Deseti rođendan Instituta proslavljamo intimno, u izolaciji, suočavajući se sa istim društvenim izazovima zbog kojih smo se osnovali 2010: slaba zaštita ljudskih prava, visoka autoritarnost, manjak političke odgovornosti, loše obrazovanje, ograničena kritička razmišljanja, ugrožene manjinske grupe, nesuočavanje sa prošlošću i bez regionalne saradnje, aktivnog građanstva i sa sporim evroatlantskim reformama.
Šestoro tinejdžera, Aleksandar Zlatić, Ivan Grahek, Jelisaveta Belić, Milan Škobić, Naim Leo Beširi i Petar Čekerevac, posle meseci razgovora, 23.4.2010. osnovali su Omladinski odbor za obrazovanje koji će pet godina kasnije prerasti u Institut za evropske poslove.
Zaključno sa današnjim danom, imali smo 10.136 učesnika treninga, seminara, debata i konferencija u svim delovima Srbije, u delovima Regiona i Evrope starosti od 10 do 90 godina. Objavili smo 37 istraživanja, analiza i publikacija o odnosima Srbije i EU, SAD, Rusije i NATO, ljudskim pravima i o Kosovu. Našim aktivnostima, obišli smo više od 100 gradova u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji, Nemačkoj i Holandiji. Doprineli smo dijalogu o integracijama Srbije u EU i NATO, rešavanju pitanja Kosova i regionalnom pomirenju. Dali smo skroman doprinos boljem razumevanju ljudskih i manjinskih prava, odgovornosti političara, regionalnog pomirenja i borbe protiv ekstremizma. U više od 50 projekata u četiri programa, rezultati našeg rada kao i zagovaranje integracije Srbije u evroatlantske strukture objavljeno je u više od 500 medijskih članaka i priloga. Rasli smo! Od jednog donatora i prvog zaposlenog do desetine donatora, 17 kolega i koleginica i 15 stažista koji su prošli kroz Institut i više od 300 saradnika, predavača, govornika i radioničara! Verujemo da smo, na mikro nivou, doprineli da Srbija bude bolje mesto za život, gde su evropske vrednosti: ljudsko dostojanstvo, sloboda, demokratija, vladavina prava, ljudska prava, mir, blagostanje i borba protiv socijalne isključenosti i diskriminacije na boljem stupnju razumevanja nego što su bile pre.
Međutim, iako je Srbija, u načelu, bolje mesto za život nego pre deset godina, mnoge šanse su propuštene, a neke od vrednosti više su ugrožene. Šansa da se pomirimo sa sobom, drugima i posledicama Miloševićeve politike i nacionalističke ideologije još uvek ostaje neiskorišćena. Popis stradalih tokom devedesetih mora se napraviti, a društvo mora razgovoriti o uzrocima i posledicama društvenog devastiranja. Proces evropskih integracija važan je mehanizam u suočavanju sa lošim političkim odlukama, ali pitanja vladavine prava, korupcije, slobode misli, okupljanja i društvenog uređenja izuzetno su ozbiljna i zahtevaju političku zrelost i viziju koja još uvek nedostaje. Na predstojećim izborima će se videti i da li smo potpuno izgubili slobodu izbora, pravo za koje su se naši roditelji izborili 5. oktobra.
Hvala svima na podršci i saradnji. Nastavljamo da pratimo poštovanje ljudskih i manjinskih prava, javne odgovornosti državnih službenika, politike koje vode regionalnom pomirenju i kako se država bori sa ekstremizmom.
