U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Istraživanje javnog mnjenja – Stavovi građana Srbije prema Kosovu

Građani su podeljeni oko toga da li je Kosovo izgubljeno, a četvrtina smatra da će Vlada priznati nezavisnost Kosova. EU i bolji život nije dovoljna nagrada za prihvatanje nezavisnosti. Većina smatra da Srbija ne može imati ponovo punu kontrolu nad Kosovom dok ubedljiva većina ne zna šta je plan Vlade, ali četvrtina podržava plan predsednika Vučića. Opada broj građana koji bi glasali protiv nezavisnosti Kosova.

Petu godinu zaredom, Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom sproveo je u periodu od 6. do 12. marta istraživanje javnog mnjenja o odnosima građana Srbije prema Kosovu. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1203 ispitanika. 

Da je Kosovo izgubljeno smatra 42% građana, dok je 46% stava da nije, a 12% je neodlučnih. Stav da je Kosovo izgubljeno je većoj meri izražen kod ispitanika starosti 30-44 godine, ispitanika sa najvišim nivoom obrazovanja i gradskog stanovništva.  

Nešto više od četvrtine (27%) ispitanika smatra da će ova Vlada priznati Kosovo, nešto više od polovine (53%) ispitanika smatra da ova Vlada to neće učiniti, dok petina ne zna da se izjasni. Stav da ova Vlada neće priznati Kosovo u većoj meri zastupaju ispitanici stariji od 45 godina, stanovnici Južne i Istočne Srbije i vangradskih naselja. Sa porastom nivoa obrazovanja opada broj ispitanika koji smatraju da ova Vlada neće priznati Kosovo.  

Od ukupnog broja ispitanika, 77% građana ne bi podržalo nezavisnost Kosova zarad bržeg ulaska Srbije u EU, dok bi 13% podržalo, a 10% je neodlučnih. Ispitanici stariji od 45 godina su brojniji u stavu da ne bi trebalo priznati nezavisnost.

Gotovo polovina ispitanih – 46% smatra da nije moguće da Srbija ponovo ostvari punu kontrolu i suvernitet nad Kosovom, dok 38% smatra da jeste moguće, a 16% građana navodi da ne zna da odgovori. Da je to moguće u većoj meri smatraju ispitanici stariji od 45 godina, i ispitanici sa najnižinim nivoom obrazovanja.

Čak 89% ispitanika ne zna šta je plan Vlade Srbije o Kosovu, to su u većoj meri žene, ispitanici starosti preko 30 godina, ispitanici iz svih regiona osim izuzev Vojvodine i stanovnici vangradskih sredina. 

Plan predsednika Aleksandra Vučića koji bi Kosovu doneo nezavisnost, a građanima Srbije stabilnu državu i bolji standard ne bi podržalo 57% ispitanika, 23% bi podržalo ovaj plan dok 20% nema mišljenje po tom pitanju. Oni koji ne bi podržali su pretežno muškarci, ispitanici do 45 godina i stanovnici gradskih sredina.

Ukoliko bi sutra bio referendum o nezavisnosti Kosova najveći broj ispitanika bi glasao protiv – 66%, 14% ne bi izašlo na glasanje, 11% ne zna kako bi glasalo dok bi 9% glasalo za. Ispitanici koji bi glasali protiv su u većoj meri muškarci i ispitanici starosti preko 45 godina. U odnosu na 2019. godinu uočeno je smanjenje broja ispitanika koji bi glasali protiv nezavisnosti Kosova.

Detaljnije informacije i grafikonski pregled za 2020. možete preuzeti ovde.

Za prethodne godine preuzmite:

2019.

2018.

2017.

2016.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Show Buttons
Hide Buttons