Sukobi na tlu bivše Jugoslavije bili su tema rasprave za dvadeset i petoro mladih predstavnika Srbije, Kosova, Makedonije i Bosne i Hercegovine na konferenciji koju je organizovao Omladinski odbor za obrazovanje u saradnji sa ambasadom Velike Britanije. Suočeni sa činjenicama, učesnici su pokušavali da konstruišu objektivnu sliku o dešavanjima devedesetih godina i zauzmu stav drugačiji od onog koji im je tokom života nametan. Utiske sa konferencije, koja je trajala od 8. do 13. septembra, sabira jedan od predstavnika Srbije – Dejan Remetić.
– Koji su zaključci ovogodišnje konferencije „Mladi ambasadori pomirenja”?
Dalo se primetiti da svi učesnici vuku sa sobom neku manu iz edukativnog sistema svoje zemlje. To je logično budući da kod nas istoriju pišu oni koji su je i stvarali. Predavač iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Dušan Jovanović izazvao je najjače emocije i najžustrije debate stavljajući konkretne argumente pred studente. Trebalo je da svaki učesnik navede zločine koje je devedesetih godina počinila njegova zemlja. Neki od nas su to činili vrlo slikovito, dok drugi nisu umeli da navedu nijedan. Da li kao najupućeniji, kao potomci naroda koji je najveći krivac ili kao narod koji je na liniji vatre međunarodne zajednice – ali zaključak je da se sa prošlošću i problemima najviše suočavaju studenti iz Srbije.
– Ovakve debate još uvek nisu uobičajene među zemljama učesnicama. Koliko je bilo teško voditi zdravu raspravu u vezi sa pitanjima na koja ni predsednici nemaju odgovore?
Nije došlo do sukoba ili svađe među učesnicima, već su iznete činjenice sa svih strana. Predavač sa Fakulteta političkih nauka Miloš Hrnjaz najviše je pažnje poklonio razmatranju samoproglašene nezavisnosti Kosova, ali ne sa kao što se to čini u štampi, već sa stanovišta međunarodnog prava. Imali smo različita mišljenja i sukobljene stavove, ali debata nikada ne bi izašla iz akademskih okvira.
2 – Mladi ambasadori pomirenja
– Misliš li da ste opravdali svoju novostečenu titulu ambasadora pomirenja?
Poslednjeg dana smo dokazali kako se na kreativan način može prevazići pre svega jezička, zatim kulturna, a onda i politička barijera, koja je poslednja i pala. Uspeli smo da pokažemo gostima šta znači Srbija, Beograd, Skadarlija… Stekli smo nove prijatelje i poznanstva i nastavićemo da sarađujemo.
– Kakav je dalji plan svakog od ambasadora pomirenja?
Imamo zadatak i obavezu da održavamo veze u regionu, pre svega sa ljudima koji su sedeli do nas tih pet dana. Jedna od pratećih aktivnosti je studijsko putovanje u Sarajevo, Srebrenicu i Bratunac sredinom oktobra i tu ćemo empirijski moći da osetimo deo tog problema oko kojeg se sukobljavamo. Takođe, svako od nas će održati edukaciju na neku od tema o kojima smo raspravljali – REKOM, tranziciona pravda, sam sukob od 1991-1995.godine, proces pomirenja… Ne možemo da prećutimo istinu – da ljudi koji dolaze iz BiH ili sa Kosova nisu ništa drugačiji od nas, te da treba da se umrežavamo i preko omladine povezujemo i države.
