Institut za evropske poslove iz Beograda (IEP), poziva Vladu i Narodnu skup\u0161tinu Republike Srbije da na odgovaraju\u0107i na\u010din po\u0161tuju usvojenu deklaraciju \u201eo osudi zlo\u010dina u Srebrenici\u201c, donetu 31. marta 2010. godine.<\/p>\n
Institut podse\u0107a da se u deklaraciji osu\u0111uje zlo\u010din u Srebrenici na \u201ena na\u010din utvr\u0111en presudom Me\u0111unarodnog suda pravde\u201c, u tu\u017ebi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije za genocid. Sud je u toj presudi presudio da Srbija ne mo\u017ee biti smatrana odgovornom za genocid po\u010dinjen u Srebrenici od strane vojske Republike Srpske. Ipak, sud je na\u0161ao da je Srbija prekr\u0161ila Konvenciju o genocidu budu\u0107i da nije u\u010dinila sve \u0161to je bilo u njenoj mo\u0107i da spre\u010di genocid. Utvr\u0111eno je van razumne sumnje da su snage bosanskih Srba i druge snage u periodu od 11. do 19. jula 1995. ubile izme\u0111u sedam i osam hiljada mu\u0161karaca bosanskih Muslimana razli\u010ditih dobi. Utvr\u0111eno je van razumne sumnje da ogromna ve\u0107ina pogubljenih nije ubijena u borbi, ve\u0107 su bili \u017ertve egzekucija.<\/p>\n
Pored potvr\u0111ivanja genocida u Srebrenici u presudi BIH protiv SRJ, Institut isti\u010de da je i Me\u0111unarodni krivi\u010dni tribunal za biv\u0161u Jugoslaviju u Hagu u dosad dve presude, Radovanu Karad\u017ei\u0107u i Radislavu Krsti\u0107u, potvrdio genocid u Srebrenici. Radovan Karad\u017ei\u0107 prvostepeno je osu\u0111en na 40 godina zatvora, a Radisav Krsti\u0107 na 46 godina, da bi mu kazna bila smanjena na 25 godina 27. maja 2014. godine. Ratko Mladi\u0107, biv\u0161i komandant Vojske Republike Srpske tako\u0111e je optu\u017een za genocid.<\/p>\n
Kona\u010dno, Vlada Republike Srpske osnovala je Komisiju za istra\u017eivanje doga\u0111aja u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. je 2004. godine u \u010dijem je izve\u0161taju utvr\u0111eno je da je u Srebrenici \u201elikvidirano vi\u0161e hiljada Bo\u0161njaka, na na\u010din koji predstavlja te\u0161ka kr\u0161enja me\u0111unarodnog humanitarnog prava, te da je izvr\u0161ilac, pored ostalog, preduzeo mere prikrivanja zlo\u010dina premje\u0161tanjem tela”, iako nije naveden eksplicitno termin genocida, \u010dime bi trebalo da se stavi ta\u010dka na licitiranje sa brojem \u017ertvama u Srebrenici.<\/p>\n
Uzev\u0161i u obzir navedene dokumente, Institut apeluje na nadle\u017ene organe Republike Srbije, da prestanu sa relativizacijom genocida u Srebrenici, da po\u0161tuju odluke me\u0111unarodno pravnih subjekata i prestanu da koriste ovaj zlo\u010din za dnevnopoliti\u010dke svrhe. Apelujemo na medije da bez la\u017ene \u201epatriotske uzdr\u017eanosti\u201c objektivno informi\u0161u gra\u0111ane o tome kako je u Srebrenici za samo nekoliko dana jula 1995. godine ubijeno vi\u0161e od 8.000 mu\u0161karaca bo\u0161nja\u010dke nacionalnosti. Pozivamo i obrazovne institucije da reformi\u0161u ud\u017ebenike kako bi reflektovale gore navedene \u010dinjenice.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"