017enost gra\u0111ana Makedonije, Bugarske, Gr\u010dke, Turske, Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije<\/strong> da odbrane melodiju za koju veruju da \u010dini esencijalni deo nacionalnog i personalnog identiteta. Odustajanje od tradicije, ma koliko ona bila imaginarna i iskonstruisana, smatra se izdajni\u0161tvom. Zato je mogu\u0107e i istinito da jednu istu pesmu deli sedam nacionalnosti i da ni jedna ne\u0107e priznati mogu\u0107nost da je pesma preuzeta od druge nacionalnosti i modifikovana prema senzibilitetu sopstvene kulture. U tekstu\u00a0 Zlatno doba i nacionalni preporod<\/em>, Entoni Smit o (zlo)upotrebi pro\u0161losti i tradicije ka\u017ee slede\u0107e:<\/p>\n Kona\u010dno, zajedni\u010dka pro\u0161lost se mo\u017ee oblikovati. Ona predstavlja, smatraju insturumentalisti, konstrukt dana\u0161njih generacija, napravljen da slu\u017ei njihovim potrebama i interesima, i svaka generacija sklona je tome da menja \u201esvoju\u201d pro\u0161lost u skladu sa svojom perspektivom, prave\u0107i nove odabire i tuma\u010denja onoga \u0161to smatra zna\u010dajnim. Tako su razli\u010dite generacije u svetlu vlastitih ciljeva reinterpretirale mit o osnivanju\u2026<\/em><\/p>\n U\u017dASI RATA, FRANCISKO GOJA<\/p>\n<\/div>\n Slika o izdajnicima i herojima stvara se preko istorijskog mita. Mit <\/strong>o svetom narodu, o poreklu i istorijskim bitkama, dobroti, herojstvu, religiji i vo\u0111ama mo\u0107no su oru\u017eje za mobilizaciju nacionalizma. Svaka dr\u017eava neguje svoj mit. U slu\u010daju izgubljenog mita lako se kreira novi, koji<\/p>\n odr\u017eava koheziju i ube\u0111uje u jedinstvo naroda. Balkanskim zemljama zloupotreba mitova u politi\u010dke svrhe dobro je poznata. Ono \u0161to ve\u0107ini nije poznato jeste da svaki mit ima bar dve verzije, do kojih dolaze samo oni koji su \u201esvoju\u201c tradiciju zaista \u017eeleli da razumeju. Tako su do\u0161li do saznanja da je tradicija neretko pogre\u0161no interpretirana i predstavljana kao instrument za nepomirljivu distinkciju izme\u0111u dva naroda. Iz navedenih razloga: medijska manipulacija<\/strong> i novonapisani \u0161kolski ud\u017ebenici<\/strong> (Srbija \u2013 izmena \u0161kolskog ud\u017ebenika za predmet Istorija 1993. zatim 2000. Nakon ratova 90-ih, BiH \u2013 1993, Makedonija -1994)[1]<\/a> \u2013 vrlo kasno saznajem za drugu, tre\u0107u, \u010detvrtu verziju Balkanskih ratova, uzroka ratova devedesetih, ili o tome kako se u Albaniji i Turskoj percipira Kosovski mit \u2013 sledi logi\u010dan zalju\u010dak:\u00a0 \u201enepopularna\u201d istorijska pro\u0161lost ne sprovodi dovljno mo\u0107nu nacionalnu mobilizaciju, te je potrebna izmi\u0161ljena istorija koja \u0107e joj obezbediti legitimizaciju.<\/p>\n Moralno opravdavanje ustanova i praksi neke grupe, npr. savremene bur\u017eoazije, vi\u0161e je stvar istorijskih narativa (\u0161to uklju\u010duje i scenarije o tome \u0161ta \u0107e se mogu\u0107e desiti u odre\u0111enim budu\u0107im slu\u010dajevima) nego filozofskih metanaracija. Centralna podr\u0161ka istoriografiji nije filozofija, ve\u0107 umetnost koja slu\u017ei da razvije i uobli\u010di sliku jedne grupe o sebi, pomo\u0107u, na primer, slavljenja svojih heroja, stigmatiziranje neprijatelja, omogu\u0107avaju\u0107i dijalog izme\u0111u pripadnika grupe i usredju\u0107i dijalog izme\u0111u pripadnika grupe i uredsre\u0111uju\u0107i opa\u017eanje grupe <\/em>\u00a0(Rorty, Postmodernist Bourgeois Liberalism<\/em>, str. 586).