Institut za evropske poslove održao je treću po redu EUdebatu, o integracijama Srbije u EU i NATO, 08.12.2015. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Debatu je otvorio docent dr Vladimir Barović, moderator debate, sa katedre za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U uvodnom izlaganju, kolega Barović je istakao migrantsku krizu kao veliki izazov sa kojom se suočava EU, i kao mogući izazov evroatlantskim integracijama Srbije.
Nakon prezentacije, članovi Debatnog tima održali su debatu na temu odnosa Srbije i EU, sa NATO i Rusijom.
Nakon toga, panelisti su dobili reč.
Prva panelistkinja Jadranka Jovišić, narodna poslanica demokratske stranke u sazivu 2008. – 2012. i portparolka demokratske stranke u Novom Sadu istakla je da iako veliki broj građana smatra da onog trenutka kada Srbija uđe u Evropsku uniju da to podrazumeva i članstvo u NATO, da to nije tačno, i da ne treba da bude dilme u vezi sa tim. Podvukla je da je terorizam zlo za koje koje nikad ne znamo kada će udariti, da je u tom smislu neutralnost opasna za one zemlje koje žele da budu po strani.
Jovišićeva je objasnila važnost poveživanja među državama i to pre svega sa zemljama u okruženju. U razgovoru sa studentima, ona je istakla da Evropska unija želi bezbednosnu predvidivost na Balkanu, i da je u tom smislu NATO savez jedan ozbiljan nivo saradnje, te da u mirovnim misijama mi već sarađujemo sa NATO. Dalje je istakla svoju zadovoljnost na što je Evropska unija počela da rešava koncept izbeglica ne samo sa bezbednosnosnog aspekta nego i sa aspekta ljudskih prava. Kada je reč o šengenskom sporazumu, Jovišićeva je istakla da se isti zapravo samo pooštrava, i da je veća kontrola spoljnih granica, te da se informacije između država šire brže, kao i da joj poverenje uliva i antiteroristički centar na nivou EU, koji bi trebalo da počne sa radom od januara.
Goran Gonđa, narodni poslanik SPS – JS u skupštini Vojvodine, istakao je da primećuje da postoji mnogo zabluda u našem društvu u vezi sa odnosima Srbije sa EU i NATO. Da su neke iz neznanja, a neke zlonamerne. Koristi se pogrešan termin „pregovaranja“ sa EU, i, naglašava, da je to termin koji buni. Gonđa je istakao da je podesniji termin da Srbija sa EU ima jedan program saradnje, a da mi treba da usvojimo određene norme u našem životu. Ono što se od nas traži u EU, da budemo odgovoran, pouzdan i predvidiv partner, ali da mi sami treba da odredimo šta je naš interes, rekao je on. Podvukao je činjenicu da su građani Srbije protiv članstva u NATO, ali da svi želimo da NATO trupe ostanu na Kosovu, pošto su one garant bezbednosti. Iako tamo bezbednost nije na visokom nivou, da nema NATO trupa ko zna šta bi bilo, rekao je on. U odgovorima na pitanja studenata, zašto je NATO priznao Kosovo, Gonđa je rekao NATO nije priznao Kosovo, i da je rezultat je 24:4, te da NATO nema ni mandat za to. Osvrnuo se i na politiku neutralnosti Srbije, i da, to ne bi trebalo da znači neaktivnost, te da vojska Srbije trenutno učestvuje u 100 programa sa NATO paktom. Iako se saradnja gleda samo kao vojna, da ona može da bude i naučna. Kada je reč o investicijama, Gonđa je rekao da vi kada investirate u NATO, vi investirate zapravo u vašu industriju, i da dobar deo tih investicija odlazi na plate zaposlenih.
Na kraju izlaganja, Marija Stokuća, urednica na Radio televijiziji Vojvodine je podvukla da je da je pitanje izbora EU ili Rusija kod nas zloupotrebljeno. Da, kada je reč o onome što je zvanična politika svih stranaka koje participiraju u Skupštini, da se želi ići ka EU, a da je moguće je zadržimo posebne odnose sa Moskvom, do momenta kada ne uđemo kao punopravna članica EU, te da se od nas očekuje da imamo istovetnu politiku. Da taj proces može da traje i 20 godina. Stokuća je istakla da Evropska unija nije tražila suspenziju šengena, te da se ta informacija pojavila samo u medijima, posebno u medijima na zapadnobalkanskoj ruti. Na samom ministarskom sastanku, u agendi niko nije tražio suspenziju, rekla je ona. Ono što jesu tražili jeste veća zaštita spoljnih granica. Izrazila je i skepsu da će Brisel skoro imati zajedinčku politiku kako da reši izbegličku krizu.
Stokuća se zatim osvrnula na drugi problem sa kojim se Evropa suočava. Da kada imamo sa jedne strane ekonomsku krizu, a sa druge strane priliv izbeglica, da zastrašujuće deluje trend jačanja desnice, te da su njihovi stavovi su u najmanju ruku upitni, a možemo da pričamo i da su klerofašistički, na kraju je istakla ona.
Nakon izlaganja panelista, studenti filozofskog fakulteta su imali prilike da u živoj diskusiji sa panelistima, otvore neka od važnih pitanja sa kojim se društvo u Srbiji danas suočava, te su najveće zabrinutosti imali za pitanje Kosova i priznanje od strane Srbije za ulazak u EU, sa čim se nijedan panelista nije složio. Takođe, pomenuli su i problem migranata kao problem sa kojima se EU suočava, te da bi trebalo dobro razmisliti da li treba da se priključimo toj organizaciji.
Na kraju, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, direktor Instituta Naim Leo Beširi izjavio je da je vrlo slab napredak koji je Srbija napravila na polju unapređenja ljudskih i manjinskih prava. Beširi je istakao da se „osuđeni ratni zločinci dočekuju u prisustvu članova vlade čime se ponižavaju porodice nastradalih.“ Pripadnici Romske i LGBT zajednice i dalje su izloženi maltretiranju i pretnjama bez sudskih epiloga, prezumpcija nevinosti gotovo da ne postoji, a novinari su izloženi fizičkim napadima i kontinuiranom strahu da ostanu bez posla i da profesionalno obavljaju svoj posao. Na kraju je dodao: “obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina još uvek nije obezbeđeno i pozivam nadležno ministarstvo da hitno odobri nastavna sredstva za albanski i druge jezike nacionalnih manjina.“ Daleko smo od minimalnog standarda EU kada je u pitanju zaštita i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, zaključio je debatu Beširi.
