Beograd, 22.1.2025. – Dok zemlje regiona i istočne Evrope ubrzano napreduju ka članstvu u Evropskoj uniji, Srbija i dalje stagnira. Uprkos tome što su pregovori započeti još 21. januara 2014, vlada je otvorila svega 22 od 35 poglavlja, od kojih je samo dva zatvoreno. Ovaj spor tempo, posebno u ključnim oblastima poput pravosuđa, vladavine prava, borbe protiv kriminala i korupcije, pokazuje ozbiljan nedostatak političke volje, znanja i kapaciteta vlasti da sprovede neophodne reforme koje pre svega traže građani Srbije.
Susedna Crna Gora, sa statusom kandidata od 2010. godine, otvorila je svih 33 poglavlja i zatvorila šest, a prihvatanjem prelaznih merila u dva ključna poglavlja za vladavinu prava, na putu je da postane sledeća članica evropske porodice naroda.
I dok Srbija 11 godina kaska u mestu, uporedna analiza pregovora pokazuje razlike u efikasnosti pristupanja EU. Slovačka je završila pregovore za dve godine zahvaljujući visokoj pripremljenosti, dok je Hrvatska, uprkos izazovima poput slovenačke blokade, završila pregovore za šest godina i postala članica 2013, deset godina nakon podnošenja zahteva.
Iskustva drugih zemalja sugerišu dinamiku i izazove pregovora s EU. Slovenija i Češka završile su pregovore za četiri godine i postale članice 2004, dok su Rumunija i Bugarska, uprkos složenim reformama, to postigle do 2007. Poljska je, zahvaljujući reformama iz devedesetih, uskladila zakonodavstvo i završila pregovore za četiri godine. Uspeh zavisi od političke volje, reformi i sposobnosti države da prevaziđe prepreke, što ostaje izazov za Srbiju i za zemlje regiona.
Politički izazovi i odsustvo transparentnosti u ključnim sektorima dodatno usporavaju proces. Pitanje odnosa sa Prištinom samo je deo problema. Suštinski problemi leže u nedovoljnoj posvećenosti vlasti Aleksandra Vučića sprovođenju evropskih standarda, uprkos retorici usmerenoj ka EU integracijama.
„Vreme je da trenutna vlast jasno kaže – nismo sposobni da Srbiju reformišmo u savremenu evropsku državu gde vladaju zakoni i gde postoji politička odgovornost,“ izjavio je direktor Instituta Naim Leo Beširi povodom 11 godina od otpočinjanja pregovora. „Ovaj nivo stagnacije ne samo da ugrožava evropsku budućnost Srbije već i obeshrabruje građane koji očekuju bolji standard života i vladavinu prava“, dodao je on.
Zbog neuspeha u ključnim oblastima, neophodno je preispitati prioritete i preduzeti odlučne korake. Građani Srbije zaslužuju bolji rezultat, transparentniju politiku lišenu korupcije i političku odgovornost koja ih vodi ka evropskoj budućnosti.
