Institut za evropske poslove iz Beograda (IEP), poziva Vladu i Narodnu skupštinu Republike Srbije da na odgovarajući način poštuju usvojenu deklaraciju „o osudi zločina u Srebrenici“, donetu 31. marta 2010. godine.
Institut podseća da se u deklaraciji osuđuje zločin u Srebrenici na „na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde“, u tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije za genocid. Sud je u toj presudi presudio da Srbija ne može biti smatrana odgovornom za genocid počinjen u Srebrenici od strane vojske Republike Srpske. Ipak, sud je našao da je Srbija prekršila Konvenciju o genocidu budući da nije učinila sve što je bilo u njenoj moći da spreči genocid. Utvrđeno je van razumne sumnje da su snage bosanskih Srba i druge snage u periodu od 11. do 19. jula 1995. ubile između sedam i osam hiljada muškaraca bosanskih Muslimana različitih dobi. Utvrđeno je van razumne sumnje da ogromna većina pogubljenih nije ubijena u borbi, već su bili žrtve egzekucija.
Pored potvrđivanja genocida u Srebrenici u presudi BIH protiv SRJ, Institut ističe da je i Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu u dosad dve presude, Radovanu Karadžiću i Radislavu Krstiću, potvrdio genocid u Srebrenici. Radovan Karadžić prvostepeno je osuđen na 40 godina zatvora, a Radisav Krstić na 46 godina, da bi mu kazna bila smanjena na 25 godina 27. maja 2014. godine. Ratko Mladić, bivši komandant Vojske Republike Srpske takođe je optužen za genocid.
Konačno, Vlada Republike Srpske osnovala je Komisiju za istraživanje događaja u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula 1995. je 2004. godine u čijem je izveštaju utvrđeno je da je u Srebrenici „likvidirano više hiljada Bošnjaka, na način koji predstavlja teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava, te da je izvršilac, pored ostalog, preduzeo mere prikrivanja zločina premještanjem tela“, iako nije naveden eksplicitno termin genocida, čime bi trebalo da se stavi tačka na licitiranje sa brojem žrtvama u Srebrenici.
Uzevši u obzir navedene dokumente, Institut apeluje na nadležne organe Republike Srbije, da prestanu sa relativizacijom genocida u Srebrenici, da poštuju odluke međunarodno pravnih subjekata i prestanu da koriste ovaj zločin za dnevnopolitičke svrhe. Apelujemo na medije da bez lažne „patriotske uzdržanosti“ objektivno informišu građane o tome kako je u Srebrenici za samo nekoliko dana jula 1995. godine ubijeno više od 8.000 muškaraca bošnjačke nacionalnosti. Pozivamo i obrazovne institucije da reformišu udžbenike kako bi reflektovale gore navedene činjenice.
