Institut za evropske poslove iz Beograda (IEP), pozdravlja otvaranje poglavlja 23 i 24 na Trećoj međuvladinoj konferenciji u Briselu. Verujemo da je ovo trenutak za ozbiljne reforme u mnogim oblastima koje ova dva poglavlja pokrivaju. Podsećamo da Srbija ne pregovara o pravilima već o vremenskom roku kada će reforme biti implementirane. Srbija neće moći da bira koje će obaveze primenjivati, a koje ne. Takođe, iako je bilo planirano da ova dva poglavlja budu otvorena na početku pregovora 2014. g., zbog stanja u pravosuđu, pitanja ljudskih i manjinskih prava i bilateralnih izazova sa Hrvatskom oko univerzalne jurisdikcije, poglavlja su otvorena dve i po godine kasnije, pošto su pre šest meseci otvorena poglavlja 32 i 35.
Institut je napravio kratku analizu oblasti su pokrivena navedenim poglavljima:
Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava
1. REFORMA PRAVOSUĐA: Potrebno je sprovesti sve promene dok se ne dostigne pravosuđe koje je bazirano na: nezavisnosti, nepristrasnosti, efikasnosti, odgovornosti i profesionalnosti.
2. BORBA PROTIV KORUPCIJE: Uspostaviti sistem u državi koji preventivno deluje na nastanak korupcije, gde postoji efikasno procesuiranje krivičnih dela i gde postoji nezavisan institucionalni okvir za borbu protiv ovog opasnog fenomena.
3. OSNOVNA PRAVA: Mora postojati efikasan sistem sa delotvornim mehanizmima za obezbeđivanje zaštite ljudskih i manjinskih prava, i zakonom je potrebno regulisati prava građana EU, pre svega da državljani EU u Srbiji mogu glasati za Evropski parlament i na lokalnim izborima. Takođe se mora regulisati pravo slobodnog kretanja građana EU. Ustavom zagarantovana prava treba da postanu realnost, a ne samo mrtvo slovo na papiru.
Pregovaračko poglavlje 24 – Pitanja pravde, slobode i bezbednosti
1. PITANJE AZILA: Srbija nije daleko odmakla od usvajanja Zakona o azilu. Treba jasno definisati i obezbediti budžetska sredstva za, između ostalog, osnovne procedure za rešavanje o zahtevima za azil, prava koja imaju tražioci azila dok traje procedura odlučivanja o njihovim zahtevima, uslove koje tražilac azila mora da ispuni kako bi mu bio odobren azil.
2. PITANJE MIGRACIJA: Postoje regularne i iregularne migracije. U slučaju regularnih Srbija će morati da uskladi svoje zakonodavstvo koje se odnosi na spajanje porodica, dozvole za rad za strane državljane, dokumenta za strance i pravila o kretanju i boravku stranaca. Kada su iregularne migracije u pitanju, fokus je stavljen na readmisiju. Srbija ima ugovor sa EU o povratku njenih državljana, odnosno ljudi koji su iz Srbije ušli na teritoriju EU o bezuslovnom prihvatu ljudi nazad. Na Srbiji je i zadatak reintegracije povratnika, kako ne bi dolazilo do sekundarnih migracija.
3. VIZNA POLITIKA: Srbija će do učlanjenja morati da uvede vize svim zemljama koje se nalaze u Kodeksu o vizama, odnosno ukoliko postoje, da vize ukine zemljama kojima viza nije potrebna za ulazak u EU.
4. KONTROLA GRANICA I ŠENGEN: Iako neće postati sastavni deo Šengena prilikom učlanjenja u EU, Srbija će biti odgovorna za kontrolu svojih granica i učestvovaće u sistemima Šengena kako bi se jedinstveni prostor EU sačuvao.
5. BORBA PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA: Od Srbije se očekuje da pored usklađivanja zakonskog okvira obezbedi efikasno i pravično suđenje u predmetima koji se odnose na organizovani kriminal. Takođe u okviru ove oblasti bavimo se i sprečavanjem pranja novca, borbom protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i protiv visokotehnološkog kriminala.
6. BORBA PROTIV TRGOVINE LJUDIMA: Dosta pažnje u okviru ove teme mora biti posvećeno prevenciji, ali i zaštiti žrtava. Posebna pažnja u pravnim propisima EU koji normiraju ovu temu posvećuje se zaštiti dece i žena.
