U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Benefiti „mini Šengena“ za privrede u regionu

Business Intelligence Institute, u saradnji sa Institutom za Evropske poslove je organizovao panel na temu Benefiti mini Šengena za privrede u regionu. Panelisti ove važne teme su bili: gospodin Uroš Momirović, CEO, Mona, gospodin Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, PKS i gospođa Andrea Hochhuber, Head of the Economic Section, delegacija EU u Srbiji. Moderator panela je bio gospodin Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik NIN-a.

Iako se dosta se govori o mini Šengenu, čini se da realni sektor nije do kraja upućen o potencijalima koje on donosi.  Inicijativa balkanski „mini Šengen“ stvorena je s ciljem eliminisanja prepreka slobodnom kretanju ljudi, roba, usluga i kapitala u regionu, odnosno sa ciljem kreiranja regionalnog tržišta. Nju su pokrenuli predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije potpisivanjem zajedničke deklaracije o regionalnoj saradnji i smatra se da sve dok sve zemalje zapadnog Balkana ne budu aktivne u ovoj inicijativi nije moguće videti pune efetke ove inicijative.

O potencijalu ovog zajedničkog tržišta govori i činjenica da zemalje regiona Zapadnog Balkana broje 18 miliona stanovnika (slično broju stanovnika Holandije) i čine teritoriju nešto manje površine od Rumunije.

Iako je pandemija ovu ovu inicijativu stavila u drugi plan, čini se da sa izazovima koje pandemija donosi u regionu, ova tema postaje još važnija.

Važne činjenice o regionu zapadnog balkana i potencijali koja ova inicijativa donosi:

  • Mini Šengen nadograđuje i intezivira inicijative sadržane u okviru CEFTA sporazuma;
  • Na graničnim regionalnim prelazima prosečni transportni kamion se zadržava od 0 do 8h. Procene su da svaki sat čekanja košta oko 50 evra. Pored navedenog, usled nepredvidivosti, postoje i oportunitetni troškovi, kao što su: česta nemogućnost „just in time“ pristupa u proizvodnji. Ovde su više nego jasni benefiti koje bi dodatna liberalizacija omogućila;
  • Postoji potreba izjednačenja cena poštanskih usluga na lokalnim i regionalnom nivou kako bi se podigla regionalna trgovinska razmena. Ovo bi posebno uticalo na konkurentnost e-trgovine u regionu.
  • Lokalna obrazovna struktura stanovništa je problematična, te potencijali u regionu omogućavaju veću mobilnost kadrova, a time potencijalno i veću zapošljivost, a sekundarno i manji odliv mozgova. Moguće je restruktuirati region da se određene oblasti u regionu specijalizuju za određene poslove. Ovo je jako važno sa aspekta demografije, koja ima svoje bitne ekonomske implikacije. Sa aspekta ljudskog kapitala, poseban aspekt ove inicijative se odnosi na ukidanje radnih dozvola u regionu, muđusobno priznavanje licenci i sertifikata i završavanje kompletne administracije elektronskim putem, odnosno na veću radnu mobilnost;
  • Sa padom nezaposlenosti u Srbiji, za strane investicije više neće biti glavni motivator pogodnosti koje im država pružaa, nego struktura dostupnog kadra. Pretpostavka je da će niža nezaposlenost uvećati obim visoko tehnoloških investicija;
  • Stvaranje regionalnog digitalnog prostora kako bi se Zapadni Balkan integrisao u panevropsko digitalno tržište je važan segment plana. Sporazumom iz 2019. je  smanjena cena rominga u regionu, a u julu 2021. se očekuje da se cena lokalnog i regionalnog poziva izjednače.  Nakon toga plan je da se radi na modelu da između Zapadnog Balkana i EU roming bude jeftiniji.
  • Pored veće liberalizacije u regionu, važna je i dalja liberalizacije regiona sa EU, jer je EU i dalje ubedljivo najveći trgovinski partner zapadnog Balkana, čineći 69,4% ukupne robne trgovine u 2019. godini (82,9% ukupnog izvoza i 61,8% ukupnog uvoza).
  • Integrisano regionalno tržište predstavlja korak bliže ka tržištu EU, koje otvara brojne mogućnosti svakoj pojedinačnoj zemlji u regionu, ali i regionu na nivou svih zemalja;
  • Privredne grane za koje se očekuje da će najviše profitirati kroz ovu inicijativu su prehrambena industrija i poljoprivredna (za Srbiju postoji dosta potencijala na ovom polju), proizvodnja delova za automobilsku industriju, metalna industrija, IT i telekomunikacije i turizam.

Prethodno navedeno ukazuje da je ekonomija najvažniji  zajednički imenitelj za razvoj regiona, ali i kvalitetniju kulturnu i političku saradnju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Show Buttons
Hide Buttons