Ministarstvo za evropske integracije da se uzdrži od određivanja ko ima pravo i na koji način da kritikuje stanje evropskih integracija Srbije, da više razgovara sa građanima o izazovima u tom procesu i da prestane da tretira civilni sektor kao opoziciju.
U jučerašnjem saopštenju Ministarstva za evropske integracije na najgrublji način i neprimerenim rečnikom se fondacija Fridrih Ebert, portal Juropijan Vestern Balkans (European Western Balkans) i njen urednik Nemanja Štiplija Todorović proglašavaju za „tzv. nevladin sektor“ i da se služe „trećerazrednim kritizerskim metodama, stavljajući se tako isključivo u funkciju produžene ruke određenih opozicionih krugova.“
Osuđujemo ovu neprimerenu reakciju ministarstva koje vodi ministarka Jadranka Joksimović i vidimo ga ne samo kao napad na portal koji je relevantan izvor informacija o EU integracijama već kao napad na civilni sektor i pokušaj monopolizacije diskusije o stanju reformi u okviru EU integracija. Reakcija ministarstva je usledila posle okruglog stola „Evropske integracije Srbije 2016-2020: Koliko smo napredovali ka članstvu u EU?“ koji je održan juče u Beogradu, a gde je grupa eksperata analizirala napredak u određenim pregovaračkim poglavljima u okviru procesa pristupanja Srbije EU.
Izjava Nemanje Štiplija Todorovića da je u Srbiji „nestao entuzijazam kada je reč o evropskim integracijama, što i ne treba da čudi jer se u procesu priključivanja Evropskoj uniji već dugo ništa ni ne dešava, ili bar ne ništa važno“, nema ničeg spornog jer odražava stanje evropskih integracija Srbije u poslednje četiri godine.
Štaviše, pohvala ministarstva samom sebi u istom saopštenju da je „Srbija otvorila više od polovine pregovaračkih poglavlja“ zabrinjava. Prvenstveno zbog činjenice da je prošlo tačno šest godina i mesec dana od otvaranja pregovora. To Srbiju svrstava u red sa Crnom Gorom i Turskom kao zemlje koje najduže pregovaraju u istoriji, a kojima je glavni problem nesprovođenje reformi. Podsećamo da su za isto vreme, sve zemlje centralne i istočne Evrope završile pregovore ili postale članice.
Nije fer pripisati sva nesprovođenja reformi ministarki Joksimović, ali problem manjka interesovanja javnosti i najnižu podršku evropskim integracijama svakako možemo. Prema podacima samog ministarstva, u vreme mandata ministarke, podrška javnosti članstvu u EU tri puta je bila na istorijskom minimumu, da bi se u decembru 2019. našla na nešto više od 50%.
Glavni razlog manjka podrške EU integracijama, pored užasno dugog procesa i geostrateških prilika, je činjenica da građani malo znaju o tome šta su EU integracije i kako doprinose boljem životu građana. Prema istraživanju javnog mnjenja Instituta za evropske poslove u martu 2019. čak 46% građana tvrdi da nema dovoljno informacija o EU i ogromna većina skoro 30% očekuje te informacije od Vlade Srbije. Upravo je Ministarstvo za evropske integracije odgovorno za sprovođenje Nacionalne strategije komunikacije o pristupanju Srbije EU koju je vlada usvojila u oktobru 2011. godine.
Na kraju, ministarka Jadranka Joksimović zamera organizatorima što ministarstvo nije pozvano da govori, a upravo je njeno ministarstvo odlučilo koje su organizacije podobne, a koje ne za ugostiti njihove predstavnike. Institut je uputio pet poziva ministarki da govori na nekom od naših događaja u vezi sa EU integracijama, uključujući i otvoren poziv da sama izabere datum u toku godine i još uvek nema nikakvog odgovora.
