Biljana Zvonar

PLAN PRAKTIČNE POLITIKE ZA SUZBIJANJE NASILJA NAD ŽENAMA

Opis problema:

-Prema Ustavu Republike Srbije žene i muškarci imaju jednaka prava. U pravnim aktima proklamovana je jednakost polova, ravnopravan položaj svih građana. Međutim, brojni indikatori ukazuju da je socijalno-ekonomski status žena u znatno gorem položaju u odnosu na muškarce. Proklamovani principi u praksi se ne sprovode dosledno. Žene u Srbiji spadaju u jednu od najdiskriminisanijih društvenih grupa. Najčešći uzrok tome jesu tradicionalni, čvrsto ukorenjeni patrijarhalni stereotipi o ulogama žena i muškaraca u društvu. Uzrok teže pozicije žena u društvu je i nedostatak adekvatnih mera javne politike i institucija odgovornih za njihovu primenu.

Jedan od ozbiljnih problema sa kojim se žene suočavaju jeste nasilje nad njima. Izuzetno veliki broj žena izloženo je nekom od vidova nasilja. Najzastupljenija su psihička i fizička nasilja, ali i seksualno nasilje je veoma često. Uglavnom jedan od vidova nasilja biva praćen drugim vrstama ugrožavanja. Među najčešćim uzrocima izdvajaju se bolesti zavisti, pre svega alkoholizam, ekonomska zavisnoti žrtve od nasilnika, neadekvatno reagovanje na pretnje nasiljem. U Srbiji ove godine ubijene su čak 34 žene u porodičnim svađama, a većina njih je ranije prijavljivala nasilje.

– Svest grđana o ozbiljnosti ovog problema nije na zadovoljavajućem nivou. Ženama koje su žrtve nasilja teško je da prijve nadležnim organima i kažu šta im se dogodilo, jer je društvo u kome živimo sklono da osuđuje. U narodu se mogu čuti mišljenja da je žena svojim ranijim ponašanjem sama isprovocirala da bude napadnuta, da je zaslužila da se prema njoj tako ophode.

– Nereagovanje policije je još jedan u nizu problema koji mogu dovesti do pogoršanja položaja žena žrtava nasilja. Naime, čak i kada žrtve skupe hrabrost da prijave nasilnika, nailaze na nerazumevanje od strane državnih organa. Organi reda svojim postupcima mogu da dovedu do sekundarne viktimizacije.

– Evidentna je slaba povezanost između institucija, policije, tužilaštva i Centra za socijalni rad, a posledica toga je neblagovremeno reagovanje na prijavljeno nasilje, što može rezultirati najtežim posledicama po žrtvu.

Predlog za rešavanje problema:

– Pre svega, neophodna je izmena i dopuna krivičnog zakonodavstva Srbije u cilju sprečavanja nasilja nad ženama i poboljšanja njihovog položaja. U Krivični zakonik trebalo bi da se uvede mera zaštite udaljenja nasilnika od žrtve pre nego što se donese odluka o vođenju sudskog procesa, zato što su oni često predugi i neefikasni u zaštiti žena od nasilja.

Često se dešava da nemilim događajima prethodi proganjanje žrtve od strane naislnika (čekanje ispred mesta boravka, učestalo telefoniranje i slanje pretećih poruka). Trenutno Krivični zakonik predviđa kao meru bezbednosti učiniocu krivičnog dela zabranu približavanja i komunikacije sa oštećenim, ukoliko se smatra da bi dalje vršenje takvih radnji bilo opasno po oštećenog. Međutim, bilo bi efikasnije da se u Krivični zakonik Republike Srbije uvede kao posebno krivično delo proganjenje i da se za takvo ponašanje izrekne odgovarajuća kazna koja bi sprečila nasilnika da još više naškodi žrtvi. Takvo rešenje bi bilo u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici koja obavezuje države da preduzmu „neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da namerno ponašanje ponavljanjem pretnji upućenih drugom licu, koje uzrokuju da se lice plaši za svoju bezbednost, bude zakonski kažnjivo“.1

– Veoma mali broj žena koje su žrtve prijavljuju nasilje nadležnim institucijama. Žrtvama je potrebna psihološka podrška od strane sredine u kojoj živi da pre svega prijave slučaj. Ukoliko skupe hrabrost da prijave slučaj, treba im omogućiti da kroz institucije prolaze što lakše i sa što manje neprijatnosti, jer one često budu obeshrabrene kada ne naiđu na adekvatnu pomoć u policiji i drugim institucijama. Nasilje je negacija svih ljudskih vrednosti, te je potrebno širenje svesti o nedopustivosti svakog vida nasilja i neophodnosti prijavljivanja u slučaju postojanja bilo kakve sumnje da je određeno lice žrtva nasilja i maltretiranja koje bi vremenom moglo da dovede do lišenja života ukoliko se na njega ne reaguje na vreme.

– Neophodno je uspostaviti dvatesetčetvoročasovnu saradnju između policije, tužilaštva i Centra za socijalni rad u cilju efikasnije borbe protiv nasilja u porodici i nad ženama. Takav sistem saradnje bi omogućio brže i lakše prijavljivanje i kažnjavanje nasilnika. Policija bi bez odlaganja trebalo da reaguje na prijavu nasilja i o tome da obavesti Centar za socijaln i rad koji bi uputio svu neophodnu pomoć žrtvama. Tužilaštvo bi trebalo da bude dostupno u svakom trenutku žrtvama i da gone učinioce krivičnih dela shodno zakonima.

– Neophodno je aktivno uključivanje svih relevantnih institucija u rešavanje ovog aktuelnog problema. Borba protiv nasilja nad ženama treba da bude prioritet svih institucija jer nije redak slučaj u Srbiji da žene nedovoljnu institucionalnu zaštitu plaćaju životima.