U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

#EUdebata u Nišu: Mehanizmi evropskih integracija neophodni da bismo sprečili katastrofu u institucijama.

Mehanizmi evropskih integracija neophodni da bismo sprečili katastrofu u institucijama. Odgovornost za spore reforme pre svega na Vladi Srbije. Prevelika podela u društvu da bi se stvorio konsenzus oko ulaska u EU i promene Ustava. Građani vole Rusiju, ali bi decu slali u EU. Izazovi sa kojima se Srbija i EU suočavaju su dva različita sveta, mi još zarobljeni u 90-im.

U Nišu je 19. juna održana debata pod nazivom „ Stanje nacije – koliko smo zaista za EU?“. Debatu je organizovao Institut za evropske poslove u okviru projekta „Debatovanje o odnosima između Srbije i Evropske unije“ finansiranog od strane Ambasade SR Nemačke u Beogradu. Govornici su bili Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu; Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u Srbiji; dr Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka i Zoran Panović, glavni urednik Demostata. Moderatorka debate je bila novinarka Olja Bećković. Fokus debate bio je na pitanjima: Da li građani i dalje podržavaju članstvo u EU i u kojoj meri? Koliko su evropske integracije prioritet vlasti? Da li je ovim tempom napredovanja 2025. godina realan datum ulaska u EU? Šta možemo očekivati od reforme pravosuđa i izmena Ustava R. Srbije?

Miodrag Majić je podelio da je za Evropsku uniju, ali da se plaši da nije građanima do kraja jasno šta je to za šta se vrednosno zalažemo. Veruje da bi naše pravosuđe bilo u 16 puta lošijem stanju da je prepušteno samo nama. „Često nas od potpune katastrofe spašavaju te formalne obaveze koje moramo da pokažemo EU za izveštaje“, kaže Majić. Pozvao je građane da se probude i aktivno uključe u praćenje javne rasprave o novom Ustavu pošto trenutni predlozi dozvoljavaju visoku zavisnost sudstva od politike. „Predlozi da skupština bira istaknute pravnike će uticati na to ko sudi meni, vama, svima.“ zaključuje sudija.

Nataša Dragojlović ukazala je da su poruke vlasti o EU na dnevnom nivou kontradiktorne. „Volela bih da mislim da je to deo neke strategije, ali nije to u pitanju. U dokumentima u koje je Nacionalni konvent imao uvid, mnoge formulacije sjajno zvuče, ali u praksi je izvitopereno i to svi vide.“ dodaje Dragojlović. Rekla je da vlast apsolutno ignoriše knjigu preporuka sa predlozima civilnog društva za izradu javnih politika u okviru 35 poglavlja, ali da reaguje kada te iste preporuke vidi u izveštaju Evropske komisije. Zato se složila sa Miodragom Majićem da bismo bez takvih mehanizama evrointegracija propali. Dragojlović je zaključila da za spor proces ispunjavanja uslova i otvaranja poglavlja odgovornost snosi Srbija, ali postoji i odgovornost EU, posebno sa tolerisanjem „stabilokratije“.

Profesor Slobodan Samardžić jasno je istakao da nije za ulazak Srbije u Evropsku uniju od 2005./2006. godine istakavši manjak kapaciteta za proširenje u ovom trenutku. Samardžić smatra da Srbija mora da se reformiše po evropskim uzorima, ali da smo mi na putu bez cilja – bez članstva i da moramo da nađemo neki drugi modus odnosa sa Evropskom unijom. Bivši ministar u vladi Vojislava Koštunice sumnja da bi Srbija ušla u Evropsku uniju u skorom roku, čak i kada bi priznala Kosovo, pošto veruje da iza toga stoji još dosta uslova.

Zoran Panović podržava evropske integracije, ali misli da Srbija nikad neće ući u Evropsku uniju. Smatra da je Srbija u situaciji kada mora da završi svoje obračune iz 90-ih dok države EU imaju neke svoje izazove novog vremena – „To su dva sveta“, kaže Panović. Ukazao je i na hipokriziju u društvu – kako je svima Rusija bliska srcu, a slali bi decu na Zapad. Povodom promene Ustava rekao je da ne vidi prostora za kompromis, pa čak ni truli. „Ne mogu da zamislim da opozicija i vlast sednu i razgovaraju  o nečemu toliko važnom – toliko je velika podela u društvu“, zaključuje Panović.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Show Buttons
Hide Buttons