U Hotelu Metropol, 28. januara 2016. godine Institut za evropske poslove zajedno sa kolegama iz Instituta za medije i različitosti, uz podršku Fondacije Centar za demokratiju i IPA programa Evropske unije, organizovao je debatu „Može (l)i bez partije(?)“, o partijskom zapošljavanju, korupciji i nepotizmu na visokoškolskim ustanovama Univerziteta u Beogradu.
Na debati je predstavljen izveštaj o percepciji partijskog uticaja na zapošljavanje u visokom obrazovanju, koji je rezultat višemesečnog istraživanja postojanja korupcije, nepotizma i kronizma na četiri fakulteta Beogradskog univerziteta: Ekonomskom, Medicinskom, Pravnom i Fakultetu političkih nauka.
Rezultate istraživanja možete pogledati ovde.
Od najzanimljivijih nalaza dobjenih tokom istraživanja ističemo :
Fakultet ima značajnu autonomiju koja onemogućava značajne pritiske i svodi slučajeve partijskog zapošljavanja na izdvojene incidente.
Partijsko zapošljavanje na Univerzitetu nije masovna pojava, ali prema uvidu projektnog tima nije ni potpuno nepoznata.
Takođe postoje procedure i kriterijumi koji definišu oblast zapošljavanja nastavnog kadra. Ipak, postoje načini da se procedure i kriterijumi za prijem nastavnog osoblja formalno ispoštuju, ali da ipak ne bude primljen najbolji kandidat.
Autonomija univerziteta je važna, ali je prisutno arbitrarno i preširoko tumačenje i proces translacije autonomije univerziteta na pojedinačne entitete pa čak i na pojedince.
Fakulteti često ne smatraju da su deo javne uprave, te je zaposlene u visokoškolskom obrazovanju potrebno uključiti u odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Prisutno je diskreciono odlučivanje profesora kada je reč o zapošljavanju što ostavlja prostora samovolji profesora i trgovini uticajem. Uloga nastavno-naučnog veća je često pasivna, te je nedovoljan međusobni nadzor članova kolektiva.
Ukoliko kod nižih instanci odlučivanja o primanju u radni odnos pojedinca, poput katedre, kadrovske komisije, dekana koji raspisuje konkurs, nije došlo do protivljenja, male su šanse da će se na nastavno naučnom veću ta odluka osporiti.
Prisutna je politika nemešanja profesora u odluke svojih kolega na fakultetu, koja u kombinaciji sa nedostatkom integriteta institucije kao i ličnog integriteta profesora otvara prostor za nepravilnosti i različite forme korupcije.
Prisutna je tendencija da oni koji započnu karijeru u visokoškolskoj ustanovi, nastave da rade i napreduju kada za to ostvare formalne uslove.
Napredovanje se često nastavlja bez mnogo rizika da će neka od instanci na fakultetu imati primedbe na tu praksu.
Ovakav sistem smanjuje konkurenciju, jer su na taj način konkursi praktično namenjeni konkretnim osobama, što ukazuje da i pored ispunjenih formalnih kriterijuma ne pobeđuje uvek najbolji kandidat.
Sa panelistima, profesorkom Elektrotehničkog fakulteta u penziji, dr Srbijankom Turajlić, profesorom Rudarsko-geološkog fakulteta i predsednikom Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja dr Vladicom Cvetković i Zoranom Gavrilovićem iz Biroa za društvena istraživanja, razgovarano je o trenutnoj situaciji u visokoškolskom obrazovanju, kao i kako je moguće da se ostvari napredak na ovom polju.
Dr Turajlić se osvrnula na samoupravljanje i dovela u pitanje održivost tog sistema u kome „nemate kome da odgovarate osim samim sebi“, kao i na ulogu Univerziteta da pomognu studentima da obrazovanje koje dobiju bude upotrebljeno na tržištu rada.
Dr Cvetković je naročito istakao loš sistem zapošljavanja koji omogućava da na Univerzitetu rade loši profesori. Čak 25% univerzitetskih profesora u našoj zemlji ne bi moglo da predaje nigde osim u Srbiji, a Zoran Gavrilović podsetio je prisutne na poražavajuće rezultate istraživanja koje je 2005.godine sproveo sa dr Stjepanom Gredeljem, koje je obuhvatilo anketiranje 350 redovnih i vanrednih profesora Univerziteta u Beogradu, od kojih je odgovorilo svega 175, a najalarmantnija je činjenica što 11 godina kasnije „imamo istu metodologiju, gde ljudi koji su posvetili svoj život akademskoj zajednici nisu spremni da učestvuju u nekom kratkom istraživanju“.
Na Univerzitetu je stvorena arena gde je moguća korupcija, istakao je dr Miroslav Milićević iz Saveta za borbu protiv korupcije, dok je dr Miodrag Zec, profesor Filozofskog fakulteta, naglasio da u našem društvu ne postoji vertikalna pokretljivost, odnosno da nemaju svi jednake šanse.
Na kraju, Institut za medije i različitosti i Institut za evropske poslove pozivaju Univerzitet u Beogradu da:
Prihvati preporuke Agencije za borbu protiv korupcije o proceni rizika korupcije u visokoškolskom obrazovanju i utvrdi broj zaposlenih; Usvoji odgovarajuće propise i pravilnike koji mogu povećati transparentnost rada fakulteta, poput planova integriteta i Pravilnika o kriterijuma za izbor u sva zvanja i angažovanja u naučno-istraživačkim projektima; Poveća javnost u radu, uključujući i dostupnost dokumenata od javnog značaja na internet stranicama Fakulteta; Uvede veću odgovornost članova komisija koja odlučuju o sticanju zvanja i zapošljavanju; Promovše primere dobre prakse uključujući zabrane sukoba interesa, nepotizma i kronizma; Uvede minimalne kriterijume za izradu naučnih radova na nivou celog univerziteta; Uvede elektronski sistem provere plagijata za sve kandidate koji se zapošljavaju ili unapređuju u viša zvanja. Kako bi se obezbedio legitimitet provera, izvršiti retroaktivno provere svih doktorata redovnih profesora. Utvrdi i kriterijume i mehanizme provere i kazni za utvrđene plagijate; Poveća vidljivost konkursa za radna mesta tako što će isti biti objavljen u pisanim, elektronskim medijima i u dnevnoj štampi koje imaju odgovarajući tiraž na nivou cele Srbije; Uvede procedure koje onemogućavaju arbitranost u odlučivanju ispitivača (npr. kompjutersko izvlačenje ispitivača i ispitnih pitanja i onemogućavanje promene ispitivača) i da Ustanovi međunarodne komisije za ocenjivanje i dodelu projekata.
