Institut za evropske poslove održao je drugu po redu EUdebatu, pod nazivom: „Pregovaračko poglavlje 31: Srbija na tromeđi, EU – NATO – Rusija 1. 12. 2015. na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Debatu je otvorio Ratko Femić, moderator debate i novinar Newsweek-a. U uvodnom izlaganju, Femić je pomenuo i uporedio istraživanja javnog mnjenja iz 2004. i 2014. gde se vidi da je 2004. godine bilo 37% građana za priključenje Srbije NATO paktu, dok je danas taj broj svega 12%.
Nakon prezentacije, članovi Debatnog tima Fakulteta političkih nauka održali su debatu. Teme su se ticale dugoročnog održavanja situacije balansiranja između EU i Rusije (pregovaračko poglavlje 31), da li ulazak u EU podrazumeva i članstvo u NATO i da li je eventualna spuspenzija Šengenskog sporazuma dobar način za borbu protiv terorizma.
Potom je usledila panel diskusija na kojoj su govorili bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac; bivši ministar zadužen za Evropske integracije Branko Ružić, predsednik delegacije Srbije u parlamentarnoj skupštini NATO-a Dragan Šormaz, i analitičari Dejan Vuk Stanković, Neven Cvetićanin i Nikola Tanasić iz NSPM-a.
Dragan Šutanovac se najpre pozvao na istraživanje koje je objavljeno u Srbiji gde, bez obzira što gajimo velike emocije prema Rusiji, veliki broj našeg stanovništva želi da živi, leči se i usavršava se u zapadnim zemljama. „Mislim da treba da težimo standardima Evropske unije, bez obzira da li smo članica EU, ili ne“. Isti komentar je imao i za NATO, „čak i Rusija koristi najbolji standard na svetu u sistemu odbrane, a to je NATO standard.“ Istakao je da iako je Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) potpisan sa NATO u vreme vlade SNS, da je on mogao da bude potpisan i ranije, da jedna NATO članica, Albanija, nije imala primedbe na odrebu da je u strategiji nacionalne bezbednosti, protivpravno proglašena nezavisnost Kosova označena kao najveća pretnja bezbednosti Republike Srbije. Kako vlast nije htela da popusti oko ovog važnog pitanja, IPAP nije bio potpisan u to vreme. Istakao je da je u vreme vlade DS, zapravo najveći posao bio urađen, dok je sada samo finalizirano ono što je pre ugovoreno. Šutanovac se pozvao na događaje iz istorije, i dao turski primer, gde je Kemal Ataturk uveo veoma značajne reforme u Tursku, približio je Zapadu, a da je većina naroda bila protiv. Treba imati hrabrosti i uhvatiti se sa javnim mnjenjem u koštac. Dalje je istakao da se ne bi složio sa navodima da je vojska Srbije loša, i ima loš kadar, da naprotiv, imamo veoma dobru vojsku, ali da je glavni problem taj što privreda i ekonomija ne mogu da prate razvoj vojske, odnosno da se iz budžeta ne izdvaja više za vojsku.
Politički analitičar, Dejan Vuk Stanković istakao je da su političke elite u našoj zemlji izrazito podeljene oko evropskih integracija i odnosa sa Rusijom. „Ključno pitanje Srbije je pitanje Kosova, to jest kako ćemo se postaviti prema njemu“, naglasio je on. Istakao je da referendum nije uvek dobro rešenje i da pri pristupanju EU, Srbija najpre treba da odredi svoje granice, tačnije dokle ona ima suverenitet. Stanković je dalje istakao da je Srbija izgubila Kosovo 1999. godine, kada nema nikakvu kontrolu nad stanovništvom, teritorijom i vlastima na tom delu zemlje. Stoga, nastavio je on, ukoliko Kosovo definiše svoje granice prema Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori, pa i Srbiji, i krene ka EU, Srbija će i dalje biti u problemu da definiše svoj deo teritorije. Na konstataciju da Rusija onda može da odustane od podrške Srbiji, istakao je da Rusija nikada nije ni imala značajno važnu politiku prema ovom delu sveta, budući da je cilj njene politike bivši sovjetski region, te ona svoju moć tu i vrši. Naveo je primere Ukrajine, Krima, Gruzije, pa i Moldavije.
