Institut za evropske poslove analizirao je odnos građana Srbije prema Evropskoj uniji. Istraživanje javnog mnjenja je za potrebe Instituta sprovela Ninamedia na reprezentativnom uzorku od 1204 ispitanika u periodu od 10. do 17. marta 2017. g. Istraživanje je deo većeg istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o budućnosti Srbije. U nastavku su glavni zaključci istraživanja.
Više od polovine građana podržava članstvo Srbije u EU, 39% ima suprotan stav, a 5% je neodlučnih. Ulazak u EU u većoj meri podržavaju žene, stariji od 60 godina, kao i visokoobrazovani građani.
Samo 43% ispitanika smatra da o pregovorima Srbije i EU dobija dovoljno informacija, 51% daje suprotan odgovor, dok je 6% neutralnih. Među građanima koji smatraju da ne dobijaju dovoljno informacija više je muškaraca, građana srednjeg i visokog obrazovanja, dok sa porastom godina starosti njihov broj opada. U 60% slučajeva Vlada Srbije je ta od koje ispitanici dobijaju informacije o pregovorima Srbije i EU, 13% navodi pregovarački tim, dok se svaki deseti građanin informiše preko medija. Nevladine organizacije izvor su informisanja za 7,6%, a EU za 7%. Međutim, 61,9% građana smatra da je posao Vlade Srbije da informiše građane o pregovorima Srbije i EU, 17,6% navodi pregovarački tim, 8,1% EU, 6,9% nevladine organizacije, 2,2% medije.
Za 62% Srbija ima koristi od saradnje sa EU i sa porastom stepena obrazovanja raste broj građana koji dele ovaj stav. Suprotan stav zastupa nešto manje od trećine ispitanika, dok je 7% neodlučnih. Najveća korist koju Srbija ima od saradnje sa EU ogleda se u novčanoj pomoći u izgradnji puteva, škola i bolnica (30,2%), nešto manje od petine navodi da je EU najveći ekonomski partner Srbije, za 17,8% korist se ogleda u pomoći u izgradnji institucija i podsticanju reformi, 16,4% mišljenja je da EU pozitivno utiče na standard, dok svaki deseti ispitanik navodi da EU održava mir u regionu i povećava bezbednost građana. Međutim, 93% ispitanika navodi da ni oni ni neko njima blizak nisu imali korist od EU, dok potvrdan odgovor daje 6% građana.
Za 46,8% realna alternativa EU je Rusija. Trećina građana smatra da Srbija ni sa kim ne treba da se udružuje, 5,7% navodi Kinu, dok odgovor na ovo pitanje ne zna 5,5%. 3,3% je onih koji smatraju da EU nema alternativu, dok se Amerika javlja u 2,5%.
Aleksandar Vučić u nešto manje od 70% slučajeva prepoznat je kao političar koji podržava bliže odnose Srbije i EU. Svaki deseti građanin ne zna odgovor na ovo pitanje, dok se sa učestalošću u rasponu od 1% do 5% pominju Vuk Jeremić, Čedomir Jovanović, Saša Janković i Ivica Dačić.
Ukoliko bi sutra bio referendum o članstvu Srbije u EU 14% je onih koji ne bi glasali uopšte, 8% neodlučnih, protiv bi glasalo 30%, a za 48%. Podrška EU veća je među ženama, visokoobrazovanim ispitanicima, dok sa porastom godina starosti raste broj građana koji podržavaju ulazak Srbije u EU.
Na kraju, postoji minimalni porast podrške evropskim integracijama, ali istovremeno se smanjuje spremnost građana da na referendumu glasaju za. Primetan je porast evroskepticizma kod mladih ljudi starosti 18 do 29 g. Podsećamo da je Institut objavio u julu 2016. izveštaj o sprovedenom istraživanju javnog mnjenja gde 53% ispitanika smatra da Srbija treba da prekine evrointegracije ukoliko Velika Britanija napusti Uniju.
Institut za evropske poslove sprovodi projekat debata o budućnosti Srbije u kome analizira stavove građana o nadama za budućnost i pretnjama koje budućnost mogu da ugroze, odnosima prema Evropskoj uniji, NATO, Rusiji, SAD i zemljama u regionu, životnom standardu građana, njihovim političkim stavovima i navikama.
Celo istraživanje: „Stavovi građana Srbije prema EU MART 2017“
Beograd, 29.3.2017. g.
