U fokusu rada Instituta za evropske poslove je praćenje pregovora Srbije sa EU i jačanje kapaciteta svih uključenih u procesu. Imajući u vidu složenost i dugotrajnost ovog procesa, Institut okuplja veliki broj stručnih saradnika sa kojima organizuje treninge, debate i druga usavršavanja zato što želimo da svojim radom doprnesemo boljem razumevanju evroatlantskih integracija. Institut radi na organizovanju treninga i pružanju multiperspektivnih informacija kako bismo omogućili aktivno učešće stručne javnosti i građana u procese donošenja odluka. Institut aktivno zagovara i zalaže se za temeljne reforme u okviru pegovaračkog procesa i u saradnji sa partnerima jačamo kapacitete Srbije da se suoči sa izazovima u globalnom svetu kroz zajedničko delovanje, koje za krajnji cilj ima aktivno članstvo Srbije u evroatlantskim okvirima za dobrobit svih građana.

Građani najviše veruju RTS i najčešće ga gledaju, štampu ne čitaju, a polovina ne koristi društvene mreže. Zabrinuti smo za kvalitet informacija koji dolaze do građana

Institut za evropske poslove analizirao je stav građana prema elekronskim i štampanim medijima u Srbiji. Istraživanje javnog mnjenja je za potrebe Instituta sprovela Ninamedia na reprezentativnom uzorku od 1204 ispitanika u periodu od 10. do 17. marta 2017. g. U nastavku su glavni zaključci istraživanja.

Građani i građanke Srbije najviše gledaju program Radio televizije Srbije, koju prati četvrtina njih, dok lokalne televizijske stanice prati tek 2% njih. Nešto manje od petine navodi Pink, 15,4% Prvu, kablovske stanice pominju se u 11,3% slučajeva i među njima najveću frekvenciju beleže sportski kanali i N1. Na dnu liste gledanosti nalazi se drugi javni servis, Radio televizija Vojvodine sa tek 1% ispitanika koji su rekli da gledaju ovu televiziju.

Vesti kojima se pridaje najviše poverenja su vesti RTS1 kojima veruje 32,7% građana i građanki Srbije, Pink se javlja u 15,8% slučajeva, B92 u 7,6%, Prva u 7,1%, TV N1 5,2%, dok lokalnim vestima i vestima RTV veruje 1,3% odnosno 0,9%. 17,7% ne veruje vestima ni jedne televizijske stanice i 7% ne gleda televiziju.

Odgovori na pitanje o objektivnosti televizija u Srbiji korespondiraju sa prethodnim pitanjima, pa najveći broj građana i građanki, njih 29,4% kao najobjektivniju vidi RTS dok 23,2% misli da ni jedna televizija nije objektivna.

Skoro polovina građana i građanki (49,1%) ne čita ni jedne novine, a najčitaniji je Blic sa 14,5%, a slede ga Informer i Kurir sa 7,7% i 7,1%. Politiku čita tek 4% građana i građanki, a Danas 1,6%. Ipak, 11,3% građana i građanki misle da ni jedne dnevne novine nisu objektivne, što je najučestaliji odgovor. Večernje novosti su najobjektivnije u očima ispitanika (8,5%), a slede ih Informer (8,2%), Blic (6,6%) i Politika (6%). Ostali dnevni listovi viđeni su kao objektivni od strane manje od 5% građana i građanki.

Kada su u pitanju društvene mreže, više od polovine građana i građanki izjasnilo se da nema Facebook nalog (52,8%). U populaciji od 18 do 29 godina ovaj odgovor je drastično drugačiji, pa tako samo 15,8% njih ne koristi Facebbok. 24,7% ispitanih ovu društvenu mrežu koristi više puta dnevno, a broj raste na 58,1% u populaciji od 18 do 29 godina. Tviter ima samo 9,4% stanovnika i stanovnica Srbije, a najveći broj korisnika je iz grupe od 18 do 29 godina. Instagram ima malo veći broj korisnika, 17,2% i očekivano je najpopularniji među populacijom od 18 do 29 godina.

Na Svetski dan slobode medija koji Srbija dočekuje na 66. mestu liste zemalja rangiranih u okviru Indeksa slobode medija koju objavljuju Reporteri bez granica, jasno je da građani i građanke ne veruju medijima. Ovakvi rezultati treba da zabrinu odgovorne institucije, ali i same medije i civilno društvo. Postojanje nezavisnih medija je interes svake demokratske zemlje i njenih građana. Nezavisni i slobodni mediji su kontrolor vlasti i štite pravo građana na transparentnost rada institucija. Institut za evropske poslove upozorava da je teško da mediji ispune tu ulogu, ako se na njih vrše pritisci, ako je izveštavanje navijačko i pristrasno, a autocenzura prisutna. Zabrinuti smo i zbog kvaliteta informacija koje dolaze do građana i činjenice da mogu biti uskraćeni za pravovremene, objektivne i celishode informacije. Kvalitetno informisanje građana je neophodno kako bi učestvovali u procesima donošenja odluka. Pozivamo sve aktere, a posebno nadležne institucije da demonstriraju jasnu nameru da se medijska sfera uredi na korist građana i građanki.

Stavovi građana Srbije prema medijima MART 2017

Beograd, 03.05.2017. g.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Show Buttons
Hide Buttons