Prema rečima Nevena Cvetićanina kvalitetan politički analitičar treba da ima dobar pogled u budućnost, bez pristupanja predrasudama i nepoznavanju istorije. U ujednačenom i izbalansiranom izlaganju, Neven Cvetićanin je istakao je da je i pored svih problema, ekonomske krize, terorizma, Evropska unija i dalje jedno on najboljih mesta za život i kao takva potrebna je Srbiji. Pozvao se na prošlost ističući da smo imali lidere koji su umeli da izaberu dobro, i da se prilagode trenutku, ali i one koji se nisu snašli, i kao primer dao Milana Stojadinovića, koji se opredelio za jednu stranu, i Josipa Broza Tita koji je krenuo drugim putem. Istakao je da Srbija još ne mora da se odluči u dilemi EU ili Rusija, budući da to još niko od nas ni ne traži. Dalje je naveo dva scenarija koji se mogu dešavati, jedan je da se poglavlje 31 više istakne tokom pregovora, a to zavisi pre svega od međusobnih odnosa EU i Rusije, a drugi, da se opredeljenje još neće tražiti, ukoliko odnosi EU i Rusija budu relaksirani tokom narednog perioda.
Nikola Tanasić je rekao da političkom i ekonomskom odnosu ne treba pristupiti sa emotivne strane. „Republika Srbija već deset godina balansira između miroljubive integracije EU i ekonomske saradnje sa Rusijom“, podvukao je on. Takođe, istakao je činjenicu da argument da su sve države u okruženju članice NATO ili će brzo to postati, loš, jer on ne vidi problem u nepristupanju NATO savezu ukoliko taj savez vodi miroljubivu politiku. Naveo je primere Švajcarske i Austrije, kao država koje nisu članice NATO, a u okruženju su ostalih članica.
Dragan Šormaz je kazao da je najbogatije tržište pored SAD-a, tržište Evropske unije. „Vojska Srbije odlično sarađuje sa NATO paktom. U našoj politici najbitniji su interesi države i naroda, političari ne smeju da se vode emocijama“, ocenio je najpre on. Na navode da bismo više izdvajali za vojsku ulaskom u NATO, Šormaz je istakao da sada samo nekoliko članica saveza izdvaja više od 2% BDP na vojsku, sve ostale manje, koliko je obaveza članica, dok u slučaju da ste vojno neutralni, morate da sami obezbedite bezbednost za sebe i svoje građane. Složio se sa kolegom Stankovićem oko „ruske interesne sfere“ samo na ex – sovjetski deo sveta, i dodao da bi situacija kakva je u Ukrajini bila slična i sa baltičkim državama, da nisu u NATO savezu.
Branko Ružić je naveo da moramo da sagledamo šta je interes države i da u političkom balansiranju izvučemo naše interese. „Suspenzija Šengenskog sporazuma neće rešiti problem terorističkih napada u Evropi. Teroristi su građani EU koji su rođeni i žive na teritoriji EU već dugi niz godina, te su došli iznutra“, zaključio je Ružić. Na pitanje, da li oseča odgovornost zbog dešavanja devedesetih, rekao je da je SPS svoju cenu platio na izborima i da su i drugi akteri imali i te kako učešća u dešavanjima u Regionu tokom tog perioda. Ružić je dalje istakao da od Srbije još niko ne traži da se opredeli između EU i Rusije, te da je važno da ako do toga dođe, da pametno izaberemo.
Nakon toga, usledila su pitanja studenata. Kolege sa fakulteta političkih nauka su najviše bile zainteresovane za buduće odnose u Regionu, reformi vojske, vojnoj neutralnosti, i odnosima između Rusije i Srbije u slučaju da Srbija krene ozbiljnije ka NATO. Na kraju, studentima je podeljen upitnik sa pitanjima koja će koristiti za dalje istraživanje percepcije javnog mnjenja u Srbiji o odnosima Srbije prema EU, NATO i Rusiji. Debata je završena sa najavom da se sledeća #EUdebata očekuje 8. decembra 2015. u Novom Sadu, na Filozofskom fakultetu univerziteta u Novom Sadu.
Na kraju debate, direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi izjavio je da se na ovom programu promoviše kultura dijaloga, javne rasprave, te da se podržava tačna i objektivna informisanost o procesima priključivanja Srbije Evropskoj uniji: „tražimo od svih aktera, a posebno od pregovaračkog tima, Vlade Srbije i Evropske komisije, da proces vode transparentno, temeljno i bazirano na principima dobre uprave kako bi se mogla utvrditi odgovornost donosioca odluka“, dodao je Beširi.
