U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Analiza profila kandidata za parlamentarne izbore 2020.

Na osnovu iznetih podataka u izbornim listama i statističke analize dostupnih informacija, prosečan kandidat na izborima za Narodnu Skupštinu Republike Srbije 2020. godine je visokoobrazovan, muškarac iz Beograda, star 44 godine

Institut za evropske poslove sproveo je analizu izbornih lista koje su političke partije, grupe građana i pokreti predali Republičkoj izbornoj komisiji i koje su se kao takve našle proglašene od strane RIK-a kao ponuđene liste za izbore za Narodnu Skupštinu Republike Srbije 2020. godine. Analiza kandidata izvršena je na osnovu četiri dostupne kategorije, i to: ravnopravnost polova, starosna struktura, obrazovna struktura i geografska raspodeljenost.

Cilj istraživanja jeste da građani Srbije dobiju priliku da se bolje upoznaju sa kandidatima, odnosno sa političkim opcijama koje im se nude na predstojećim izborima. U političkoj kulturi građana Republike Srbije primetna je pojava glasanja za određenu listu na osnovu njenog nosioca i personifikacije ideologije i programa kroz najprepoznatljiviju osobu neke političke opcije. Zbog toga građani vrlo često uopšte ne znaju i ne trude se da saznaju kakva je struktura ostatka liste kojoj poklanjaju svoje poverenje.

Iako žena ima na svim listama, one nisu većina ni na jednoj. Izuzetak je lista Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju, gde je jednak broj kandidata i kandidatkinja. Najveći ukupni broj kandidatkinja za narodne poslanice pojavljuje se na listi Srpske radikalne stranke – 111, što je 44,4%, a slede SNS sa 109 kandidatkinja (43,6%) i SPS-JS sa 108 kandidatkinja (43,2%). Na prošlim izborima, imena kandidatkinja pojavila su se u nazivu tri liste, dok je to ove godine slučaj samo sa listom Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici. Žene zauzimaju prvu poziciju na listi samo kod Grupe građana 1 od 5 miliona i Pokreta Levijatan – Živim za Srbiju.

Prosečna starost svih kandidata na listi je 44 godina, što je za godinu više od analize na prošlim izborima 2016. Stranka sa najstarijom strukturom je Srpska radikalna stranka, gde prosečan kandidat ima 49 godina, zatim SPS-JS, Metla 2020, Narodni blok i Suverenisti na čijim listama je prosečna starost 48 godina. Ubedljivo najmlađa lista jeste Grupa građana 1 od 5 miliona, koja se većinski sastoji od studenata, te je prosečna starost ove liste 23 godine. Na najvećim ponuđenim listama, mladi kandidati, odnosno grupa ispod 30 godina, ne pojavljuju se u značajnom procentu. Na listi SNS-a, oni čine 16% ukupnog broja; na listi SPS-JS ih ima sve 9,6%; SRS ima ukupno 11,2% mladih među svojim kandidatima. Ni preostale liste koje imaju 250 kandidata ne mogu da se pohvale značajnim udelom mladih – lista Za Kraljevinu Srbiju ima 12% mladih dok Srpska stranka Zavetnici ne prelazi 14,4%. Nešto bolja u ovom smislu je lista Aleksandra Šapića, gde udeo mladih dostiže 21,6%, ali se stiče utisak da političke opcije ni na ovim izborima nisu ulagale mnogo truda u privlačenje mlađih birača.

Podaci dostupni na sajtu RIK-a u vezi sa obrazovanjem odnosno zanimanjem nisu ni na koji način standardizovani te se često u odgovorima kandidata meša nivo obrazovanja sa radnim mestom odnosno zvanje sa zanimanjem. Institut je uputio predlog Republičkoj izbornoj komisiji još 2016. godine da se obrazovanje i zanimanje odvoje kao posebne kategorije, ali ćemo izgleda čekati još pre nego što možemo sa sigurnošću da utvrdimo koji je najviši stepen obrazovanja kandidata i čime se bave kao odvojenim kategorijama.

Prema trenutno dostupnim informacijama, većina ukupnog broja kandidata na ovim izborima ima više ili visoko obrazovanje. Najvećim procentom visoko obrazovanih kandidata mogu da se pohvale SNS i SPS-JS, obe liste sa po 79,2% visokoobrazovanih kandidata. Nakon toga idu i Ujedinjena Demokratska Srbija sa 61,2%, sledi Metla 2020 sa 60,4% kao i lista Aleksandra Šapića sa 54%.

Kada su u pitanju mesta i područja iz kojih dolaze kandidati za ovogodišnje izbore, uočljivo dominantan je Beograd na gotovo svim listama sa izuzetkom par listi manjiskih političkih opcija. Lista koja bez sumnje ima najviše kandidata iz prestonice jeste lista Aleksandra Šapića sa čak 72,4% Beograđana među svojim redovima. Veliki udeo predstavnika glavnog grada imaju i liste Metla 2020 sa 51,4%, Suverenisti sa 54,6%; ali i Grupa Građana 1 od 5 miliona sa 58,1% kandidata koji su kao svoje prebivalište prijavili Beograd. Drugi važni gradovi koji se češće sreću od drugih na listama su, očekivano, Niš, Kragujevac i Novi Sad ali ne čine značajniju statističku grupu. Kod manjinskih partija sa područja južne i jugoistočne Srbije najčešći gradovi su Novi Pazar i Preševo, dok se u Vojvodini najviše sreće Subotica.

U poređenju sa analizom Instituta za evropske poslove iz 2016. godine, dobili smo starije i obrazovanije kandidate s tim što se obrazovanje može uzeti sa rezervom zbog velikog broja afera sa diplomama određenih univerziteta. Beograd kao prebivalište potvrđuje centralizaciju našeg izbornog sistema,  a prisustvo žena na važnim pozicijama i dalje izostaje. Činjenica da sintagma na mladima svet ostaje postaje bezvredna kada se uočava da je vrlo mali broj mlađih od 30 godina na listama partija kojima se predviđa ulazak u Parlament Srbije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Show Buttons
Hide Buttons