<\/p>\n Metod provokacije<\/strong><\/p>\n Odgovornost svakog istra\u017eiva\u010da ili naratora bilo kojih pri\u010da realne svakodnevice jeste eti\u010dnost. Dostojanstvo osoba o kojima se snima filmska pri\u010da mora biti sa\u010duvano, nikako zloupotrebljeno u propagandne ili bilo koje druge manipulativne svrhe. Smatram da film \u010cija je ovo pesma<\/em> zahteva promi\u0161ljanje konteksta ciljne grupe koju smo na filmu upoznali. Metod provokacije ispitanika nije nepoznat dokumentaristima, vizuelnim antropolozima i sociolozima. Iznu\u0111ivanje informacija koje bi ina\u010de ostale prikrivene i pre\u0107utane metod je o kojem se u\u010di na fakultetima dru\u0161tveno-humanisti\u010dkih nauka. Me\u0111utim, provokacija osoba pod dejstvom alkohola, sa znanjem o njihovom nacionalisti\u010dkom stavu ne smatram relevantnom. Uvod u jedno filmsko poglavlje re\u010dima: \u201ePosetila sam Srbe\u201d podjednako je problemati\u010dan. \u0160a\u010dica pripitih osoba, okupljenih u kafani na jugu Srbije, svakako nije poseta Srbiji i Srbima. Senzualnost je uzbudljiva, ali ne relevantna i nau\u010dno zadivljuju\u0107a. Film treba posmatrati pa\u017eljivo, uz interesovanje o biografiji i postupcima autora.<\/p>\n Isto tako, vremensko promi\u0161ljanje radnje filma podjednako je va\u017eno. Autorka nagla\u0161ava svoju upla\u0161enost smelom odlukom da snimi film o provokativnoj temi koja se ti\u010de nacionalnog identiteta zemalja sve\u017ee ranjenih ratovima devedesetih. Samo pitanje \u010cija je ovo pesma?<\/em>, kao da mo\u017ee da se prelije u milion drugih, poput: Ko je kriv za ratove i ratne zlo\u010dine? Koji je najstariji balkanski narod i \u010dija je istorija herojska? \u010ciji su pradedovi branili otad\u017einu i koliko ih je juna\u010dki izginulo? <\/em>Teret svih minulih istorija nose oni koji prihvate da je pro\u0161lost njihova, na\u0161a, da smo mi nepomirljivo razli\u010diti od druhih, i da nas jedinstvenost i juna\u010dka odbrana istorije \u010dini posebnim rodom i nacijom. Tako su Srbi postali Nebeski Narod.<\/p>\n Film \u010cija je ovo pesma<\/em> zaslu\u017euje svoje mesto u kurikulumu osnovnih \u0161kola, a svakako i na fakultetima dru\u0161tveno-humanisti\u010dkih nauka,\u00a0 \u010diji studenti imaju priliku da rade na procesu obnove odnosa izme\u0111u gra\u0111ana dr\u017eava biv\u0161e Jugoslavije, naru\u0161enih konfliktima izazvanim medijskom manipulacijom, izmi\u0161ljanjem tradicije i zloupotrebom istorije.<\/p>\n [1]<\/a> Zabele\u017eene informacije na seminaru Youth Reconciliation<\/em> Ambassadors<\/em> odr\u017eanom u period od 7-12.septembra 2014. godine u Beogradu. Predavanje prof. dr Dubravke Stojanovi\u0107.<\/p>\n Autorka teksta: Venesa Mu\u0161ovi\u0107<\/p>\n \u0160krip<\/a> \/ Okular<\/a><\/strong><\/p>\n [\/tabgarb]<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"\u201e\u010cija je ovo pesma?\u201d \u2013 nacionalizam, tradicija i\u00a0mit<\/h3>\n
![\"\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/www.museyon.com\/wp-content\/uploads\/2010\/04\/goya-040510b.jpg\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/i0.wp.com\/media.kunst-fuer-alle.de\/img\/36\/m\/36_81773.jpg\")
<\/p>\n