7. BORBA PROTIV TERORIZMA: Srbija treba da uskladi svoje standarde sa EU i da aktivno učestvuje u sprečavanju terorističkih napada, da onemogući finansiranje terorizma i da razmenjuje informacije.
8. BORBA PROTIV DROGA: Osim potrebe da se uskladi zakonodavstvo, pooštre kaznene mere, u okviru ove oblasti važno je uspostaviti efikasnu i kontinuiranu politiku prevencije narkomanije i smanjiti broj zavisnika. Posebno se posvećuje pažnja načinu i procedurama za uništavanje narkotika i uskađivanje lista zabranjenih supstanci.
9. POLICIJSKA SARADNJA: Osnova borbe protiv svih oblika kriminala u okviru EU je saradnja među policijama država članica. Zato je neophodno da Srbija pokaže spremnost na saradnju sa svim državama članicama EU u svim pitanjima koja su značajna za efikasan rad ovih službi, pre svega u okviru EVROPOL-a.
10. PRAVOSUDNA SARADNJA U GRAĐANSKIM STVARIMA: Ova oblast se odnosi na evropsko ugovorno pravo, na prava u građanskim i trgovinskim stvarima, na pravo koje se primenjuje na ugovorne obaveze, priznavanje i izvršenje presuda u građanskim pitanjima, medijaciju, stečajno pravo, nasleđivanje i dr.
11. PRAVOSUDNA SARADNJA U KRIVIČNIM STVARIMA: Pitanja koja se razmatraju odnose se na ekstradiciju, Evropski nalog za hapšenje, saradnju sa Evropskom jedinicom za pravosudnu saradnju (EUROJUST), Evropski nalog za dokaze, diskvalifikacije i dr.
12. CARINSKA SARADNJA: Najveći deo carinske saradnje se pregovora kroz posebno pregovaračko poglavlje 29 koje se odnosi Carinsku uniju, a u okviru poglavlja 24 razmatraju se samo pitanja saradnje carinskih službi u kontekstu borbe protiv svih oblika kriminalnih radnji.
13. KRIVOTVORENJE EVRA: Ovo pitanje se razmatra u okviru poglavlja 32 – Finansijska kontrola, osim njegovog krivičnog aspekta, za koji se usklađivanje očekuje kroz ovo poglavlje.
Ukoliko Srbija efektivno i efikasno sprovede referme u okviru ova dva poglavlja, šta to znači za građane Srbije? Reforme koje se sprovode imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana. Uspostaviće se pouzdan pravosudni sistem koji neće odugovlačiti sa donošenjem presuda i gde će pristup pravdi biti dostupan svima nezavisno od društvenog ili materijalnog statusa. Podsećamo da je na Godišnjem savetovanju sudija prošle godine istaknuto da u Srbiji trenutno ima oko 3 miliona nerešenih predmeta u sudovima, a da je zabrinjavajuće što su u krivičnoj materiji sudovi pokazali veoma loše rezultate, naročito u rešavanju starih predmeta. Osim toga, predvidiv i stabilan pravni sistem znači i investicije domaćih i stranih privrednika. Na kraju, povećanje zaštite ljudskih i manjinskih prava svakako ide u korist građana, a Srbija dobija veći ugled na međunarodnoj sceni.
Srbija će sa evropskim partnerima biti zadužena za bezbednost svojih i građana EU. Razmenom informacija i saradnjom tužilaštava, policije i sudova neće više biti lako izbeći pravdu, a građani će se osećati bezbednije. Bezbednost građana će biti veća, pravna država i vladavina prava će biti zaštićene, a Srbija će postati deo jednog velikog sistema koji sve izazove kada je reč o bezbednosti građana rešava bliskom saradnjom. Srbija će u trenutku učlanjenja preći put od izolacije do pouzdanog partnera za dobrobit svih građana.
S tim u vezi pozivamo Vladu Srbije i Narodnu skupštinu da proces pregovora učine što transparentnijim i podsećamo na obavezu da postoji kontinuiran dijalog između donosioca odluka, privrede, civilnog društva i građana.
Beograd, 19.07.2016. g.
