U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Od bombardovanja do saradnje, Srbija i NATO 22 godine kasnije

Raste prosečna ocena odnosa Srbije i NATO, smanjuje se broj ispitanika koji se protive članstvu, za bombardovanje krive SAD, Zapad i Miloševića, veliki broj i dalje ne zna koliko je ljudi stradalo ’99, petina bi prihvatila izvinjenje-najviše se protive mladi, većina smatra da nema koristi od članstva, trećina podržava saradnju

Šestu godinu zaredom, Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom sproveo je u periodu od 9. do 13. marta istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i NATO. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1202 ispitanika. Teme istraživanja su bile: podrška članstvu Srbije u NATO; razlozi bombardovanja i prihvatanje izvinjenja; broj stradalih tokom bombardovanja, pomirenje, ocena i korist sradnje.

Prosečna ocena odnosa Srbije i NATO-a na skali od 1 do 5 iznosi 2.25, što je ispod proseka. Najveći procenat ispitanika daje ocenu 1 na ovo pitanje, nakon toga sledi ocena 3 koju daje ispitanika, i ocena 2 koju daje petina ispitanika. Poredeći odnos Srbije i NATO kroz četiri istraživačka talasa, može se uočiti blagi trend porasta visine prosečne ocene od 2018, dok u odnosu na prošlu godinu ocena stagnira.

Podršku članstva Srbije u NATO daje 10% građana Srbije, dok je 79% protiv, a 11% neodlučnih. Žene i ispitanici ispitanici iz Vojvodine i Istočne i Južne Srbije imaju jači stav po pitanju podrške članstva u Srbije u NATO. Poredeći rezultate sa prethodnim istraživačkim talasima, ne primećuju se karakteristične promene.

Kada su u pitanju razlozi NATO bombardovanja, najveći broj građana navodi vojne interese SAD, zatim interes i političke razloge SAD i Zapada, stvaranje nezavisnog Kosova, politiku Slobodana Miloševiča i strateške i geopolitičke ciljeve, dok se ostali odgovori javljaju u manjem procentu. U odnosu na prethodne istraživačke talase, rezultati osciluju u poznatim rasponima.

Većina ispitanika smatra da je od posledica NATO bombardovanja stradalo više od 2000 ljudi, trećina navodi više od 5000 ljudi, a da su poginule 754 osobe kaže 3.2% ispitanika, dok petina nije umela da se izjasni. Sa porastom godina starosti raste procenat ispitanika koji smatraju da je stradalo više od 2000 ljudi. Uočava se pad broja onih koji su se izjasnili da je više od 2000 ljuudi stradalo, u korist porasta onih koji kažu da je to 5000.

Petina ispitanih prihvatilo bi izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja (2% manje nego u prethodnom istraživačkom talasu, ali posmatrano na totalu se vidi pad), dok se 68% izjasnilo da ne bi, a 12% je neodlučnih i ovaj broj je u porastu. Izvinjenje bi u većoj meri prihvatili ispitanici stariji od 60 godina, sa stečenim srednjim i visokim obrazovanjem, kao i ispitanici iz gradskih sredina.

Da Srbija ne može imati koristi od članstva u NATO-u smatra 63% građana, dok 18% smatra da je moguće da ista postoji, a 19%  je neodlučno. Muškarci više u odnosu na žene podržavaju stav da Srbija nema koristi u datom članstvu. Uočava se i da najmlađi i najstariji ispitanici smatraju da Srbija ne bi imala koristi od NATO članstva. U poređenju sa prethodnim istraživačkim talasima ne uočavaju se značajne razlike, osim blagog porasta neodlučnih ispitanika.

Kada je u pitanju podrška saradnje Srbije i NATO-a, 59% ispitanika je protiv, dok je 28% za (4% manje nego u prethodnom merenju), a neodlučnih je 13%. Saradnju u većem broju podržavaju muškarci, stariji od 45 godina, ispitanici sa srednjom školom i fakultetom, kao i stanovnici gradskih naselja.

Polovina ispitanika smatra da i posle 22 godine od bombardovanja još nije vreme za pomirenje, dok je na strani pomirenja 36% građana, a 15% nema jasan stav po ovom pitanju. Pomirenje u nešto većem procentu podržavaju žene, kao i stanovnici svih regiona osim Beograda, dok sa porastom godina starosti raste podrška pomirenju. Najveći procenat protivljenja pomirenju je u grupi mladih ljudi koji nisu bili ni rođeni ili su imali najviše sedam godina u vreme bombardovanja.

Detaljnije informacije i grafikonski pregled za 2021. i prethodnih pet godina, možete preuzeti ovde.

Pogledajte detalje istraživanja javnog mnjenja prema NATO u prethodnim godinama:

2020.
2019.
2018.
2017.
2016.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Show Buttons
Hide Buttons