Osposobiti za rad Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Povećati odgovornost službi bezbednosti kako bi se omogućila veća bezbednost i sloboda svih građana Srbije.
Institut za evropske poslove sproveo je istraživanje o kapacitetima Odbora za kontrolu službi bezbednosti, i analizirao sastav i ovlašćenja ovog parlamentarnog odbora u smislu kontrole (ne)zakonitog prisluškivanja građana i privatnih kompanija. U istraživanju koje je trajalo više od godinu dana, zaključak je da Odbor nema mogućnosti za efikasnu i efektivnu kontrolu službi bezbednosti iz najmanje četiri razloga.
Članovi odbora nisu formalno ni neformalno obrazovani za posao koji im je zakonom poveren. Od devet članova Odbora, sa doktoratom pravnih nauka je Vojislav Šešelj, master odnosno magistarske studije završili su poslanici SNS Igor Bečić u oblasti industrijskog menadžmenta i Vladimir Đukanović kao master pravnih nauka, elektrotehniku završili su Saša Radulović iz Dosta je bilo i Dušan Bajatović iz SPS-a, Meho Omerović iz SDPS-a je diplomirani politikolog, a demokrata Radoslav Milojičić je ekonomista. Poslanici SNS, Dragan Šormaz završio je srednju školu, a za Mariju Obradović se ne može utvrditi obrazovni profil.
Članovi odbora nemaju iskustva u radu bezbednosnih službi. Poslanik Omerović je jedini koji je tokom studija obrađivao teme bezbednosti, a ima iskustva i kao član delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a. Šormaz je dugogodišnji član, a od skoro i šef delegacije Srbije u Parlamentarnoj Skupštini NATO. Osim ova dva poslanika, profesionalni angažman ostalih ne korespondira zadatku koji im je poveren. Iako formalno profesor na univerzitetu, Šešelj je dugo godina bio u pritvoru MKSJ, Bajatović posvećen je u okviru JP Srbija gas godinama unazad, Bečić je započeo svoju karijeru kao kondukter, ali je uspeo politički da se probije, Šormaz je predsednik Lovačkog saveza Srbije i većim delom karijere je političar kao i Omerović i Milojičić. Radulović se bavio privatnim biznisima, Đukanović je poznat kao televizijski voditelj, a Obradović je bila spikerka na lokalnoj televiziji u Kraljevu.
Administrativna i stručna pomoć članovima Odbora ne postoji. Iako članovi Odbora nisu stručni za oblast za koju su zaduženi, oni mogu i dalje efikasno i efektivno sprovoditi zakonske nadležnosti ukoliko imaju savetnike, administrativnu podršku, pristup podacima i stručnu pomoć što je analizom budžeta Parlamenta i u razgovoru sa poslanicima utvrđeno da nemaju.
Bezbednosno-informativna i Vojnobezbednosna agencija, koje su bile predmet ovog istraživanja, ne žele da budu odgovorne za svoj rad. Nepostojanje civilne kontrole od strane parlamenta, kao i nepoštovanje odluka nezavisnih regulatornih tela od strane službi bezbednosti je zabrinjavajuće. Službe čiji delovi su učestvovali u državnim zločinima, ubistvu novinara, premijera Đinđića, Ivana Stambolića, i koje nikada nisu do kraja reformisane danas su samo pod punom političkom kontrolom što izaziva zabrinutost.
Institut za evropske poslove u istraživanju kapaciteta Odbora za kontrolu službi bezbednosti izneo je preporuke za utvrđivanje efikasne i efektivne kontrole.
Bezbednosne službe moraju biti stavljene pod demokratsku civilnu kontrolu i da budu lišene političkog uticaja. Nezakonito prikupljanje podataka od strane građana, kompanija i političkih protivnika mora da stane. Povećanje odgovornosti ovih službi vodi većoj slobodi svih građana Srbije.
Stručni kadar koji je na raspolaganju odboru mora da bude osnažen i obučen. Takođe, odbor mora da ima odgovarajuću finansijsku podršku za svoj rad u onoj meri koja je dovoljna da obezbedi efikasan i nesmetan rad.
Neophodno je da način bezbednosne provere za članove Odbora bude izmenjen tako da nepristrasnost službenika BIA bude osigurana. Jedinica koja sprovodi ovu proveru mora da bude lišena svakog političkog uticaja.
Transparentnost koja je problem u radu kako Odbora tako i službi bezbednosti mora da bude podignuta na viši nivo. Barem jednom godišnje i službe i odbor bi trebalo da podnose izveštaj o svom radu javnosti, i tako predstave svoje aktivnosti u onoj meri u kojoj to neće ugroziti nacionalnu bezbednost.
Konačno, u rad Odbora neophodno je uključiti sve one organe i institucije koji vrše neposrednu kontrolu različitih aspekata rada bezbednosnih službi u okviru svojih nadležnosti, kakvi su Državna revizorska institucija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Zaštitnik građana, itd.
Izjava Direktora Instituta za evropske poslove povodom objavljivanja izveštaja:
„U bezbednosnim službama u Srbiji postoji neopravdani strah od odgovornosti. Cilj postojanja BIA, VBA i drugih službi je bezbednost i očuvanje slobode svih građana Srbije. U tom smislu, otpor koje službe pružaju mora se slomiti demokratskom civilnom kontrolom, pre svega kroz parlament, vladu i nezavisna tela, a onda kroz civilno društvo. Samo tako možemo biti sigurni da službe neće biti korišćene za ubistva novinara, političkih protivnika i razračunavanja sa neistomišljenicima.“
