SNS je najpopularnija partija zatim SPS i Savez za Srbiju, raste podrška Aleksandru Vučiću, građani najbolje ocenili rad Ane Brnabić i Ivice Dačića, najnižu ocenu dobili Trivan, Kuburović i Vukosavljević. Građani ne veruju političarima, protive se bojkotu, veruju da njihov glas vredi i izlaze na izbore.
Institut za evropske poslove sproveo je od 12. do 22. marta, u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom, istraživanje javnog mnjenja o politički stavovima građana, sa fokusom na poverenje koje građani polažu u političare, ocenu rada Vlade Srbije i njenih ministara, kao i predstojeće izbore na reprezentativnom uzorku od 1207 ispitanika.
Prema dobijenim podacima, 88% građana koristi pravo glasa (uglavnom žene, stariji od 30 godina i stanovništvo iz vangradskih sredina), 8% ne, dok je 4% onih koji usled godina nisu imali pravo glasa. Dve trećine građana se izjašnjava da bi izašli na izbore koji su bili prvobitno raspisani za 26. april i u toj grupi su većim delom žene, ispitanici sa osnovnim nivoom obrazovanja, stariji od 60 godina, stanovništvo regiona Zapadne Srbije sa Šumadijom i vangradskih naselja. Četvrtina se izjašnjava o apstinenciji, dok svaki deseti nema jasan stav po ovom pitanju. Poredeći rezultate sa prethodnim talasom istraživanja oko 10% je više ispitanika koji se izjašnjavaju o izlasku na parlamentarne izbore.
Većina ispitanika (79%) veruje da je njihov glas važan i taj stav u većoj meri dele stariji od 30 godina, ispitanici sa završenom najviše osnovnom školom, stanovnici svih regiona izuzev Vojvodine. Da njihov glas nije važan smatra 16%, dok 5% ne zna da se izjasni po ovom pitanju.
Ispitanici su upitani su da li znaju za koga će glasati na narednim parlamentarnim izborima i 80% daje potvrdan odgovor (to su većinom muškarci i stariji od 60 godina). 20% je onih koji se izjašnjavaju da ne znaju za koga će glasati. Nakon što su glasači upitani za stranku kojoj bi dali glas, 29% je neopredeljenih i onih koji su odbili da se izjasne po ovom pitanju, dok 1,3% navodi da bi u tom slučaju predali nevažeći listić.
Nakon isključenja neopredeljenih, onih koji su odbili da se izjasne i koji bi poništili listić, te preraspodele podataka na 100%, rejtinzi stranaka su sledeći: Lista Aleksandar Vučić-Za našu decu ima podršku 61,9% opredeljenih glasača, na drugom mestu nalazi se koalicija SPS-JS sa 10,8% podrške, 7,1% navodi Savez za Srbiju, dok se ostale stranke/koalicije pominju u manje od 4% slučajeva.
Tri četvrtine ispitanika ne podržava ideju o bojkotu izbora (u većoj meri žene, stariji od 45 godina, ispitanici sa najnižim nivoom obrazovanja, iz Istočne i Južne Srbije, kao i iz vangradskih naselja). 12% podržava bojkot, dok 13% ispitanika ne zna da li bojkot treba podržati ili ne.
Svaki četvrti ispitanik veruje političkim strankama. 75% njih ne veruje i među njima je više muškaraca, ispitanika starosti do 44 godine, sa najmanje završenim srednjim nivoom obrazovanja i oni koji žive u gradskim sredinama. Ispitanici najviše veruju Srpskoj naprednoj stranci.
Čak 60% ispitanika navodi da ne veruje političarima, 25% veruje, dok njih 15% ne zna da se izjasni po ovom pitanju. Među ispitanicima koji veruju političarima u većoj meri se nalaze stariji od 60 godina, ispitanici sa završenom najviše osnovnom školom, stanovnici Centralne Srbije i vangradskih sredina. Najviše poverenja imaju u Aleksandra Vučića.
Prema mišljenju ispitanika od svih članova Vlade svoj posao najbolje obavlja premijerka Ana Brnabić (25.4%), potom ministar spoljnih poslova Ivica Dačić (18.6%), dok su ostali članovi Vlade navođeni u manje od 3% slučajeva. 22.8% ispitanika navodi da nijedan član Vlade ne obavlja svoj posao dobro, a 18.3% nije znalo da se izjasni po ovom pitanju. Ivica Dačić – ministar spoljnih poslova (3.4) i premijerka Ana Brnabić (3.3) imaju najviše prosečne ocene, kao i najveći procenat ocene 5 kada je u pitanju evaluacija njihovog rada. Najnižu prosečnu ocenu koja iznosi 2,4 dobio je ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.
Pri pregledu navedenih podataka, kao važan faktor ishoda treba uzeti u razmatranje nekoliko činjenica. Najpre, liste i predizborne koalicije koje bi se pojavile na parlamentarnim izborima još uvek nisu finalizovane te ne postoji jasna slika o strukturi političke scene. Tome treba dodati i da se nisu sve stranke izjasnile po pitanju bojkota izbora. Takođe, ne sme se zanemariti činjenica da je istraživanje rađeno u vreme vanrednog stanja kada su sve stranačke aktivnosti obustavljene, a građani svakodnevno izloženi višesatnom prisustvu predstavnika vodeće stranke na gotovo svim nacionalnim frekvencijama dok sve druge partije bivaju ostavljene po strani zbog specifičnosti trenutne situacije.
Prosečne ocene i generalna opredeljenost pokazuju povećanje podrške Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić, i pored brojnih negativnih komentara građana koji se mogu videti na društvenim mrežama na račun uvedenih mera i generalnog rukovođenja situacijom. Ne ulazeći u opravdanost mera, pri tumačenju ovog povećanja mogu se uzeti u obzir vrlo česta obraćanja predsednika i premijerke građanima u poslednjih mesec dana, što dovodi do toga da su oni ujedno gotovo jedini političari koji komuniciraju sa građanima. Iza najniže ocene koju je dobio ministar za zaštitu životne sredine možda može da se pronađe nezadovoljstvo građana kvalitetom vazduha, borba protiv izgradnje minihidroelektrana i drugi ekološki izazovi, dok se sa njim na začelju nalaze i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kao i ministarka pravde Nela Kuburović.
Na parlamentarnim izborima koji će verovatno biti raspisani na jesen, ostaje da se vidi da li je ovaj presek političke opredeljnosti postojan ili će političke kampanje dobiti šansu da promene ovakvu strukturu.
